NAKON DIPLOME IZ SOCIJALNE PEDAGOGIJE, UPISALA SAM GESTALT PSIHOTERAPIJU

NAKON DIPLOME IZ SOCIJALNE PEDAGOGIJE, NATALI STUDIRA GESTALT PSIHOTERAPIJU

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Sa­mir Mil­la

Nakon iz­la­ska al­bu­ma “Ilu­zi­je” Natali je po­sje­ti­la Ko­lum­bi­ju te os­ta­la oča­ra­na šar­mom i to­pli­nom lju­di, ali i pre­div­nom zem­ljom

Za­dar­ska pje­va­či­ca Natali Dizdar (32) ne­dav­no je obja­vi­la svoj če­t­vr­ti al­bum “Ilu­zi­je”. Jed­na od na­ših naj­zgod­ni­jih pje­va­či­ca tre­nu­tač­no na oto­ci­ma pu­ni ba­te­ri­je pri­je broj­nih nas­tu­pa ko­ji­ma će pro­mo­vi­ra­ti no­vi al­bum.

Ne­dav­no je objav­ljen vaš tre­ći stu­dij­ski al­bum “Ilu­zi­je”, ko­ji je iz­a­šao osam go­di­na nakon dru­gog. Je­su li al­bu­mi u da­naš­nje vri­je­me za­pra­vo pos­ta­li “kom­pi­la­ci­je sin­glo­va” bu­du­ći da smo i go­to­vo po­la pje­sa­ma s va­šeg al­bu­ma do­sad već ču­li?

S ovog al­bu­ma iz­aš­la su če­ti­ri sin­gla do sa­da, s ti­me da je če­t­vr­ta pje­sma “Mjes­to za jed­no” ak­tu­al­ni i naj­av­ni singl al­bu­ma. Ne­mam osje­ćaj da je to kom­pi­la­ci­ja sin­glo­va jer su sve pje­sme, osim “Gri­je­ha”, nas­ta­le u zad­nje dvi­je go­di­ne ta­ko da će mi ovaj al­bum na ne­ki na­čin uvi­jek bi­ti pod­sjet­nik na taj pe­ri­od ži­vo­ta. S dru­ge stra­ne, ja­ko smo sret­ni zbog re­ak­ci­ja lju­di na al­bum, a ako ne­ko­me pje­sme zvu­če kao sin­glo­vi, tim bo­lje...

Za­nim­lji­vo je da ste uz stal­ne su­rad­ni­ke Vla­di­mi­ra Mir­če­tu i Di­nu Ša­ra­na i vi auto­ri­ca čak se­dam pje­sa­ma na al­bu­mu. Gdje ste naš­li in­s­pi­ra­ci­ju u pi­sa­nju pje­sa­ma?

Pa ima­la sam ne­ke ide­je ko­je sam za­pi­si­va­la, me­lo­di­je ko­je sam sni­ma­la već du­lje vri­je­me, naj­češ­će na ne­kim od svo­jih pu­to­va­nja i u jed­nom tre­nut­ku sam se od­lu­či­la ne­što na­pra­vi­ti s tim. Ni­je to bi­la baš naj­jed­nos­tav­ni­ja od­lu­ka, tre­ba­lo je i ma­lo hra­bros­ti, od­lu­či­ti se stva­ri pri­ves­ti kra­ju, po­go­to­vo s ob­zi­rom na to da su mi do­sad pje­sme pi­sa­li auto­ri po­put Di­ne Ša­ra­na, Ar­se­na De­di­ća, Dar­ka Run­de­ka, ali ci­je­li taj pro­ces na kra­ju mi je bio za­ba­van. Su­per je osje­ćaj kad ne­što ta­ko stva­raš od sa­mog po­čet­ka i ra­du­jem se svim bu­du­ćim kre­ativ­nim dru­že­nji­ma s Vla­dom.

Na al­bu­mu se na­la­zi i obra­da “Out Of Ti­me” gru­pe Blur. Za­što ste sni­mi­li baš nju? Slu­ša­te li i ina­če Blur i ko­je još glaz­be­ni­ke vo­li­te?

Obo­ža­vam nji­ho­va fron­t­me­na Da­mo­na Al­bar­na, mis­lim da je čo­vjek ge­ni­ja­lac. Blur sam slu­ša­la još u sred­njoj ško­li, a ta mi je pje­sma jed­nos­tav­no pre­div­na. Uz to ima po­ru­ku za ko­ju mis­lim da sa­vr­še­no opi­su­je svi­jet u ko­jem ži­vi­mo.

