Za­gre­bu i Be­ogra­du hr­vat­ski su Sr­bi ili te­ma ili me­ta ili oki­dač

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

ta­ro, ne­is­cr­p­no i ne­ri­je­še­no pi­ta­nje: ka­ko bi­ti Sr­bin u Hr­vat­skoj, opet je na dnev­no­me re­du. Obič­no je to pr­vi sig­nal ili simp­tom da u hr­vat­sko-sr­p­skim od­no­si­ma ne­što opet ni­je ure­du kad dr­ža­ve od­ga­đa­ju naj­av­lje­ne po­sje­te, svo­de ko­mu­ni­ka­ci­ju na me­đu­sob­na op­tu­ži­va­nja i ba­ca­ju u vo­du vlas­ti­ta obe­ća­nja o po­mi­re­nju. Ne­ko­li­ko spo­me­ni­ka kri­vim lju­di­ma i ne­ko­li­ko spo­men-plo­ča s kri­vim sa­dr­ža­jem, ser­vi­ra­ne jav­nos­ti u uma­ku od ne­umje­re­nih i ne­pro­miš­lje­nih iz­ja­va, za­čas pod­sje­te ko­li­ko je Mi­ros­lav Kr­le­ža bio u pra­vu kad je go­vo­rio o to­me ko­ji je „ključ­ni pro­blem“(u) Hr­vat­skoj (sr­p­ski). Sva­ki put kad se ob­no­vi po­li­tič­ka va­tra iz­me­đu Za­gre­ba i Be­ogra­da, hr­vat­ski Sr­bi su ili te­ma ili me­ta ili oki­dač; bi­li bi u po­lo­ža­ju jad­no­ga ma­gar­ca pre­ko ko­ga se ko­nji tu­ku da i sa­mi u po­s­ljed­nja dva hr­vat­sko-sr­p­ska su­ko­ba ni­su bi­li ili u sed­lu ili pod ko­pi­ti­ma. Ko­li­ko se sud­bi­na igra­la s nji­ma, to­li­ko su se i oni igra­li s njo­me. Gle­da li se na tu ma­nje-vi­še (o)tuž­nu hr­vat­sko-sr­p­sku po­vi­jest kao na tr­go­vi­nu lju­di­ma i ide­ja­ma, bi­lan­ca je dos­ta mje­šo­vi­ta; obič­no bi, kao u svim ve­li­kim po­vi­jes­nim igra­ma, po­či­nja­la dra­mom, a nas­tav­lja­la, ili za­vr­ša­va­la, tra­ge­di­jom. Kad je po­li­ti­ka iz­ba­ci­va­la na po­vr­ši­nu svo­je ne­ri­je­še­ne kon­tra­dik­ci­je, bi­lo je re­do­vi­to žr­ta­va na svim stra­na­ma: Sr­bi su u Hr­vat­skoj sva­ki put bi­li me­đu ve­ćim žr­tva­ma, i kad je us­ta­ška dr­ža­va svoj zlo­či­nač­ki ka­rak­ter is­ka­lji­va­la i na nji­ma i kad su ih mi­lo­še­vi­ćev­ske ve­li­ko­sr­p­ske vlas­ti va­ra­le da će ži­vje­ti u jed­noj dr­ža­vi, (na)hu­ška­le na po­bu­nu pro­tiv (de­mo­krat­ske) hr­vat­ske dr­ža­ve i os­ta­vi­le na cje­di­lu. Hr­vat­sku po­bje­du, njen sr­p­ski dio u jed­no­me di­je­lu još uvi­jek, po­li­tič­ki ba­rem, do­živ­lja­va kao svoj po­raz, i od­bi­ja su­dje­lo­va­ti u jav­noj ma­ni­fes­ta­ci­ji s po­bjed­ni­ci­ma. Po­li­ti­ka se ne mo­že va­ga­ti da se odre­di ko­li­ki je taj dio, ve­li­ki ili ma­li, ili sred­nji, što se, ina­če, po­ku­ša­va pro­da­ti na raz­li­či­tim tez­ga­ma i pa­za­ri­ma: pre­vi­še je, i ne­toč­no, re­ći da su se svi hr­vat­ski Sr­bi di­gli pro­tiv Hr­vat­ske, a pre­ma­lo, i jed­na­ko ne­toč­no, da se nit­ko ni­je di­gao; a iz­me­đu to­ga Svi i Nit­ko, pos­to­ji ti­su­ću kom­bi­na­ci­ja s ko­ji­ma se po­li­ti­ka opet po­igra­va, i pro­izvo­di no­ve na­pe­tos­ti umjes­to smi­re­nja. Ka­ko, pak, hr­vat­ska stra­na, kao i svi dru­gi po­bjed­ni­ci, (pre) na­gla­ša­va svo­ju po­bje­du, ili ne ga­si sta­re va­tre iz ko­jih nas­ta­ju no­vi po­ža­ri, to se hr­vat­skim Sr­bi­ma opet nu­de po­kro­vi­te­lji iz Be­ogra­da, uglav­nom is­ti, ili iz is­te po­li­tič­ke obi­te­lji, ko­ji su 1991. iz­ve­li agre­si­ju na Hr­vat­sku, a da to ni da­nas ne zna­ju. Ni­je po­sri­je­di am­ne­zi­ja, zna Vu­čić ka­kav je vuk za­vi­jao u Gli­ni, a Da­čić što je sve ra­dio nje­gov men­tor; po­sri­je­di je po­li­ti­ka ko­ja se u pi­ta­nji­ma sr­p­sko-hr­vat­sko­ga po­mi­re­nja nas­tav­lja po­na­ša­ti kao kra­va ko­ja ni­ka­ko ne us­pi­je­va na­pu­ni­ti vje­dro.

