Pred­sjed­nik HNS-a? Ako mis­lim da ne­ki cilj mo­gu os­tva­ri­ti...

U no­go­me­tu tre­ba­mo: vi­še po­zi­ti­ve, vi­še fi­nan­ci­ja od TV­pra­va i kla­di­oni­ca, bo­lje te­re­ne i pro­fe­si­onal­ne su­ce u li­gi

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - Mla­den.mi­le­tic@ve­cer­nji.net

Pred­sjed­nik Ri­je­ke, hr­vat­skog pr­va­ka i na­šeg je­di­nog klu­ba u eu­rop­skoj sku­pi­ni, o klu­bu, Ke­ku i hr­vat­skom no­go­me­tu u ko­jem zna što bi pro­mi­je­nio Mla­den Mi­le­tić Kao što jed­na las­ta ne či­ni pro­lje­će, ta­ko ni je­dan po­raz ne ru­ši za­cr­ta­nu vi­zi­ju, na­ro­či­to ne za Ri­je­ki­na pred­sjed­ni­ka Da­mi­ra Mi­ško­vi­ća. Po­raz od AEK-a bi­la je sa­mo jed­na epi­zo­da vr­lo sa­dr­žaj­nog tjed­na hr­vat­skog pr­va­ka ko­ji da­nas gos­tu­je u Po­lju­du, a u po­ne­dje­ljak je sru­šio re­kord HNL-a za­dr­žav­ši tre­ne­ra du­že ne­go it­ko u po­vi­jes­ti na­še li­ge. Ka­ko ste doš­li do Ma­tja­ža Ke­ka pri­je pet go­di­na? – Jed­nos­tav­no. Tra­ži­li smo tre­ne­ra ko­ji će bi­ti iz na­šeg je­zič­nog po­dru­čja. Par je tre­ne­ra bi­lo u igri. Sreć­ko Ju­ri­čić i mi os­ta­li na­kon raz­go­vo­ra sa svi­ma od­lu­či­li smo da je Kek naj­bo­lji iz­bor. Tra­ži­li smo ne­ko­ga tko će te­ži­ti agre­siv­noj igri jer smo zna­li od­mah da ne mo­že­mo igra­ti sti­lom Bar­ce­lo­ne. Ma­tjaž je bio naj­bo­lji iz­bor. Ra­dom je zas­lu­žio da os­ta­ne ta­ko du­go. Dok ima ža­ra i vo­lje za ra­dom, ne sa­mo on ne­go svat­ko tko ra­di u klu­bu, dok to vi­dim u oči­ma, on­da mi ni­je to­li­ko bi­tan re­zul­tat. U tih pet go­di­na na svim rad­nim mjes­ti­ma od naj­vi­šeg do naj­ma­njeg ni­smo mi­je­nja­li ni­šta ili sa­mo mi­ni­mal­no. Vje­ru­je­mo u te lju­de. U klu­bu kao što je Rijeka mo­ra­mo ra­di­ti na fa­mi­li­jar­nos­ti. Ne mis­lim pri­tom da lju­di iz obi­te­lji tre­ba­ju ra­di­ti, ne­go na od­no­se iz­me­đu nas. To je je­di­ni na­čin da klub po­put Ri­je­ke na­pre­du­je. Jes­te li ijed­nom po­mis­li­li da pro­mi­je­ni­te Ke­ka? – Ne. Baš ni­kad. Čes­to is­ti­če­te su­rad­ni­ke u klu­bu, po ver­ti­ka­li: do­pred­sjed­nik Šću­lac, di­rek­tor Ju­ri­čić, nje­gov za­mje­nik Man­ce, tre­ner Kek .... – Pa Vla­do Čo­har, Alen Ri­vet­ti, Mi­li­ca, sve na­še Ma­ri­ne... Ne bih že­lio ni­ko­ga iz­os­ta­vi­ti jer su svi za­is­ta zas­luž­ni za sve ovo što smo stvo­ri­li. Ne ra­dim ja, ne­go sa­mo za­cr­tam po­sao na po­čet­ku go­di­ne, oni to sli­je­de. Pa tko bi od nas mo­gao sam? Ti su lju­di te­melj us­pje­ha. Sa­gra­di­li ste kamp i sta­di­on na Ru­je­vi­ci, osvo­ji­li pr­vi nas­lov u po­vi­jes­ti i pre­ve­li Ri­je­ki­no pos­lo­va­nje na prin­cip sa­mo­odr­ži­vos­ti. Što je bi­lo naj­te­že? – Osvo­ji­li smo i dva pu­ta Kup i Su­per­kup, a treći smo put u eu­rop­skoj sku­pi­ni. To je ja­ko te­ško pos­ti­ći. In­fras­truk­tu­rom sam pre­za­do­vo­ljan, to os­ta­je Ri­je­ci i na­kon mene. Pr­vi naj­dra­ži re­zul­tat bi­la mi je po­bje­da pro­tiv Stut­t­gar­ta. Nas­lov je kru­na svih ko­ji su ra­di­li u klu­bu, ali i Ri­je­ča­na. Ci­je­li grad nam je po­mo­gao. Da ni­smo ima­li tak­vu po­dr­šku na­vi­ja­ča, na kra­ju i No­vog lis­ta i no­vi­na­ra ko­ji su nas gu­ra­li u toj po­zi­ti­vi, ne vje­ru­jem da bi klub mo­gao op­s­ta­ti. Naj­lak­še je bu­sa­ti se o pr­sa i re­ći sve smo sa­mi na­pra­vi­li...