Pri­je sa­mog iz­la­ska al­bu­ma go­to­vo svi me­di­ji pre­ni­je­li su fo­to­gra­fi­je za sni­ma­nje co­ve­ra na ko­jem ste po­zi­ra­li go­li. Ka­ko ste doš­li na ide­ju za te fo­to­gra­fi­je i je li vas iz­ne­na­di­la re­ak­ci­ja jav­nos­ti?

Ima­li smo ne­ku ide­ju pri­je sni­ma­nja, ali za­is­ta ni­smo ni­šta pla­ni­ra­li. Na pro­fe­si­onal­nim sni­ma­nji­ma uvi­jek se do­go­di ne­ki spon­ta­ni tre­nu­tak i to čes­to bu­de i naj­bo­lja fo­to­gra­fi­ja. Mis­lim da se ova su­per uk­lo­pi­la u ci­je­li vi­zu­al al­bu­ma, na­ziv “Ilu­zi­je” i, op­će­ni­to, za­okru­ži­la nam je ci­je­lu pri­ču. Ni­sam do­ži­vje­la ne­ku re­ak­ci­ju jav­nos­ti, sve je do­sad bio vr­lo po­zi­tiv­no i nor­mal­no.

Jes­te li ovis­ni o druš­tve­nim mre­ža­ma? Ko­mu­ni­ci­ra­te li ina­če s fa­no­vi­ma?

Nadam se da ni­sam, ha-ha... Imam svo­je faze, ovis­no o to­me ko­li­ko slo­bod­nog vre­me­na imam. Tre­nu­tač­no sam na je­dre­nju ta­ko da, osim Ins­ta­gra­ma, ni­šta ne pra­tim. Ko­mu­ni­ci­ram ko­li­ko stig­nem i ovis­no o to­me tko što že­li od me­ne. Ima za­is­ta sva­kak­vih po­ru­ka i zah­tje­va, te­ško je to sve pratiti.

Nakon iz­la­ska al­bu­ma otiš­li ste na od­mor, pr­vo u Ko­lum­bi­ju, a on­da po hr­vat­skim oto­ci­ma. Za­što baš Ko­lum­bi­ja? Ka­ko vam je bi­lo ta­mo, što bis­te iz­dvo­ji­li?

To je bi­la spon­ta­na od­lu­ka i do­go­vor iz­me­đu me­ne i pri­ja­te­lja s ko­jim sam jed­nom dav­no pu­to­va­la, ni­je bi­lo ne­kog po­seb­nog raz­lo­ga za Ko­lum­bi­ju, htje­li smo ići u Juž­nu Ame­ri­ku i na kra­ju se od­lu­či­li za Ko­lum­bi­ju. Ja­ko su mi se svi­dje­li lju­di, mis­lim da ima­ju ne­ki po­se­ban šarm i to­pli­nu zbog rub­nos­ti u ko­joj ži­ve, ci­je­le pri­če s Pa­blom Es­co­ba­rom itd. Osim to­ga, zem­lja je pre­div­na, od pla­ni­na, šu­ma, na­ci­onal­nih par­ko­va, pla­ža... Me­del­lin me odu­še­vio mu­zi­kom i iz­gle­dom ko­ji po­ma­lo pod­sje­ća na ne­ki europ­ski grad, ba­rem što se če­t­vr­ti Po­bla­do ti­če. Hra­na je fi­na, ukrat­ko od­lič­no sam se pro­ve­la.

Ka­ko uop­će iz­gle­da vaš ide­alan od­mor? Vo­li­te li vi­še usam­lje­ne plaže ili elit­na od­ma­ra­li­šta s pu­no lju­di?

Nadam se da ni­sam ovisna o druš­tve­nim mre­ža­ma. Fanovi mi čes­to pi­šu, te­ško je to pratiti

Sva­ki mi je od­mor ide­alan jer uvi­jek ra­dim ono što že­lim. Po­ne­kad su to usam­lje­ne plaže, po­ne­kad noć­ni iz­las­ci, a po­ne­kad ne­ka­kav tre­king kroz pla­ni­ne i šu­me.

Ka­ko pro­vo­di­te vri­je­me na oto­ci­ma? Što či­ta­te?

