Rad u tu­riz­mu nu­di iskus­tva ko­ja se za­uvi­jek pam­te

Trud se u ko­nač­ni­ci is­pla­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama -

Bi­ti so­ba­ri­ca u ho­te­lu nije ni­ma­lo lo­še, sa­mo se tre­ba tru­di­ti bi­ti pozitivan u sva­koj si­tu­aci­ji i kon­cen­tri­ra­ti na sve ono li­je­po oko vas, is­ti­če Ma­ri­ja Me­šin (23).

Sva­ki po­če­tak je te­žak, ali na­kon to­ga oni naj­u­por­ni­ji bu­du na­gra­đe­ni te sa­mim ti­me za­do­volj­ni i sret­ni. Ta­ko ne­što vri­je­di u ap­so­lut­no sva­koj sfe­ri ži­vo­ta, a sva­ka­ko i tu­ris­tič­kom sek­to­ru, ko­ji bro­ji na de­set­ke pa i sto­ti­ne raz­li­či­tih za­ni­ma­nja. Od ko­jih su ne­ka lak­ša, ne­ka te­ža, ali svi­ma im je jed­no za­jed­nič­ko - trud se vred­nu­je. Bi­ti so­ba­ri­ca u ho­te­lu na pr­vu ne zvu­či kao atrak­tiv­no za­ni­ma­nje, ali uz jas­no pos­tav­ljen cilj, mo­že bi­ti baš kao i sva­ko dru­go. Is­pla­ti­vo, bo­ga­to po­zi­tiv­nim is­kus­tvom, po­god­no za upoz­na­va­nje raz­nih lju­di, pri­ja­te­lja... Jed­nu tak­vu pri­ču ima Ma­ri­ja Me­šin (23) ro­dom iz Kni­na. Već pe­tu go­di­nu ra­di kao so­ba­ri­ca i ka­že da je sret­na. - Svjes­na sam pre­dodž­be o so­ba­ri­ca­ma, ali imam jed­no pot­pu­no dru­ga­či­je is­kus­tvo od ono­ga u raz­nim pre­dra­su­da­ma. Is­ti­na jest, kad sam s 18 godina na na­go­vor ses­tre otiš­la ra­di­ti kao so­ba­ri­ca, bi­lo mi je te­ško u sva­kom smis­lu. Za­vr­ši­la sam Eko­nom­sko-bi­ro­teh­nič­ku ško­lu u Splitu i do­bi­la pri­li­ku ne­što za­ra­di­ti pre­ko lje­ta, ali s ob­zi­rom da ni­sam ni­kad pri­je ra­di­la ni­šta oz­bilj­no, tre­ba­lo mi je da se sna­đem - ka­za­la nam je Ma­ri­ja.

Is­kus­tvo ko­je po­ma­že

Bri­nu­ti o to­me da sva­ka so­ba po­ve­ćeg ho­te­la bu­de čis­ta nije ni­ma­lo lak po­sao, a naj­češ­će zah­ti­je­va rad svih se­dam da­na u tjed­nu. No, ima i svo­jih pred­nos­ti. - Osim pr­ve go­di­ne u Ši­be­ni­ku, ra­dim na Hva­ru i je­dan dan u tjed­nu mi je slo­bo­dan. Tu­ris­ti su ov­dje po­ne­što dru­ga­či­ji, vo­le raz­go­va­ra­ti, vo­le os­ta­vi­ti na­poj­ni­cu i na po­što­va­nje ko­je im da­jem, uz­vra­ća­ju jed­na­ko. Uz to, smje­štaj i hra­na su mi osi­gu­ra­ni i mo­gu slo­bod­no re­ći da je za mla­du oso­bu kao ja, ko­ja još uvi­jek stu­di­ra, ova­ko ne­što ide­al­no. Sre­ća je što ima mno­go vrš­nja­ka oko me­ne pa osim ra­da, ima i za­ba­ve van pos­la, ta­ko da kad se os­vr­ne­te na sve što ste proš­li, sje­ća­te se sa­mo po­zi­tiv­nih stva­ri - pre­pri­ča­va ve­dra Ma­ri­ja. Ta­kav po­gled na stva­ri oko nje po­mo­gao joj je na­pre­do­va­ti pa čes­to ima pri­li­ku oku­ša­ti se i u dru­gim pos­lo­vi­ma ko­ji se nu­de u sa­mom ho­te­lu. - Na tre­ćoj sam go­di­ni Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Splitu i jed­nog da­na že­lim se ba­vi­ti mar­ke­tin­gom. Za­to mi po­ma­že is­kus­tvo ko­je do­bi­vam kad imam prilike po­ma­ga­ti u ra­ču­no­vod­stvu i na­ba­vi, a en­gle­ski i nje­mač­ki je­zik usa­vr­ša­vam kad po­ma­žem na re­cep­ci­ji ili res­to­ra­nu. Ne­ki će ko­le­ge ra­di­je bi­ti ne­za­do­volj­ni, ali ja sam od pr­vog da­na htje­la is­ko­ris­ti­ti mak­si­mum od ono­ga što mi se po­nu­di­lo. Mla­da sam, imam vre­me­na ža­li­ti se kas­ni­je smi­je se Ma­ri­ja.