Ka­ko us­pi­je­va­te dr­ža­ti Ri­je­ku “iz­nad vo­de”? – Stvo­re­no je miš­lje­nje da u no­go­me­tu ima ja­ko pu­no ovo­ga, ono­ga, sve­ga, ali u Hr­vat­skoj ni­je ta­ko. Va­ni pr­vo imaš no­vac od te­le­vi­zi­ja, pa od kla­di­oni­ca, pa imaš spon­zo­re, pa gle­da­te­lje ko­ji pla­ća­ju ulaz­ni­ce i tek na kra­ju tran­sfe­re. Kod nas, pr­vo imaš tran­sfe­re. Od TV pra­va do­bi­je­mo uis­ti­nu za­ne­ma­riv iz­nos, to nam ode prak­tič­ki na žu­te i cr­ve­ne kar­to­ne kad pla­ti­mo kaz­ne, pa on­da ni­šta od kla­di­oni­ca, te ni­šta ili ja­ko ma­lo, oko 2-3 pos­to od do­ma­ćih spon­zo­ra... Dak­le, mi mo­že­mo ži­vje­ti sa­mo od tran­sfe­ra. Sve os­ta­lo ne po­kri­va ni omla­din­sku ško­lu. A gdje je odr­ža­va­nje in­fras­truk­tu­re? Us­pi­je­va­mo dr­ža­ti po­troš­nju na onom što za­ra­di­mo. Ko­ji put se za­igra­mo, ali vra­ti­mo se u nor­ma­lu. Ni­kad ne­ću do­pus­ti­ti da ode­mo u ve­li­ke mi­nu­se. Ja ni­ti za­ra­đu­jem ni­ti ži­vim od Ri­je­ke. Me­ni je bit­no da ona bu­de go­di­na­ma ili u pro­sje­ku na nu­li. Za­sad smo us­pje­li. Ho­će­mo li da­lje, ni­kad se ne zna. Bo­ji­te li se da će­te os­ta­ti usam­lje­ni u hr­vat­skom no­go­me­tu u tak­voj kon­cep­ci­ji? – Već je­smo. Iako i dru­gi klu­bo­vi ži­ve od pro­da­je. Mo­žda je­di­no Haj­duk vi­še od svih nas do­bi­je u spon­zor­stvi­ma. Ima ja­ko pu­no na­vi­ja­ča ko­ji da­ju što tre­ba i ko­li­ko tre­ba, na to­me im čes­ti­tam jer po­ka­zu­ju lju­bav pre­ma klu­bu. U tom je seg­men­tu Haj­duk na­pra­vio fan­tas­ti­čan po­sao. Na­kon po­s­ljed­njeg pri­je­laz­nog ro­ka opet ima­te vr­lo kon­ku­ren­tan sas­tav za na­še pri­li­ke. Vje­ru­je­te li u još jed­nu bor­bu do po­s­ljed­njeg ko­la, mo­žda čak i u obra­nu nas­lo­va? – Ni­kad se ne pre­da­jem. Na po­čet­ku pri­je­laz­nog ro­ka stvo­re­na je fa­ma, kao ide ras­pro­da­ja. Pro­da­li smo jed­nog igra­ča i do­ve­li pe­to­ri­cu. U ko­lo­vo­zu smo pro­da­li dru­gog i do­ve­li dru­gih pet. Rijeka će si­gur­no bi­ti ja­ko kon­ku­rent­na. Te­že nam je jer je­di­ni igra­mo na tri ko­lo­si­je­ka, no la­ni je ta­ko bi­lo dru­gi­ma. Pr­vens­tvo je ja­ko du­go, a raz­li­ka od 4-5 bo­do­va ni­je ve­li­ka. Vi­dje­li smo la­ni kad smo ima­li i šest i osam bo­do­va pred­nos­ti, a na kra­ju je sve za­vr­ši­lo na dva bo­da. Igra se do zad­njih ko­la ili dok bo­dov­no mo­že­mo sti­ći ono­ga is­pred se­be. Di­na­mo je jak, Osi­jek se po­ja­čao, Haj­duk je jak, a i mi smo. To smo i htje­li, a ne kao pri­je da smo po 20 bo­do­va is­pred slje­de­ćeg. Dra­že mi je da se svi bo­ri­mo do kra­ja, jer će ta­ko