Či­tam knji­gu ko­ju sam do­bi­la na pok­lon, ne­kak­va auto­bi­ogra­fi­ja, od­nos­no pu­to­pis. Pu­no se plo­vi, je­dri, fi­no se je­de, dru­žim se s pu­no lju­di, jed­no po­pri­lič­no ak­tiv­no lje­to.

Što mis­li­te o nu­diz­mu? Jes­te li kad bi­li na nu­dis­tič­koj pla­ži?

OK mi je nu­di­zam. Bi­la sam, ali ve­ći­nom za­to što vo­lim osam­lje­ne plaže pa se zna­lo do­go­di­ti da sam tek nak­nad­no saz­na­la da je ne­ka mo­ja omi­lje­na pla­ža na ko­joj go­to­vo ni­kad ni­kog ne­ma za­pra­vo nu­dis­tič­ka.

Kak­va ste oso­ba? Što vas ve­se­li, a što ras­tu­žu­je?

A što i sva­ko­ga, pret­pos­tav­ljam, ljud­ski jal, ne­sret­ni lju­di, za­vist, po­vr­š­nost, na­si­lje nad ži­vo­ti­nja­ma.. Ve­se­li me pu­no vi­še to­ga, tre­nu­tač­no sun­ce, mo­re, lje­to, je­dre­nje, mu­zi­ka, pri­ja­te­lji, kon­cer­ti, dru­že­nja, li­je­po mi je.

Ka­ko ide va­še usa­vr­ša­va­nje za Gestalt psi­ho­te­ra­pe­uta? Na­mje­ra­va­te li se ba­vi­ti ti­me?

Do diplome imam još dvi­je go­di­ne, tre­nu­tač­no za­vr­ša­vam dru­gu od če­ti­ri. Mis­lim se ba­vi­ti tim pos­lom, ali ka­ko bi rek­li u Kolumbiji, sve je mo­gu­će, ali ni­šta ni­je si­gur­no. Svi­đa mi se Gestalt i za­sad je ta­ko.

S ob­zi­rom na to da ste di­plo­mi­ra­li i so­ci­jal­nu pe­da­go­gi­ju, ka­ko gle­da­te na ak­tu­al­nu te­mu ku­ri­ku­lar­ne re­for­me? Što bis­te pro­mi­je­ni­li u da­naš­njem obra­zo­va­nju?

Pa mis­lim da škol­s­tvo de­fi­ni­tiv­no tre­ba re­for­mu, i to mo­žda vi­še u iz­ved­bi ne­go u ide­ji, ali to ne­ka­ko pra­ti i op­će sta­nje ko­lek­tiv­ne svi­jes­ti na­ro­da i čo­vje­čans­tva, ta­ko da vje­ru­jem da je sve vr­lo re­al­no. Mis­lim da je obra­zo­va­nje važ­no, ali i da dje­ca u ško­la­ma tre­ba­ju ima­ti vi­še ne­ke kre­ativ­ne slo­bo­de. U tom ih se smje­ru tre­ba po­ti­ca­ti i da­va­ti im pros­tor da se iz­ra­ze.

Što pla­ni­ra­te nakon od­mo­ra? Gdje će­te sve nas­tu­pa­ti?

Slje­de­ći je Vis, tvr­đa­va Fort Ge­or­ge 11. ko­lo­vo­za. Za­tim smo 12. ko­lo­vo­za na La­ke fes­ti­va­lu u Cr­noj Go­ri, nakon če­ga nas­tu­pam u Tuh­lju 19. ko­lo­vo­za, a na Špan­cir

ko­lo­vo­za.• fes­tu u Va­ra­ždi­nu 21.

Škol­s­tvo de­fi­ni­tiv­no tre­ba re­for­mu, i to mo­žda vi­še u iz­ved­bi ne­go u ide­ji. Dje­ca u ško­la­ma tre­ba­ju ima­ti vi­še kre­ativ­ne slo­bo­de Sva­ki mi je od­mor ide­alan jer uvi­jek ra­dim ono što že­lim. Po­ne­kad su to osam­lje­ne plaže, po­ne­kad noć­ni iz­las­ci ili tre­king

Od­mor na Hva­ru Lje­to mi je po­pri­lič­no ak­tiv­no. Pu­no se plo­vi i je­dri, fi­no se je­de, a i dru­žim se s pu­no lju­di – rek­la nam je Natali

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.