Sve je “pod no­som”

Nje­no po­zi­tiv­no raz­miš­lja­nje stvar­no osva­ja, za­to ni­ma­lo ne ču­di kad ka­že da s gos­ti­ma uvi­jek ima od­lič­na iskus­tva, sprem­na im je po­mo­ći, a oni joj uz­vra­ća­ju. - Lju­di na od­mo­ru vo­le po­zi­tiv­nu at­mo­sfe­ru oko se­be, to ih ne­ka­ko umi­ru­je i od­ma­ra. A ja sam uvi­jek po­zi­tiv­na ili se tru­dim bi­ti. Pri­vat­ne pro­ble­me os­tav­ljam za se­be, da­le­ko od oči­ju onih ko­ji me ne poz­na­ju. Za­sad ta­kav od­nos pa­li i pri­dr­ža­vat ću ga se - tvr­di Kni­njan­ka pa nas­tav­lja o sa­mim gos­ti­ma: - Ne bih ni­ko­ga iz­dva­ja­la po­seb­no, svi su mi stvar­no dra­gi. Mla­di vo­le du­že spa­va­ti, dje­ca vo­le jur­ca­ti hod­ni­ci­ma i po­ne­kad se igram s nji­ma, to me pod­sje­ti da sam ne ta­ko dav­no i sa­ma bi­la tak­va. Na­kon to­ga me is­pi­tu­ju ap­so­lut­no sve, to mi je smi­ješ­no. A umi­rov­lje­ni­ci vo­le pri­ča­ti o raz­nim te­ma­ma, od onih o svo­joj mla­dos­ti pa do onih o vre­men­skoj prog­no­zi. Eto, ta­ko bih ra­di­je ge­ne­ra­li­zi­ra­la ne­go go­vo­ri­la o to­me svi­đa­ju li mi se naj­vi­še Ta­li­ja­ni, Ni­jem­ci, Slo­ven­ci ili Hr­va­ti. Za­nim­lji­vo, Ma­ri­ja je miš­lje­nja i da bi mla­di uvi­jek tre­ba­li pr­vo vi­dje­ti što im se nu­di “pod no­som”, a on­da raz­miš­lja­ti o dalj­njim po­te­zi­ma u ži­vo­tu. - Hrvatska nu­di mno­go, stvar­no. Naj­lak­še je odus­ta­ti u star­tu, bez da ste pro­ba­li. Moj je sa­vjet oku­ša­ti se u stva­ri­ma ko­je vas uda­lje iz kom­for­ne zo­ne jer on­da vi­še ci­je­ni­te ono do­bro što do­la­zi, a i lak­še se sna­đe­te u svim si­tu­aci­ja­ma. Uos­ta­lom, za­što ne lje­to­va­ti “bes­plat­no” ne­ko­li­ko mje­se­ci, vi­dje­ti pre­kras­nu oba­lu, upoz­na­ti sjaj­ne lju­de i za­ra­di­ti ne­što nov­ca. Eto, to vam je ukrat­ko moj stav o ra­du u tu­riz­mu - za­klju­či­la je Ma­ri­ja.

Ma­ri­ja uvi­jek ši­ri po­zi­tiv­nu at­mo­sfe­ru

PE­TAR GLEBOV/PIXSELL

Mla­di du­že spa­va­ju jer se du­že za­bav­lja­ju pa ih Ma­ri­ja ne ome­ta

IVO ČAGALJ/PIXSELL

Ma­ri­ja bri­ne o to­me da sva­ka so­ba iz­gle­da bes­pri­je­kor­no

Kroz rad u tu­riz­mu mo­že se upoz­na­ti lju­de iz ci­je­log svi­je­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.