Ko­me i za­što sme­ta po­rez na ne­kret­ni­ne?

Od­go­vor­ne vla­de no­ve po­re­ze ne uvo­de u druš­tvo u ko­jem je sva­ki če­t­vr­ti gra­đa­nin dru­gog re­da, ži­vi s blo­ki­ra­nim ra­ču­nom, bez pra­va da na ban­ko­ma­tu po­dig­ne no­vac!

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Sa­na­der je znao ka­ko se to ra­di. Ka­ko na­pra­vi­ti ko­rak na­pri­jed i dva na­trag, a na kon­cu sve pri­ka­za­ti kao od­lu­čan po­mak na­pri­jed. Kad god je vi­dio da ne­ka od­lu­ka ili za­kon­sko rje­še­nje pro­izvo­di ne­po­pu­lar­ne efek­te, iz­i­šao bi pred ka­me­re i ma­ni­rom do­brog mo­nar­ha po­ku­dio svo­je ministre ko­ji su se, eto, ma­lo pre­vi­še za­igra­li, a on sam o to­me kao da ni­šta ni­je znao. Plen­ko­vić ne­ma tu ma­ni­pu­la­tor­sku de­ma­go­šku ži­cu ko­jom bi po­raz pred oči­ma ka­me­ra dr­sko pre­tvo­rio u tri­jumf, ali oči­to i on zna kad tre­ba “po­du­ze­ti” taj od­luč­ni ko­rak una­trag. Uos­ta­lom, da ni­je ta­ko – nje­go­ve vla­de da­nas ne bi ni bi­lo. U jed­nom in­ter­v­ju u dvi­je mi­nu­te po­ko­pao je već iz­gla­sa­ni po­rez na ne­kret­ni­ne, če­do nje­go­vog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja, za­tim je jav­no upu­tio pac­ke ne­do­volj­no pri­prem­lje­nom po­te­zu mi­nis­tra po­ljo­pri­vre­de ko­ji je pos­lu­žio kao oki­dač no­vog ka­mi­on­skog ra­ta iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je. Na kon­cu je os­ta­vio i pros­to­ra za uvje­re­nje da je obra­zov­na re­for­ma, onak­va kak­vom ju je za­mis­lio pret­hod­ni nje­gov mi­nis­tar zna­nos­ti – za­pra­vo već stvar proš­los­ti. Što se ti­če no­vog hr­vat­sko-sr­p­skog “ra­ta”, sa­svim je iz­gled­no da će se na­ći rje­še­nje – pre­po­lo­vit će se tro­šak pre­gle­da po sva­kom pro­izvo­du, ili će se pak pla­ća­ti is­ti iz­nos, ali po sva­kom ka­mi­onu, bez ob­zi­ra ko­li­ko vr­sta vo­ća ili po­vr­ća u nje­mu bi­lo. To je re­la­tiv­no la­ko. No, za­što je po­rez na ne­kret­ni­ne iz­a­zvao ta­ko žes­to­ku re­ak­ci­ju ši­re hr­vat­ske jav­nos­ti, ako mi­nis­tar fi­nan­ci­ja tvr­di da 80 pos­to gra­đa­na ne­će pla­ća­ti ve­ći po­rez no što sad pla­ća­ju ko­mu­nal­nu nak­na­du? Či­ni se on­da sa­svim ra­ci­onal­no pret­pos­ta­vi­ti da iza kam­pa­nje pro­tiv tog po­re­za sto­je oni pre­os­ta­li, bo­ga­ti­ji, ko­ji ne di­žu bu­ku to­li­ko zbog se­la, ko­li­ko zbog vlas­ti­te ko­že – ne sa­mo za­to što bi sa­da pla­ća­li osjet­no vi­še, ne­go i stra­hu­ju­ći se da će upra­vo oni bi­ti iz­vor ne­iz­rav­no naj­av­lje­nih dalj­njih po­ve­ća­nja tog po­re­za u bu­duć­nos­ti. Ima sva­ka­ko is­ti­ne u to­me, no, po­sve je oči­to da je ne­za­do­volj­stvo mno­go ši­re, da ni­je u pi­ta­nju sa­mo ot­por imuć­nih, već ne­jas­na kon­cep­ci­ja za­ko­na, bez jas­nih iz­ra­ču­na ko­ji bi uvje­ri­li pro­sječ­nog Hr­va­ta da se ne ra­di o još jed­nom po­te­zu ko­jim će se po­ve­ća­ti ne­iz­vjes­nost ži­vo­ta u iona­ko iz­mu­če­noj Hr­vat­skoj. Ne­ma dvoj­be da u