Moj Le­one ne pje­va, ni­sam se usu­dio pus­ti­ti glas

Pla­šio se ulo­ge ko­jom su ve­li­ka­ni glu­mi­šta ostavili ve­li­ki trag u kul­tu­ri, ali u Du­brov­ni­ku je za­ra­dio naj­ja­či plje­sak

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - de­nis.derk@ve­cer­nji.net De­nis Derk

Split­ski glu­mac o to­me ka­ko je pro­bio led s Kr­le­žom u pred­sta­vi “Gos­po­da Glem­ba­je­vi” i o bu­ci tu­riz­ma ko­ja kul­tu­ru tje­ra iz Gra­da

Glu­mac split­skog HNK Mi­jo Ju­ri­šić zab­ljes­nuo je u pr­voj dram­skoj pre­mi­je­ri Du­bro­vač­kih ljet­nih iga­ra ulo­gom Kr­le­ži­na Le­onea Glem­baya. Na pre­mi­je­ri je do­bio uvjer­lji­vo naj­ja­či plje­sak. Po­pri­ča­li smo, a za­ni­ma­lo nas je i je li se pri­je Le­onea su­sreo s ko­jim od Kr­le­ži­nih li­ko­va?

Tek sa­da ra­zu­mi­jem Kr­le­žu

– Ne. Su­sreo se je­sam s Kr­le­žom sa­mo na pri­jam­nom na Aka­de­mi­ju, što je bi­lo da­le­ko is­pod mog shva­ća­nja li­ka i dje­la tog čo­vje­ka. To su vi­še bi­le na­pa­met go­vo­re­ne re­če­ni­ce, ni­sam ra­zu­mio ni­ti smi­sao ni­ti svr­hu sve­ga to­ga. Za ra­zu­mi­je­va­nje Kr­le­že tek sam sa­da dos­pio u ne­ke go­di­ne ka­da mo­gu ma­lo pro­ni­ca­vi­je obu­hva­ti­ti što taj čo­vjek pi­še i o če­mu go­vo­ri – ve­li Ju­ri­šić. A ko­li­ko je bio op­te­re­ćen iz­ved­ba­ma do­sa­daš­njih Le­onea? – Film sam na­rav­no gle­dao. Ali, bi­lo što što sam do sa­da ra­dio, a da znam da pos­to­ji ne­ki vi­de­oza­pis, ni­je mi ugod­no gle­da­ti, za­to da me ne po­vu­če na ne­ka rje­še­nja. Či­nje­ni­ca je da su Le­onea igra­li mno­gi lju­di ko­ji su ostavili ve­lik trag u kul­tu­ri i ući u te ci­pe­le ni­je bi­lo la­ko. S te stra­ne sam na po­čet­ku bio dos­ta upla­šen, a mo­žda i re­zer­vi­ran shva­ti­ti sna­gu te ulo­ge i važ­nost tog dje­la. Tre­bao je do­bar dio pro­ba da se otre­sem sve­ga to­ga – ve­li Ju­ri­šić. A ko­li­ko ga je op­te­re­ći­va­la či­nje­ni­ca da se “Glem­ba­je­vi” igra­ju na otvo­re­nom, ali i da pred­sta­va ima mu­zič­ku no­tu? – Ni­je mi to pr­va am­bi­jen­tal­na pred­sta­va. Sa svim što am­bi­jent no­si ni­je bi­lo la­ko. No ovo mi je pr­vo is­kus­tvo s bu­bi­ca­ma, če­ga me bi­lo strah. Dru­go što je bi­lo te­ško ig­no­ri­ra­ti bi­la je sva ta bu­ka. Kul­tu­ra ov­dje dos­ta tr­pi zbog bu­ke. Mis­lim da je sa­mo pi­ta­nje vre­me­na ka­da će si­lom pri­li­ka i Du­bro­vač­ke ljet­ne igre i Split­sko lje­to bi­ti pre­mje­šte­ni iz svo­jih ma­tič­nih ba­za i pre­div­nog oko­li­ša gra­do­va jer tu­ri­zam je po­žde­rao taj in­tim­ni dio, tu sup­til­nost i ti­ši­nu ko­ja je po­treb­na i za pro­be i za pred­sta­ve. Ni­smo ima­li ve­ćih pro­ble­ma s bu­bi­ca­ma, ali s bu­kom je­smo i to na sa­moj pre­mi­je­ri – ka­že pa do­da­je da mis­li da je bu­ka ma­nje sme­ta­la glum­ci­ma ne­go pu­bli­ci. – Glu­ma je po­sao ko­ji je ma­lo vi­še od ži­vo­ta ka­da ne­ke fi­zi­olo­ške stva­ri pa­da­ju u dru­gi plan. Sa­da je pre­mi­je­ra proš­la i po­pu­šta stres. Sve ono što je na­go­mi­la­no po­či­nje iz­la­zi­ti van... Evo, gr­lo je stra­da­lo. Sve je to pri­ro­da ovog pos­la – ka­že. A ka­ko se sro­dio s kon­cep­ci­jom re­da­te­lja Zlat­ka Svi­be­na ko­ji ni­ka­ko ni­je sa­mo teh­nič­ki iš­či­ta­vao Kr­le­žin tekst? – On je i fa­na­tič­no uro­njen u to što ra­di, što olak­ša­va rad, ali i po­ve­ća­va pri­ti­sak. Ja se na sce­ni ne usu­dim pje­va­ti. Mo­gu pri­vat­no ne­ke to­no­ve ubos­ti, ali da pje­vam na sce­ni, ni­sam to­li­ko slo­bo­dan. On­da smo naš­li mo­del da Le­one ne pje­va. U pred­sta­vi ima­mo pet­na­es­tak son­go­va ko­ji bi joj tre­ba­li da­ti ne­ku du­bi­nu. To je nje­na tre­ća di­men­zi­ja ko­ja je tre­ba­la pod­cr­ta­ti sve­pri­sut­nost smr­ti ko­jom je Kr­le­ža bio op­sjed­nut – ve­li. A ko­li­ko je nje­mu ja­san lik Le­onea, ko­jeg zo­vu i hr­vat­skim Ha­mle­tom?

