Edis i ja smo kao va­tra i vo­da

Ne mo­ra bi­ti da su se lju­di raz­bo­lje­li od hra­ne, ne­go od pro­mje­ne kli­me. Jest da hra­na u ho­te­lu mo­že bi­ti bo­lja, ali je sa­svim pris­toj­na, ka­že San­dra

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Da­mir Mr­vec da­mir.mr­vec@ve­cer­nji.net LONDON

U pe­tak do­pod­ne su kva­li­fi­ka­ci­je, u ko­ji­ma oče­ku­je­mo da će San­dra bi­ti na svom ni­vou i iz­bo­ri­ti u ne­dje­lju bor­bu za zla­to

San­dra Per­ko­vić, tre­nu­tač­no naj­us­pješ­ni­ja hrvatska atle­ti­čar­ka, olim­pij­ska pr­va­ki­nja u ba­ca­nju di­ska, iz­ne­na­di­la nas je od­mah na pr­vu uoči da­naš­njih kva­li­fi­ka­ci­ja u ba­ca­nju di­ska na Svjet­skom pr­vens­tvu u Lon­do­nu. – Od­lu­či­la sam. Pres­ta­jem ba­ca­ti disk... Na­kon Olim­pij­skih iga­ra u Los An­ge­le­su 2028. go­di­ne – rek­la je. Uh, u jed­nom tre­nut­ku sam se ma­lo upla­šio da nije ri­ječ u na­glom pre­ki­du ka­ri­je­re. Ova­ko će nas ra­zve­se­lja­va­ti svo­jim nas­tu­pi­ma još pu­nih 11 godina. A je li se San­dra upla­ši­la lo­še hra­ne i vi­ru­sa ko­ji ha­ra, je li raz­miš­lja­la o pre­se­lje­nju u dru­gi ho­tel.

Vra­ti­ti svjet­ski pri­mat

– Mis­lim da hra­na nije uz­rok pro­bav­nih smet­nja ko­je su ima­li ne­ki spor­ta­ši u na­šem ho­te­lu. Raz­log mo­že bi­ti i na­gla pro­mje­na tem­pe­ra­tu­re. Kad s +38 do­đe­te na +16 to je ve­li­ki šok za or­ga­ni­zam. Ako se do sa­da ni­sam raz­bo­lje­la ni na jed­nom ve­li­kom na­tje­ca­nju, valj­da se ne­ću raz­bo­lje­ti ni u ovih ne­ko­li­ko da­na u Lon­do­nu do po­vrat­ka ku­ći. Me­ni je hra­na u ho­te­lu u re­du. Jest da mo­že bi­ti bo­lja, ali nije baš ni ta­ko straš­na – is­tak­nu­la je San­dra. Ka­ko ste pro­vo­di­li da­ne u Lon­do­nu če­ka­ju­ći nas­tup? – Pa uglav­nom tre­ni­ra­ju­ći, od­la­ze­ći na te­ra­pi­ju, gle­da­la sam na TV-u nas­tu­pe na­ših, Sti­pe Žu­ni­ća i Sa­re Ko­lak. Doš­li smo u London ne­što ra­ni­je jer sam se htje­la pri­la­go­di­ti na ve­li­ku pro­mje­nu tem­pe­ra­tu­re. Ima­la sam sa­mo je­dan pro­blem, do­bi­la sam ter­min tre­nin­ga u 14 sa­ti, a to je vri­je­me ka­da obič­no spa­vam na­kon ju­tar­njeg tre­nin­ga i ruč­ka. Na po­čet­ku se­zo­ne bi­lo je ma­lih pro­ble­ma s oz­lje­dom? – Mu­či­la me des­na lo­ža. Oz­lje­da se do­go­di­la pri­je pr­vog nas­tu­pa ove se­zo­ne na otvo­re­no­me, uoči mi­tin­ga Di­ja­mant­ne li­ge u Šan­ga­ju. Pri zad­njoj vjež­bi osje­ti­la sam bol, ali smo br­zo sa­ni­ra­li oz­lje­du – na­gla­si­la je San­dra. Ove ste se­zo­ne pr­vi put po­bi­je­đe­ni dva pu­ta za­re­dom!? – Po­raz na mi­tin­gu u Fran­cu­skoj za me­ne nije bio po­raz. Mo­jih 68,50 iz pu­nog tre­nin­ga vi­še je vri­je­di­lo od onih 69,19 Ku­ban­ke Pe­rez. Ona je jed­nos­tav­no po­go­di­la taj jed­na hi­tac i to je to. Iz pr­vog po­ra­za dos­ta sam na­uči­la, ali zna­la sam da sam na do­brom pu­tu, što je po­ka­zao nas­tup u Švi­car­skoj gdje sam ba­ci­la disk 71,41 me­tar. Ovo je San­dri če­t­vr­ti nas­tup na Svjet­skom pr­vens­tvu, ima dvi­je me­da­lje, zla­to i sre­bro, i jed­no de­ve­to mjes­to ka­da je u Ber­lin 2009. go­di­ne doš­la kao eu­rop­ska ju­ni­or­ska pr­va­ki­nja, sa sa­mo 19 godina. U Pe­kin­gu je pri­je dvi­je go­di­ne iz­gu­bi­la zla­to od Ku­ban­ke Ca­bal­le­ro. Je li vri­je­me da se zla­to vra­ti do­ma, u Du­bra­vu? – Ne že­lim bi­ti ba­ha­ta i re­ći da sam doš­la po zla­to. Pu­no to­ga ovisit će o vre­me­nu, vje­tru, ras­po­lo­že­nju na dan fi­na­la. Da bih ba­ci­la da­lje od 70 me­ta­ra mo­ram svjes­no ući u ri­zik. Za tak­ve hi­ce tre­ba ne­što druk­či­ja teh­ni­ka. Nor­ma za fi­na­le je 62,50 me­ta­ra. – Bo­lje da je nor­ma 68 me­ta­ra. Ta 62 me­tra mo­gu pre­va­ri­ti. Po­mis­li­te da će­te to­li­ko ba­ci­ti kao od ša­le, ali... I za­to idem oz­bilj­no od pr­vog hi­ca.