li­ga pos­ta­ti po­pu­lar­ni­ja, lju­di će vi­še do­la­zi­ti na utak­mi­ce. Re­ak­ci­jom po­s­ljed­njeg dana pri­je­laz­nog ro­ka po­ka­za­li ste da dr­ži­te do sta­va na­vi­ja­ča. Jes­te li uš­li u pos­lov­ni ri­zik ti­me? Od­bi­ti mi­li­jun bi­lo če­ga... – Sva­ka “ne­pro­da­ja” je pos­lov­ni ri­zik. Ga­vra­no­vić ni­je bio u pla­nu, po­go­to­vo ne zad­nja tri dana, da ide u pro­da­ju. Da ga je klub imao pri­li­ke pri­je pro­da­ti, sje­li bi­smo svi za­jed­no za stol s igra­čem i vi­dje­li ko­je je naj­bo­lje rje­še­nje... Ova­ko bi bi­lo neo­z­bilj­no, a ni­je nam to­li­ko bit­no bi­lo fi­nan­cij­ski. Da je bi­lo de­set dana pri­je, bi­lo bi mo­žda druk­či­je, jer bi­smo ima­li vre­me­na adek­vat­no re­agi­ra­ti. Jes­te li za­do­volj­ni sta­tu­som ko­ji Rijeka kao vlas­nik dvos­tru­ke kru­ne ima u hr­vat­skom no­go­me­tu? Mis­li­mo na zas­tup­lje­nost u struk­tu­ra­ma HNS-a, tret­man na te­re­nu, mo­žda i broj re­pre­zen­ta­ti­va­ca... Te­ško je bi­lo ko­me iz HNL-a do­ći u re­pre­zen­ta­ci­ju. Ve­lik je us­pjeh da je Bra­da­rić za­mje­na za Mo­dri­ća ili Ra­ki­ti­ća. Mo­gli bi­smo, re­ci­mo, ima­ti bo­lji tret­man u me­di­ji­ma, ne tre­ba od sve­ga ra­di­ti sen­za­ci­ju. Ka­žem jed­no, dru­gi dan či­tam dru­go. Go­vo­rio sam da se vr­ti­mo u cr­ve­nom, a ne da smo u ve­li­kim du­go­vi­ma. Što bis­te vo­lje­li sve pro­mi­je­ni­ti u hr­vat­skom no­go­me­tu i nje­go­vu okru­že­nju? Broj je­dan, tre­ba nam vi­še po­zi­ti­ve. Broj dva, vi­še fi­nan­ci­ja. Ne da nam net­ko pok­la­nja, već da do­bi­je­mo ono što za­ra­đu­je­mo. Je­su li to TV pra­va ili kla­di­oni­ce, je li to lo­kal­no spon­zor­stvo... Bez to­ga ide­mo u ama­te­ri­zam. Čast inves­ti­to­ri­ma ko­ji mo­gu do­ći pa po­mog­nu vi­še go­di­na, ali to ni­je na du­go­roč­ne sta­ze do­bro. Tre­će, ja­ko je bit­na in­fras­truk­tu­ra. Ci­je­la dr­ža­va, grad­ske vlas­ti, klu­bo­vi i nji­ho­vi vlas­ni­ci mo­ra­ju se ti­me po­za­ba­vi­ti jer je sra­mo­ta za nas da ne­ma­mo nat­kri­ve­ni sta­di­on za 30.000 lju­di ili da ne­ma­mo 10-15 sta­di­ona sa bar 5000 mjes­ta na ko­je se mo­že i zi­mi do­ći a da se lju­di ne smr­za­va­ju. Da ne go­vo­rim o trav­nja­ci­ma. Do­ka­za­li smo na Ru­je­vi­ci da se bez spe­ci­jal­nih tro­ško­va to mo­že na­pra­vi­ti. Če­t­vr­to, mis­lim da su­ci tre­ba­ju bi­ti pro­fe­si­onal­ci ko­ji će ima­ti svog spon­zo­ra, bi­lo ko­ju tvrt­ku. Uz do­pri­nos i nas iz klu­bo­va, oni bi tre­ba­li bi­ti pla­će­ni pro­fe­si­onal­no, ne da uju­tro ra­de u ne­koj fir­mi, a po­pod­ne do­la­ze su­di­ti u der­bi­ju. Pre­ve­lik