Pit­ki ro­man iz naj­bli­žeg su­sjed­stva o rock-ge­ne­ra­ci­ji ko­ja je iz­gu­bi­la rat s na­ci­ona­lis­ti­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

Slo­ven­ski od­vjet­nik i ko­lum­nist Mla­di­ne Di­no Ba­uk svo­jim je pr­vi­jen­cem, ro­ma­nom “Kraj. Iz­no­va” 2015. u Slo­ve­ni­ji osvo­jio pu­bli­ku i broj­na priz­na­nja. Ro­man tog no­vog slo­ven­skog li­te­rar­nog ju­na­ka (brač­kog po­dri­je­tla te na­vi­ja­ča Haj­du­ka) sa­da mo­že či­ta­ti i hrvatska pu­bli­ka u pri­je­vo­du Jag­ne Po­gač­nik i nak­la­di He­na co­ma. Ri­ječ je o pit­kom ro­ma­nu iz naj­bli­žeg su­sjed­stva ko­ji se ba­vi na­šom za­jed­nič­kom, tur­bu­lent­nom re­gi­onal­nom proš­loš­ću te bi, uz ma­lo sreće i me­dij­skog vje­tra, mo­gao na­ići na iz­nim­no do­bar odjek i u Hr­vat­skoj. Uos­ta­lom, već u ruj­nu Di­no Ba­uk će svoj ro­man pred­stav­lja­ti u za­gre­bač­kom umjet­nič­kom ka­fi­ću Bo­ta­ni­čar. Pri či­ta­nju ro­ma­na tre­ba ima­ti na umu da je Di­no Ba­uk re­la­tiv­no mlad čo­vjek, ro­đen je 1973. go­di­ne. Ka­da se ras­pa­da­la Ju­gos­la­vi­ja, i to, us­put re­če­no, uz pre­sud­no me­đu­na­rod­no su­fli­ra­nje, Ba­uk je bio je­dva pu­no­lje­tan, ali ipak je svje­do­čio nje­nim po­s­ljed­njim go­di­na­ma i nje­nom la­bu­đem pje­vu. Ia­ko Ba­uko­vi ju­na­ci ne­ma­ju ni­kak­vih po­li­tič­kih i ide­olo­ških ilu­zi­ja o Ti­to­voj Ju­gos­la­vi­ji, oni su sa­mo lju­di od kr­vi i me­sa ko­ji ži­vot u sa­mos­tal­noj eu­rop­skoj Slo­ve­ni­ji i nje­noj me­tro­po­li Ljub­lja­ni us­po­re­đu­ju sa ži­vo­tom u so­ci­ja­lis­tič­koj i sa­mo­uprav­noj dr­ža­vi. I nji­ho­vi za­ključ­ci ni­su ni jed­nos­tav­ni ni ploš­ni. Jer De­nis, ko­ji je Slo­ve­nac po mjes­tu ro­đe­nja, ali i sin ofi­ci­ra Ju­gos­la­ven­ske na­rod­ne ar­mi­je ko­jeg je slo­ven­ska su­ve­re­nis­tič­ke po­li­ti­ka iz­ba­ci­la iz Slo­ve­ni­je na­kon 1991. go­di­ne bri­šu­ći ga iz knji­ge dr­žav­lja­na, o Slo­ve­ni­ji ni­ka­ko ne mo­že raz­miš­lja­ti kao o ide­al­noj eu­rop­skoj dr­ža­vi­ci u ko­joj se pot­pu­no po­štu­ju ljud­ska pra­va. Baš kao što dvoj­be­ni stav o Slo­ve­ni­ji ima­ju i nje­go­vi pri­ja­te­lji, valj­da čis­to­krv­ni et­nič­ki Slo­ven­ci Pe­tar i Go­ran, ko­ji su se s vi­še ili ma­nje us­pje­ha skra­si­li u al­p­skoj de­že­li ko­ja ta­ko snaž­no že­li pos­ta­ti i me­di­te­ran­ska si­la. Oni na­ime, uglav­nom bez po­bu­ne, pa­siv­no gle­da­ju ka­da im po­li­ci­ja vlas­ti­te zem­lje odvo­di pri­ja­te­lja s ko­jim su odras­li i s ko­jim ima­ju čak i bend. Oni se ne bu­ne ak­tiv­no pro­tiv te oči­te i muč­ne dis­kri­mi­na­ci­je. Pris­ta­ju