BRIBIR JE BIO ELITNI KVART, NITKO NIJE OBRAĐIVAO ZEM­LJU

SVE JE STIZALO U BRIBIR U OBLI­KU GOTOVOG PRO­IZVO­DA, SPREMNO ZA KONZUMACIJU I KORIŠTENJE

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Ivi­ca Ra­doš

Bribir je pri­je ve­li­kih tran­sfor­ma­ci­ja u dru­goj po­lo­vi­ci XIV. sto­lje­ća iz­gu­bio svo­ju druš­tve­nu funk­ci­ju i moć ko­ju je do ta­da imao

Na Bri­bir­sku gla­vi­cu na prak­su iz ar­he­olo­gi­je do­la­ze stu­den­ti an­tič­ke po­vi­jes­ti iz Aus­tra­li­je. Na­ime, pr­vi je put na sve­uči­li­štu Macqu­arie uve­den ko­le­gij “Ar­he­olo­gi­ja Dal­ma­ci­je” ko­ji se ba­vi is­klju­či­vo hr­vat­skim zem­lja­ma, Dal­ma­ci­jom i ve­ćim di­je­lom da­naš­nje BiH, pros­to­rom ko­ji je ne­koć bio rim­ska pro­vin­ci­ja Dal­ma­ci­ja. – Proš­le sam stu­dij­ske go­di­ne na tom ko­le­gi­ju imao 39 Aus­tra­la­ca. Ne­ki­ma je od njih upi­sa­ti taj ko­le­gij uvjet da bi doš­li ova­mo na is­ka­pa­nja. Ne­ki sa­mo upi­šu ko­le­gij, ali ne do­đu na is­ka­pa­nja. Stu­den­ti­ma ko­ji pr­vi put do­la­ze na prak­su u Hr­vat­sku to pla­ća sve­uči­li­šte. Ima onih ko­ji do­la­ze vi­še godina i oni to sa­mi fi­nan­ci­ra­ju. Do­đu u Hr­vat­sku stje­ca­ti prak­su či­me ra­di­mo ja­ko do­bru pro­midž­bu za Hr­vat­sku. Na svom ko­le­gi­ju imam stu­den­te ko­ji su već po­če­li ra­di­ti dok­to­ra­te s te­ma­ma ko­je su po­ve­za­ne s Hr­vat­skom i Dal­ma­ci­jom – po­nos­no go­vo­ri Da­ni­el Dzi­no.

Kon­tro­li­rao ši­rok te­ri­to­rij

Mla­di Aus­tral­ci ne­ma­ju pre­dra­su­de pre­ma Hr­vat­skoj jer su is­tin­ski otvo­re­no druš­tvo. – Ja im ka­žem da je je­di­na stvar ko­je se tre­ba­ju pla­ši­ti bu­ra i da

Dok su priz­na­va­li cen­tral­nu vlast, pru­ža­li us­lu­ge i pla­ća­li porez, lo­kal­ni kne­že­vi mo­gli su pro­vo­di­ti svo­je pro­gra­me