do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma mno­gi­ma bo­de oči da su ti is­ti Hr­va­ti europ­ski re­kor­de­ri po sta­tis­ti­ci sta­no­va­nja u vlas­ti­tim do­mo­vi­ma, te da bi ra­do da se ti do­mo­vi iz­lo­že vje­tro­me­ti­ni tr­ži­šta. Pra­ved­no jest opo­re­zi­va­ti ne­či­je go­mi­la­nje imo­vi­ne, po­re­zi­ma des­ti­mu­li­ra­ti ren­ti­jer­stvo, te po­ti­ca­ti ula­ga­nja ko­ja stva­ra­ju no­va rad­na mjes­ta, ali ni­po­što ni­je pra­ved­no opo­re­zi­va­ti to što je net­ko kroz du­ga de­set­lje­ća odri­ca­nja us­pio ste­ći dom ili krov nad gla­vom. A ka­mo­li opo­re­zi­va­ti ne­kret­ni­ne ko­je su već stav­lje­ne u gos­po­dar­ske svr­he. Ne­ki se ru­ga­ju i sta­tis­ti­ka­ma pre­ma ko­ji­ma su Hr­va­ti­ći sta­tis­tič­ki pri vr­hu na­ci­ja ko­je naj­kas­ni­je od­la­ze iz ro­di­telj­skog do­ma. Ma­mi­ni si­no­vi. I kće­ri. Ve­le. No, ne vi­de da ta sta­tis­ti­ka pro­iz­la­zi iz one pr­ve. Ula­ga­nje u ne­kret­ni­nu de­set­lje­ći­ma je bio je­di­ni oblik si­gur­nog ula­ga­nja u ne­de­mo­krat­skom druš­tvu ko­je je ogra­ni­ča­va­lo pri­vat­no po­du­zet­niš­tvo. Hr­va­ti te ku­će i je­su gra­di­li za svo­ju dje­cu, ka­ko bi im pru­ži­li ba­rem tu si­gur­nost. Nakon dr­ske pljač­ke druš­tve­ne imo­vi­ne, da­nas ne­ko­ga pri­pus­ti­ti da sta­vi svo­ju ša­pu i na tu pri­vat­nu imo­vi­nu bio bi – zlo­čin po­vi­jes­nih raz­mje­ra. Od­go­vor­ne vla­de no­ve po­re­ze ne uvo­de u raz­dob­lji­ma gos­po­dar­ske stag­na­ci­je. Ovaj rast ko­jem tre­nut­no svje­do­či­mo do­la­zi nakon se­dam pre­du­gih glad­nih go­di­na, ta­ko da je sa­svim jas­no da ve­ći­na Hr­va­ta još li­že otvo­re­ne ra­ne ko­je su za­do­bi­li ti­je­kom kri­ze ko­ja za ve­ći­nu za­si­gur­no ni da­nas ni­je za­vr­še­na te da ih se ne smi­je iz­lo­ži­ti no­vim glad­nim pre­da­to­ri­ma. Ta ovo je druš­tvo u ko­jem je go­to­vo sva­ki če­t­vr­ti gra­đa­nin dru­gog re­da, ži­vi s blo­ki­ra­nim ra­ču­nom, bez pra­va da na ban­ko­ma­tu po­dig­ne svoj no­vac! Gra­đa­ne se ne smi­je kaž­nja­va­ti za­to što nakon ra­ta i du­go­go­diš­njeg pa­da ni­su u sta­nju inves­ti­ra­ti u vlas­ti­tu dje­do­vi­nu i pri­ves­ti je pri­želj­ki­va­noj svr­si. A za spe­ku­lan­te ne­kret­ni­na­ma pos­to­je i dru­gi za­ko­ni ko­ji mo­gu i mo­ra­ju bi­ti upo­treb­lje­ni. Dak­le, po­rez tre­ba ba­rem od­go­di­ti do osjet­ni­jeg odr­ži­vog opo­rav­ka gos­po­dar­stva. A u me­đu­vre­me­nu za­kon­ski obve­za­ti lo­kal­ne sa­mo­upra­ve na pri­kup­lja­nje ko­mu­nal­ne nak­na­de. Ako im to ni­je dos­ta i ako smo već za­bo­ra­vi­li na obe­ća­no sma­nje­nje PDV-a, pre­us­mje­ri­mo pri­vre­me­no nji­ma taj je­dan pos­to­tak. I vri­je­me is­ko­ris­ti­mo za pri­pre­mu re­for­me jav­ne upra­ve te za iz­ra­du uvjer­lji­vih pro­jek­ci­ja i si­mu­la­ci­ja – što se od tog po­re­za za­pra­vo sve oče­ku­je i kak­ve će bi­ti stvar­ne po­s­lje­di­ce za “ma­log” čo­vje­ka. Bez to­ga – ni ko­ra­ka da­lje.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.