je no­vac u igri da bi­smo si do­pu­šta­li ta­kav luk­suz. Kad smo kod te­re­na... Rek­li ste ne­dav­no da je ta­li­jan­ska tvrt­ka ko­ja je pos­ta­vi­la vaš sa­vr­še­ni trav­njak na Ru­je­vi­ci nu­di­la uz vr­lo po­volj­ne uvje­te ot­pla­te da pos­ta­vi tak­ve i ci­je­lom HNL-u. Za­što je to od­bi­je­no? Bi­ro­kra­ci­ja nam je pres­po­ra. HNS sad ra­di na to­me da osi­gu­ra je­dan dio. Dio tre­ba­mo da­ti mi klu­bo­vi, bez ob­zi­ra na to tko je vlas­nik. Ta­li­ja­ni su još sprem­ni kre­nu­ti u to, ali tre­ba nam ban­kov­na ga­ran­ci­ja vlas­ni­ka tih te­re­na. Mis­lim da će to i bi­ti. Mo­ra­mo to na­pra­vi­ti jer sad ima­mo pu­no “ora­ni­ca”. Vje­ru­je­te li da će­mo oti­ći na SP u Ru­si­ju? Tre­ba­mo li čvr­š­će sta­ti iza iz­bor­ni­ka? – Tre­ba­mo čvr­š­će sta­ti iza re­pre­zen­ta­ci­je. Hr­vat­ska je ma­la zem­lja s ve­li­kim sport­skim re­zul­ta­ti­ma, a čes­to smo čan­gri­za­vi. Ima­mo vr­hun­ske igra­če, ali mo­ra­ju ima­ti pu­nu pot­po­ru lju­di oko se­be. Ni­je im la­ko, ko­li­ko god su pro­fe­si­onal­ci. Ako ne vi­diš da ti lju­di da­ju po­dr­šku i kad ti ne ide, ne sa­mo kad ide, on­da je ja­ko te­ško. Mo­že­mo ula­zi­ti u pi­ta­nja za­što je net­ko pro­tiv ne­ko­ga ili za nje­ga, ali kad igra­ju za Hr­vat­sku on­da mo­ra­mo bi­ti uz njih. To je na­ša dr­ža­va, ne­ma­mo dru­ge. Bi­li ste do­pred­sjed­nik HNS-a. Ne­dos­ta­je li on­dje ne­što u or­ga­ni­za­ci­ji, mo­že li se ne­što po­bolj­ša­ti? – Uvi­jek mo­že bo­lje. Žao mi je što sam se zbog pos­lov­nih obve­za mo­rao po­vu­ći. Da ih imam ma­nje, vje­ruj­te mi, ni­kad ne bih oti­šao ne­go bih nas­ta­vio da­lje pi­li­ti svo­ju fi­lo­zo­fi­ju. Što ne zna­či da jed­nog dana ne­ću opet. Ali ta­da ni­sam mo­gao. U sva­kom pos­lu se mo­ra bo­lje. Ali mo­raš ima­ti čis­ti pro­gram i čis­tu pot­po­ru svih. Ako to ne­maš, on­da je te­ško. Kad ne­što ra­dim, on­da vo­lim i ko­man­di­ra­ti, ne vo­lim kad je pu­no de­mo­kra­ci­je u ve­zi to­ga. Da vam net­ko za pet go­di­na po­nu­di mjes­to pred­sjed­ni­ka HNS-a, ka­ko bis­te re­agi­ra­li? – Ni­kad ni­sam o to­me raz­miš­ljao. Ni sad ne znam ka­ko bih se pos­ta­vio... Ako mis­lim da mo­gu na­pra­vi­ti ne­ki po­sao, na­pra­vio bih ga. Ako ne bih vi­dio da se mo­gu do­mo­ći ne­kog ci­lja, ne bih se pri­hva­tio to­ga. Za dva tjed­na Rijeka sti­že na kul­t­ni San Si­ro i igra pro­tiv dru­gog klu­ba po bro­ju tro­fe­ja u po­vi­jes­ti Li­ge pr­va­ka. Što va­ma emo­tiv­no zna­či to gos­to­va­nje i Mi­la­nov do­la­zak na Ru­je­vi­cu u pro­sin­cu? – Već sad sam se naj­e­žio. Pos­li­je 90 go­di­na