Ov­dje je već bi­la zlat­na

Kon­ku­ren­ci­ja? – Ku­ban­ke Pe­rez i Ca­bal­le­ro, Aus­tral­ka Ste­vens, mo­žda Mul­ler, Ki­ne­ski­nja Siyu ko­ja mi je bi­la glav­na su­par­ni­ca 2014. go­di­ne – ka­že San­dra.

Ski­nu­la sam osam ki­lo­gra­ma, ka­da ski­nem još de­set mo­ći ću se pri­ja­vi­ti za Miss spor­ta

Če­ga se sje­ća­te iz Lon­do­na pri­je pet godina? – Ima­la sam 22 go­di­ne, na tri­bi­na­ma su bi­li mo­ji naj­dra­ži, deč­ko Edis. Uz me­ne je bio tre­ner Ivan Ivan­čić. Pr­vi put nas­tu­pi­la sam pred 80.000 gle­da­te­lja. I na kra­ju sam osvo­ji­la zla­to. Ne­opi­si­vo! Ho­će li ma­ma bi­ti u ne­dje­lju u Lon­do­nu? – Ne­će, rek­la je da će ići na Igre u To­kio. Je­su li vas na­lju­ti­li me­di­ji ko­ji su po­če­li pi­sa­ti o va­šem lju­bav­nom ži­vo­tu? – Ne. Sa­mo su me us­mje­ri­li na pra­vi put Što bi to tre­ba­lo zna­či­ti? – Ni­šta, to je to. Mo­gu sa­mo re­ći da Edis i ja sjaj­no funk­ci­oni­ra­mo kao tre­ner i vjež­ba­či­ca. Bo­ljeg dvoj­ca od nas ne­ma i ne bih ga mi­je­nja­la. Mi smo kao va­tra i vo­da. Ja uvi­jek ne­što za­pa­lim, on ga­si. S ob­zi­rom na iz­gled, ko­li­ko ste ki­lo­gra­ma smr­ša­vje­li u od­no­su na Rio? – Osam ki­lo­gra­ma. Sa­da imam 80,5, a u Mo­sk­vi sam ima­la 94 ki­lo­gra­ma. Još 10 ki­lo­gra­ma ma­nje i mo­ći ću se pri­ja­vi­ti za Miss spor­ta – za­klju­či­la je smi­je­še­ći se San­dra Per­ko­vić.

Ima­la je ma­lih pro­ble­ma ove se­zo­ne, na ne­kim je mi­tin­zi­ma gu­bi­la, ali je ove go­di­ne San­dra pos­ti­gla no­vi hr­vat­ski re­kord

Ju­tar­nje kva­li­fi­ka­ci­je Nor­ma je 62 me­tra, to mo­že ja­ko pre­va­ri­ti i za­to ću od­mah ba­ca­ti ja­ko, ka­že San­dra

Dvo­jac za zla­ta Tre­ner Edis i San­dra ja­ko do­bro pro­fe­si­onal­no funk­ci­oni­ra­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.