Slav­lje­nje Olu­je kao po­ziv na na­ci­onal­no za­jed­niš­tvo

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Mi­lan Jaj­či­no­vić

Da je Mar­ko Per­ko­vić Thom­p­son lje­vi­čar on bi već odav­no bio pro­gla­šen naj­bo­ljim hr­vat­skim ro­ke­rom. Da je ma­lo vi­še lje­vi­ji ne­go des­ni­ji si­gur­no bi da bi ove go­di­ne na Dan po­bje­de i do­mo­vin­ske za­hval­nos­ti i Dan hr­vat­skih bra­ni­te­lja pje­vao na sre­diš­njoj pros­la­vi u Kni­nu. No ka­ko nije, iz­mje­šten je u Slunj. I u Slu­nju se po­ja­vi­la is­ta iko­no­gra­fi­ja već uobi­ča­je­na na Thom­p­so­no­vi­ma kon­cer­ti­ma. Ne­ko­li­ko li­ca u cr­nim ko­šu­lja­ma i po­ne­ko s us­ta­škom ka­pom. Sve je pak još za­či­nio sam Thom­p­son s uzvi­kom “Za dom – sprem­ni!”, ko­jim po­či­nje nje­go­va me­ga­po­pu­lar­na pje­sma “Boj­na Ča­vo­gla­ve”. Bi­lo bi na­po­kon za­nim­lji­vo saz­na­ti tko su ti po­je­din­ci, či­me se ba­ve, ko­li­ko su sta­ri i gdje ži­ve te ko­li­ko ško­le ima­ju. To je za raz­li­ku od kom­plek­s­nog fe­no­me­na Thom­p­son jed­nos­tav­no teh­nič­ko pi­ta­nje. Ta­ko bi se ujed­no mo­glo pri­po­mo­ći i sa­mom ra­zu­mi­je­va­nju fe­no­me­na Mar­ko Per­ko­vić Thom­p­son. Taj fe­no­men nije iz­ni­kao sam od se­be ne­go je i za nje­ga mnoš­tvo raz­lo­ga, od druš­tve­nih, po­li­tič­kih do rat­nih. Thom­p­son je nas­tao zbog ni­ka­da ri­je­še­nih su­prot­nos­ti nas­ta­lih još u vri­je­me Dru­go­ga svjet­sko­ga ra­ta ko­je još uvi­jek ima­ju važ­nu ulo­gu. Te po­dje­le utje­ču i na na­ša sa­daš­nja raz­miš­lja­nja. Uop­će­no bi se mo­glo re­ći da je uz Thom­p­so­na kon­zer­va­tiv­ni­ji i na­ci­onal­ni­ji dio Hr­vat­ske. Uz nje­ga su “og­nji­šta­ri”, a pro­tiv nje­ga su “an­ti­fa­šis­ti”. Danas su te po­dje­le ja­ko du­bo­ke. A ne­ka­da je ci­je­lo druš­tvo bi­la jed­na ve­li­ka op­će­na­rod­na fron­ta, sve­na­rod­ni po­kret ot­po­ra pro­tiv sr­p­ske agre­si­je. Iz to­ga je po­kre­ta iz­a­šao i sam Thom­p­son. Na­kon po­ja­ve Ča­vo­gla­va, Thom­p­so­na se pre­tva­ra u na­ci­onal­ni mit. To mit­sko obi­ljež­je je za­dr­žao i danas. To je vr­lo važ­no u fe­no­me­nu Thom­p­son. Nje­go­ve ga pris­ta­še obo­ža­va­ju i zbog te­ma nje­go­vih pje­sa­ma ko­je naj­češ­će pje­va – o do­mu, do­mo­vi­ni i do­mo­ljub­lju. Vlas­ti ma­je očit os­ta­lo do pres­tan­ka jed­no di men­zi ona l no g do­mo­ljub­lja. Za­to se sa­da i tra­že no­vi obras­ci pros­la­ve naj­važ­ni­jeg na­ci­onal­nog praz­ni­ka, u ko­jem se do­mo­ljub­na ma­ni­fes­ta­ci­ja ne­će pre­tvo­ri­ti u es­trad­no-po­li­tič­ki der­nek. Mo­del ko­je­ga je oli­ča­vao Thom­p­son oči­to se već is­tro­šio. Zbog te od­lu­ke, vla­da­ju­ća stran­ka vje­ro­jat­no će iz­gu­bi­ti i dio svo­jih pris­ta­li­ca. Thom­p­so­nov na­čin pros­la­ve vje­ro­jat­no će usko­ro do­bi­ti i svo­ju kon­ku­ren­ci­ju. To bi ujed­no mo­gla bi­ti i ma­la sa­mo­hva­la vlas­ti svo­jom de­mo­krat­skom ši­ri­nom. Pro­tiv­ni­ci uda­lja­va­nja vlas­ti od Thom­p­so­na mo­gli bi to pro­gla­si­ti do­dvo­ra­va­njem na­šim an­ti­fa­šis­ti­ma i na­šim su­sje­di­ma. I za jed­ne i za dru­ge, Thom­p­son je oli­če­nje za­gri­že­nog Hr­va­ta ra­di ko­je­ga je Mar­ku Per­ko­vi­ću već ne­ko­li­ko vlas­ti us­kra­ti­lo me­dij­ski pros­tor. Vr­hu­nac ap­sur­da tak­vo­ga od­no­sa pre­ma nje­mu ipak je bio ne­do­pu­šta­nje da mo­že pje­va­ti u pul­skoj Are­ni. U is­to je vri­je­me bez ikak­vih za­pre­ka odo­bren kon­cert Le­pe Bre­ne, us­pr­kos to­me što je Thom­p­son bio hr­vat­ski dra­go­vo­ljac, a Bre­na se na po­čet­ku sr­p­ske agre­si­je še­pu­ri­la u uni­for­mi agre­sor­ske JNA. Ta či­nje­ni­ca nije sme­ta­la sa­mo Thom­p­so­nu ne­go i mnoš­tvu tzv. obič­nih Hr­va­ta. Oni se si­gur­no na­da­ju da će bu­du­će pros­la­ve Olu­je bi­ti pre­tvo­re­ne u jed­nu za­jed­nič­ku pros­la­vu.

Pros­la­va Olu­je tre­ba­la bi bi­ti kul­tur­na i dos­to­jans­tve­na, li­še­na bi­lo kak­vih is­klju­či­vos­ti i na­ših po­li­tič­kih po­dje­la

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.