za­klju­čio je Mla­den An­čić, struč­njak za sred­njo­vje­kov­nu hr­vat­sku po­vi­jest ko­ji je bio na se­mi­na­ru s Vic­to­rom Ghi­com (li­je­vo) i Da­ni­elom Dzi­nom (des­no) se do­bro obu­ku. U Hr­vat­skoj i u svib­nju zna za­pu­ha­ti bu­ra. No uvi­jek se iz­ne­na­de jer me ne pos­lu­ša­ju. I, da, na­rav­no, oni ko­ji su ve­ge­ta­ri­jan­ci ima­ju ma­li pro­blem u Hr­vat­skoj – kroz smi­jeh go­vo­ri pro­fe­sor Da­ni­el Dzi­no. Kad su po­sri­je­di nje­go­vi za­ključ­ci i miš­lje­nja o Bri­bi­ru kao po­vi­jes­nom mjes­tu, Dzi­no di­je­li miš­lje­nje s pro­fe­so­rom sa Sve­uči­li­šta u Za­dru Mla­de­nom An­či­ćem, a ri­ječ je o to­me da je Bribir bio mjes­to mo­ći, re­zi­den­ci­jal­ni, a ne pra­vi grad. – Bri­bir­ska gla­vi­ca nije bi­la pra­vi grad u smis­lu da je ima­la pet pos­to bo­ga­tih i 90 pos­to si­ro­maš­nih, ne­go je to bi­lo mjes­to za eli­tu, nas­ta­nje­no od an­ti­ke do sred­njeg vi­je­ka, dak­le sve dok nije skr­še­na moć Šu­bi­ća u 14. sto­lje­ću. Ta­da ovo mjes­to pres­ta­je bi­ti mjes­to mo­ći kak­vo je bi­lo ra­ni­je. On­da do­la­zi do tran­sfor­ma­ci­je – do­da­je Da­ni­el Dzi­no. Mla­den An­čić, struč­njak za sred­njo­vje- kov­nu hr­vat­sku po­vi­jest odr­žao je na Bri­bir­skoj gla­vi­ci za­pa­že­no pre­da­va­nje na te­mu “Bribir u kas­no­sred­njo­vje­kov­noj mre­ži ne­agrar­nih na­se­lja”. Po­zi­va­ju­ći se na kar­tu Tu­to el con­ta­do di Za­ra e Se­be­nic­ho ne­poz­na­tog kar­to­gra­fa, ko­ju je u pr­voj po­lo­vi­ci XVI. sto­lje­ća obja­vio ve­ne­ci­jan­ski ti­skar i kar­to­graf Mat­teo Pa­ga­no, An­čić tvr­di da su kar­to­gra­fi ras­po­la­ga­li do­brim zna­njem “ka­ko bi she­mat­ski, ali i is­to­dob­no re­alis­tič­ki pri­ka­za­li obli­ke raz­no­vr­s­nih na­se­lje­nih mjes­ta i nji­ho­vih pros­tor­nih od­no­sa“. Do­bro su na kar­ti na­cr­ta­ni Za­dar, ta­da grad s 20 tisuća sta­nov­ni­ka, s mno­go de­ta­lja, ali i gra­do­vi Ši­be­nik, Nin, Vra­na, Skra­din, Obro­vac, No­vi­grad. Kar­to­graf je pri­ka­zao i ma­nja na­se­lja, se­la. Na kar­ti ne­ma Bri­bi­ra jer je mjes­to već bi­lo pod Tur­ci­ma. Bribir je, na­ime, pri­je ve­li­kih tran­sfor­ma­ci­ja u dru­goj po­lo­vi­ci XIV. sto­lje­ća iz­gu­bio svo­ju druš­tve­nu funk­ci­ju. Ka­ko na­vo­di prof. An­čić, da bi se shvatila važ­nost i po­lo­žaj Bri­bi­ra, nu­žan je “po­vra­tak” u 12. sto­lje­će, ka­da je po­li­tič­ka moć bi­la po­di­je­lje­na iz­me­đu cen­tra di­nas­tič­ko­ga kra­ljev­s­tva (u tom slu­ča­ju Ar­pa­do­vi­ća) i moć­nih lo­kal­nih kne­že­va ko­ji su već kon­tro­li­ra­li ve­ća ili ma­nja po­dru­čja. – Dok­le god su priz­na­va­li auto­ri­tet cen­tral­ne vlas­ti, pru­ža­li ogra­ni­če­ne us­lu­ge i pla­ća­li porez, lo­kal­ni kne­že­vi bi­li su slo­bod­ni pro­vo­di­ti svo­je vlas­ti­te lo­kal­ne, ali i re­gi­onal­ne pro­gra­me – re­kao je, uz os­ta­lo, An­čić. Bribir kao sta­ro sje­di­šte žu­pa­na (co­mes) bio je pre­do­dre­đen da pos­ta­ne cen­tar lo­kal­ne di­nas­ti­je Šu­bi­ća. Na­ime, pre­ma An­či­će­voj te­zi, Bribir nije bio obič­no na­se­lje po­put dru­gih ne­go kom­pleks za eli­tu, ko­ja je iz­rav­no ili ne­iz­rav­no po­sje­do­va­la i kon­tro­li­ra­la ši­rok te­ri­to­rij od Ni­na do Kni­na i od Skra­di­na do Ka­ri­na. Na Bri­bir­skoj gla­vi­ci bi­le

su elit­ne re­zi­den­ci­je. Bribir je bio lo­cus (mjes­to) mo­ći. – Sim­bo­li te mo­ći bi­le su im­po­zant­ne zi­di­ne rim­ske Var­va­ri­je ili su­sjed­na ut­vr­da Os­tro­vi­ca na vr­hu bre­žulj­ka, fi­zič­ke struk­tu­re ko­je su ga­ran­ti­ra­le tran­sge­ne­ra­cij­ski pri­je­nos jed­nom ste­če­ne mo­ći – ka­že An­čić. Bu­du­ći da je bio re­zi­den­ci­jal­no mjes­to, Bribir, na­vo­di pro­fe­sor An­čić, ni­ka­da nije pos­tao po­ljo­pri­vred­ni grad, što do­ka­zu­je či­nje­ni­com da na Bri­bir­skoj gla­vi­ci nitko nije pro­na­šao pre­še za vi­no ili ulje, kao ni tra­go­ve pe­ći za iz­ra­du ke­ra­mi­ke ili mjes­ta za obrt­nič­ku pro­izvod­nju. – Sve je stizalo u Bribir u obli­ku gotovog pro­izvo­da, spremno za konzumaciju i korištenje – za­klju­čio je, me­đu os­ta­lim, prof. An­čić. Sto­ga se na­me­će za­klju­čak da su po­ljo­pri­vred­ni­ci i obrt­ni­ci u Bri­bi­ru an­ga­ži­ra­ni pre­ma po­tre­bi i da su bi­li u di­rek­t­noj služ­bi sta- nov­ni­ka elit­nih di­je­lo­va gra­da, mo­žda kao kuć­ni slu­ge, ku­ha­ri ili ko­va­či. – I gra­đe­vi­na sa­mos­ta­na sv. Ma­ri­je ve­ćim je di­je­lom is­pu­nja­va­la funk­ci­ju lo­cu­sa mo­ći ci­je­log kom­plek­sa. Go­le­ma cr­k­va sa­mos­ta­na od­mah je pos­ta­la mjes­to po­ka­pa­nja ugled­nih čla­no­va ro­da Šu­bi­ća, a sve­će­ni­ci su slu­ži­li mi­se u nji­ho­vu čast – objas­nio je prof. Mla­den An­čić. Me­đu­tim, Bribir je iz­gu­bio svo­ju funk­ci­ju u ši­rem po­dru­čju u dru­goj po­lo­vi­ci XIV. sto­lje­ća. Stva­ri su se po­če­le mi­je­nja­ti ka­da je je­dan po­to­mak glav­nog ogran­ka obi­te­lji Šu­bić od­lu­čio ući u krug ko­ji slu­ži kra­lju i raz­mi­je­ni­ti ut­vr­du Os­tro­vi­ca za ple­mić­ki po­sjed Zrin po­kraj Une. Ta­ko je Bribir iz­gu­bio svo­ju druš­tve­nu funk­ci­ju i sta­tus mjes­ta mo­ći i pos­tao mjes­to sta­no­va­nja ni­žeg plem­s­tva ko­je nije ima­lo sna­ge za obra­nu od Tu­ra­ka ko­ji su se po­ja­vi­li na po­li­tič­koj sce­ni u dru­goj po­lo­vi­ci XV. sto­lje­ća. – Upra­vo je ta si­tu­aci­ja pri­ka­za­na na kar­ti Tu­to el con­ta­do di Za­ra e Se­be­nic­ho – za­klju­čio je prof. An­čić.