Ni­su ski­nu­li rat­ne kos­ti­me

Iz per­s­pek­ti­ve Ve­li­ke Sr­bi­je ko­ja, oči­to, još pos­to­ji u ne­kim gla­va­ma ko­je se ni­su do­volj­no ohla­di­le, mo­žda i u sr­ci­ma, vi­di se sa­mo ma­la Hr­vat­ska, nez­na­čaj­ni­ja od Sr­bi­je. A u njoj, opet, us­ta­ške sa­blas­ti, ili sa­blas­ti us­taš­tva, i gdje ih ima, a po­go­to­vo gdje ih ne­ma. Do­volj­no je da net­ko iz hr­vat­sko­ga dr­žav­nog vr­ha – ko­ji, ina­če, ni­je osje­tio mi­ris ba­ru­ta da bi mo­rao bra­ni­ti vlas­ti­tu rat­nu proš­lost – dig­ne gla­vu ili po­dig­ne glas pa da iz Be­ogra­da do­le­te pro­jek­ti­li iz ide­olo­ških to­pov­nja­ča i po­li­tič­kih ha­ubi­ca mi­lo­še­vi­ćev­ske pro­ve­ni­jen­ci­je (taj ne­mu­šti je­zik ra­zu­mi­ju i Hr­va­ti i Sr­bi), za­os­ta­lih iz ra­to­va iz 90-ih go­di­na proš­lo­ga sto­lje­ća; ko­ga bri­ga što ra­nja­va­ju uglav­nom one ko­je to­bo­že bra­ne! Sr­bi u Hr­vat­skoj te­ško mo­gu ima­ti ikak­vu Pi­še Mir­ko Ga­lić

Vu­čić i K. Gra­bar-Ki­ta­ro­vić Obič­no je to pr­vi sig­nal ili simp­tom da u hr­vat­sko-sr­p­skim od­no­si­ma ne­što opet ni­je u re­du kad dr­ža­ve od­ga­đa­ju naj­av­lje­ne po­sje­te

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.