smo na San Si­ru. To je san sno­va za nas iz Ri­je­ke, i da nam do­la­ze. Ma dat će­mo sve od se­be da im i za­pa­pri­mo. Nji­ho­ve su ulaz­ni­ce 90 eura, eto ko­li­ko nas ci­je­ne, na­še će bi­ti 40 ku­na. Ako će­mo se ša­li­ti... O. K., naj­jef­ti­ni­ja im je 25 eura. Ri­je­kin omla­din­ski po­gon ni­kad ni­je imao bo­lje uvje­te. Ras­te li na Ru­je­vi­ci ne­ki su­per­ta­lent ko­jeg će­mo ubr­zo gle­da­ti? – Ima­mo pet-šest re­pre­zen­ta­ti­va­ca. Ne bih ih spo­mi­njao po­imen­ce da nam ih ne poč­nu “kras­ti”, ha-ha! Ima­mo svoj na­čin ra­zvi­ja­nja igra­ča s po­sud­ba­ma. Ne­će bi­ti for­si­ra­nja, ali sva­ka­ko u idu­ćim go­di­na­ma oče­ku­je­mo četiri-pet igra­ča ko­ji će bi­ti u 15 ili 18 pr­ve mom­ča­di. No, mo­ra­ju se do­ka­za­ti. Rijeka je da­nas pre­ja­ka za te deč­ke iz ško­le. Mi­šić i Slu­ga su pu­to­kaz, do­ka­za­li su se na po­sud­bi i vra­ti­li. Pot­pi­sa­li ste no­ve ugo­vo­re s tre­ne­rom i di­rek­to­rom do 2020. Gdje vi­di­te Ri­je­ku ta­da? – Ovak­va kak­va je da­nas, Rijeka se vr­ti na mak­si­mu­mu. To je re­al­no i ne bje­žim od to­ga. Ne že­lim ni­ko­me stva­ra­ti ilu­zi­je. Ako se ne na­đe no­vi inves­ti­tor i spon­zo­ri ili ne poč­ne­mo do­bi­va­ti vi­še nov­ca od onih ko­je sam spo­mi­njao, on­da je ovo vrh do ko­je­ga smo doš­li i na­kon ko­je­ga mo­že­mo ići sa­mo na ni­žu stu­bu. Te­ško se vr­tje­ti stal­no na 7000 okre­ta­ja, to ni Fer­ra­ri ne mo­že. Da ima­te onih PSG-ovih 222 mi­li­ju­na eura ko­ji­ma je pla­ćen Neymar, što bis­te s nji­ma na­pra­vi­li? – Pr­vo Kan­tri­du i sve oko nje. Ono što os­ta­ne sta­vio bih na ban­ku i ču­vao za te­ža vre­me­na, kad se ne uđe u Eu­ro­pu ili ne pro­da do­volj­no. Si­gur­no ne bih di­gao pro­ra­čun tri­put vi­še. Ču­vao bih taj no­vac da Rijeka mo­že u idu­ćih 20-30 go­di­na bez pro­ble­ma funk­ci­oni­ra­ti.

Da imam onih PSG-ovih 222 mi­li­ju­na eura, pr­vo bih na­pra­vio Kan­tri­du, a os­ta­lo – za cr­ne da­ne

Već sad se naj­e­žim kad po­mis­lim da igra­mo s Mi­la­nom. Ma uči­nit će­mo sve i da im za­pa­pri­mo

ŠTO ĆE BI­TI S RIJEKOM? Bit­no mi je da pos­lu­je po prin­ci­pu onog ko­li­ko ima. Ako to vri­je­di 5. ili 6. mjes­ta, ni­je gre­da, me­ni to ni­je veliki po­raz

DAMIR MIŠKOVIĆ Pet i pol go­di­na pred­sjed­nik Ri­je­ke ko­ja je u nje­go­vu man­da­tu osvo­ji­la pr­vi nas­lov, sa­gra­di­la kamp i sta­di­on, a treći je put u sku­pi­ni euro­ku­pa

Tri­jumf u Stut­t­gar­tu kad se na­šao na ru­ka­ma igra­ča do da­nas je os­tao je­dan od naj­dra­žih s Rijekom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.