Kom­plek­s­ni­ji lik od Ha­mle­ta

– Lje­po­ta tog li­ca je da ima to­li­ko ru­ka­va­ca da, za ko­ji god se od­lu­či­te, ne mo­že­te fu­la­ti. Mo­že­te ga igra­ti agre­siv­no, po­vu­če­no, in­te­lek­tu­al­no, su­pe­ri­or­no, br­zo, spo­ro... Za­hva­lan je za glu­mu, ali mo­že vas odvu­ći u ne­što a da ni sa­mi kas­ni­je ne zna­te gdje ste. Po mom miš­lje­nju, to je čo­vjek ko­ji dos­ta pa­ti. I u to­me ni­je pa­te­ti­čan, ne­go dos­to­jans­tven. Ta unu­tar­nja pat­nja tre­ba os­ta­ti skri­ve­na upra­vo zbog zvi­je­ri ko­je ga okru­žu­ju. Imao sam sre­ću igra­ti Ha­mle­ta, Ra­skolj­ni­ko­va, ali Le­one je sva­ka­ko naj­kom­plek­s­ni­ji lik – go­vo­ri Ju­ri­šić, ko­ji nakon če­ti­ri du­bro­vač­ke iz­ved­be od­la­zi na od­mor, a on­da ga oče­ku­je re­do­vi­ta ka­za­liš­na se­zo­na u nje­go­vu ma­tič­nom split­skom HNK.

Ote­ža­ni uvje­ti ra­da Kul­tu­ra u Du­brov­ni­ku dos­ta tr­pi zbog bu­ke. Mis­lim da je sa­mo pi­ta­nje vre­me­na ka­da će Du­bro­vač­ke ljet­ne igre bi­ti pre­mje­šte­ne iz gra­da jer je tu­ri­zam po­žde­rao taj in­tim­ni dio, sup­til­nost i ti­ši­nu ko­ja je po­treb­na i za pro­be i za pred­sta­ve

Pot­po­ra su­pru­ge U pu­bli­ci ga je na pre­mi­je­ri po­dr­ža­la i su­pru­ga

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.