na nju li­ni­jom ma­njeg ot­po­ra slu­ša­ju­ći baj­ke o vi­šes­tra­nač­kom ra­ju, pot­kup­lje­ni po­vr­š­nim bla­go­da­ti­ma ka­pi­ta­liz­ma, kre­di­ti­ma, do­brim auti­ma, su­per­mar­ke­ti­ma... U ci­je­lu tu vr­lo re­alis­tič­no opi­sa­nu pri­ču oko odras­ta­nja jed­ne ro­ker­ske ge­ne­ra­ci­je ko­ja je obo­ža­va­la Eka­te­ri­nu Ve­li­ku i nije bi­la od­ga­ja­na u ne­kom na­ci­ona­lis­tič­kom slo­gu (a mo­žda i uop­će nije od­ga­ja­na, što mo­žda i nije ta­ko lo­še), pi­sac je uba­cio i jed­nu Ame­ri­kan­ku Mary. Mary je na­oči­ta i sek­su­al­no zna­ti­želj­na dje­voj­ka ko­ja je u Slo­ve­ni­ju pris­ti­gla još u nje­noj so­ci­ja­lis­tič­koj fa­zi kao mor­mon­ka, dak­le u služ­bi vje­re pro­po­vi­je­da­ju­ći mor­mon­sku is­ti­nu i pra­vo­vjer­nost. A ka­da se za­lju­bi­la u la­ko­kri­log ro­ke­ra De­ni­sa, kao i on u nju, vr­lo je br­zo iz­ba­če­na iz svog mor­mon­skog pos­la­nja i odvo­je­na od zlo­sret­nog De­ni­sa ko­ji joj je ta­ko os­tao sa­mo nje­na ve­li­ka (pa i naj­ve­ća) lju­bav­na pat­nja i neo­s­tva­re­ni ži­vot­ni lju­bav­ni san. U Slo­ve­ni­ju je Mary doš­la ka­ko bi raz­bi­la dik­ta­tor­ske oko­ve nes­lo­bo­de u jed­noj ko­mu­nis­tič­koj dr­ža­vi, bit­no uda­lje­noj od vje­re, a on­da je u stvar­nom kon­tak­tu s mla­dim i neo­p­te­re­će­nim ur­ba­nim Slo­ven­ci­ma iz neo­p­te­re­će­ne Ljub­lja­ne shvatila da su oni ve­ći za­pad­nja­ci od nje­nih ame­rič­kih usko­grud­nih pri­ja­te­lja i su­rad­ni­ka i da su slo­bod­ni­ji i od nje sa­me. Baš u tom saz­na­nju lu­cid­ne Mary na­la­zi se jed­na od naj­dub­ljih po­ru­ka ove knji­ge, s ko­jom se, do­du­še, vje­ro­jat­no mno­gi ne­će slo­ži­ti jer i na sam spo­men Ju­gos­la­vi­je oni škri­pe zu­bi­ma, a na us­ta im iz­bi­ja pje­na, a slo­bod­nog eg­zor­cis­ta ni­ot­kud. Na eg­zor­cis­te tog ti­pa u Hr­vat­skoj su tre­nu­tač­no naj­du­lje lis­te če­ka­nja, ali to je dru­ga te­ma. Na ža­lost, pos­t­ko­mu­nis­tič­ka idi­la u Slo­ve­ni­ji tra­ja­la je ubo­ji­to krat­ko. De­nis, iz­ba­čen iz Slo­ve­ni­je, vr­lo br­zo pos­ta­je hra­na za to­po­ve u me­đu­et­nič­kom ra­tu u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, ali pi­sac ne ime­nu­je De­ni­so­vu rat­nu stra­nu os­tav­lja­ju­ći nje­go­vu na­ci­onal­nost ne­poz­na­ni­com. Ipak, jas­no je da je ju­gos­la­ven­ska slo­bo­dar­ska rock-ge­ne­ra­ci­ja iz­gu­bi­la ne sa­mo bit­ku ne­go i rat.

“Kraj. Iz­no­va” Di­no Ba­uk, ro­man, He­na com, sa slo­ven­skog pre­ve­la Jag­na Po­gač­nik, ure­di­la Ner­mi­na Hu­sko­vić, ci­je­na 119 ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.