Hr­va­ti – rat­nič­ka sku­pi­na

Da­ni­el Dzi­no, ko­ji se ba­vi “mrač­nim raz­dob­ljem”, od­nos­no ne­do­volj­no poz­na­tim 7. i 8. sto­lje­ćem na hr­vat­skim pros­to­ri­ma, tvr­di da je ne­dvoj­ben kon­ti­nu­itet hr­vat­sko­ga et­ni­ci­te­ta od na­se­lja­va­nja Hr­va­ta, me­đu­tim ne za­la­že se ni za ro­man­ti­čar­sku na­ci­onal­nu te­ori­ju ni ne­ga­ci­ju pos­t­mo­der­nis­tič­kih te­ori­ja. “U Hr­vat­skoj je uko­ri­je­njen ste­re­otip da se sred­njo­vje­kov­na ar­he­olo­gi­ja uvi­jek po­ve­zu­je s Hr­vat­skom i Hr­va­ti­ma. Ov­dje (Dal­ma­ci­ja) bi­lo je hr­vat­sko kne­žev­s­tvo, to je ne­dvoj­be­no, ali ne mo­ra zna­či­ti da su se svi lju­di ko­ji su ži­vje­li u nje­mu osje­ća­li Hr­va­ti­ma. Ko­li­ko zna­mo, jed­na od te­ori­ja, ko­ja je danas zna­čaj­na i utje­caj­na, jest da su Hr­va­ti doš­li kao rat­nič­ka sku­pi­na neg­dje kra­jem 8. sto­lje­ća i po­čet­kom 9. sto­lje­ća i da su do­ni­je­li hr­vat­sko ime i da se to ime ši­ri­lo na­kon to­ga. Bi­li su tu lo­kal­ni et­ni­ci­te­ti, raz­li­či­ti, ali oni su, na­rav­no, zna­li tko im je gaz­da, zna­li su da im je gaz­da i Bra­ni­mir i Tr­pi­mir i os­ta­li hr­vat­ski vla­da­ri. Pro­blem et­ni­ci­te­ta je ta­kav da ga mi čes­to za­miš­lja­mo kao na­ci­ju kak­va je danas jer hr­vat­ski et­ni­ci­tet ne­dvoj­be­no pos­to­ji od 12. sto­lje­ća, to je ne­dvoj­be­no do­ka­za­no, ali na­ci­ja pos­ta­ju pu­no kas­ni­je... No ne smi­je­mo ići u dru­gu kraj­nost i ne­gi­ra­ti kon­ti­nu­itet hr­vat­skog et­ni­ci­te­ta ko­ji je ne­dvoj­ben i ko­ji je pos­to­jao kroz ci­je­lo vri­je­me, ali ga na­rav­no ne mo­že­mo pri­pi­si­va­ti svi­ma ko­ji su tu ži­vje­li. Ne smi­je­mo oti­ći ni u jed­nu kraj­nost, ni u onu ro­man­tič­nu ni u onu pos­t­mo­der­nu i ne­gi­ra­ti sve”.

U Bribir sve je stizalo kao go­tov proizvod, spremno za konzumaciju i korištenje

Ka­ko je za vri­je­me lo­ze Šu­bić Bribir pos­tao cen­tar mo­ći

Mjes­to za bo­ga­te Bri­bir­ska gla­vi­ca nije bi­la pra­vi grad u smis­lu da je ima­la pet pos­to bo­ga­tih i 90 pos­to si­ro­maš­nih

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.