Umro je naš ko­lum­nist Mi­lan Jaj­či­no­vić

Bio je je­dan od naj­ve­ćih hr­vat­skih no­vi­na­ra. Pi­sao je do po­s­ljed­njeg tre­nut­ka i to­li­ko se tru­dio ohla­di­ti na­še usi­ja­ne po­li­tič­ke gla­ve

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Da­vor Ivan­ko­vić

Mi­lan Jaj­či­no­vić hr­vao se s okrut­nom i du­go­traj­nom bo­les­ti ko­ja ga je sus­tav­no uni­šta­va­la Ka­da vi­še ni­je mo­gao go­vo­ri­ti, pro­na­la­zio je ne­vje­ro­jat­ne na­či­ne da svo­ju mi­sao pre­ne­se na pa­pir i web

Du­go­go­diš­nji no­vi­nar i ko­lum­nist Ve­čer­njeg lis­ta Mi­lan Jaj­či­no­vić umro je u 63. go­di­ni. Bo­les­tan, dik­ti­rao je mis­li su­pru­zi i kće­ri­ma Na­kon du­ge i te­ške bo­les­ti u Za­gre­bu je u 63. go­di­ni pre­mi­nuo du­go­go­diš­nji no­vi­nar i ko­lum­nist Ve­čer­njeg lis­ta Mi­lan Jaj­či­no­vić. Pri­pa­dao je onoj ge­ne­ra­ci­ji hr­vat­skih no­vi­na­ra ko­ji su sta­sa­li još u ona naj­o­lov­ni­ja vre­me­na i ko­ji je i ta­da i kas­ni­je, ci­je­log svog ži­vo­ta do­ka­zi­vao ka­ko se mo­že bi­ti no­vi­nar s ka­rak­te­rom i sta­vom, pro­fe­si­onal­nom sna­gom uvi­jek, bez ob­zi­ra na “vanj­ske okol­nos­ti” i po­li­tič­ke sus­ta­ve. Svoj no­vi­nar­ski ka­rak­ter po­t­vr­đi­vao je, kao mno­gi nje­go­vi ko­le­ge, i u naj­te­žim tre­nu­ci­ma bor­be za neo­vis­nu Hr­vat­sku, kao i go­di­na­ma kas­ni­je. Mi­lan je, kak­ve li sim­bo­li­ke, ta­kav no­vi­nar os­tao do kra­ja, na­kon što se hr­vao s okrut­nom i du­go­traj­nom bo­les­ti ko­ja ga je iz go­di­ne u go­di­nu sus­tav­no uni­šta­va­la.

Obja­vio je tri knji­ge

Pi­sao je svo­je ko­lum­ne i os­ta­le tek­s­to­ve čak i on­da ka­da vi­še, dos­lov­no, ni­je bio u sta­nju fi­zič­ki pi­sa­ti. Ne­go je go­vo­rio i dik­ti­rao svo­je mis­li su­pru­zi Ve­ri ili kće­ri­ma. Ka­da vi­še ni­je mo­gao go­vo­ri­ti, on­da je šap­tao. Ka­da ni­je mo­gao vi­še ni­ti šap­ta­ti, on­da je pro­na­la­zio ne­vje­ro­jat­ne i ču­des­ne na­či­ne da svo­ju mi­sao pre­ne­se na pa­pir i web Ve­čer­njeg lis­ta. “Pi­sa­nje” nje­go­ve ko­lum­ne na ta­kav na­čin zna­lo je bi­ti cje­lod­nev­no ili cje­lo­noć­no. Osim to­ga, za pi­sa­nje po­li­tič­ki ak­tu­al­ne ko­lum­ne po­treb­no je mno­go to­ga, in­for­ma­ci­je, kre­ta­nje u ši­ro­kom kru­gu lju­di, kre­ativ­na mo­bil­nost, ta­ko da je ve­li­ka za­go­net­ka ka­ko je Mi­lan us­pi­je­vao, kao pot­pu­no ne­po­kre­tan, bez mo­guć­nos­ti da ba­rem pu­tem te­le­fo­na ko­mu­ni­ci­ra s lju­di­ma “iz­va­na” – pi­sa­ti po­li­tič­ku ko­lum­nu i bi­ti ak­tu­alan. Ma­lo je nje­go­vih či­ta­te­lja zna­lo s kak­vim se na­po­ri­ma su­sre­će ka­ko bi nje­go­va ko­lum­na “Po­li­tič­ka ša­hov­ni­ca” iz­aš­la ured­na, smis­le­na, na vri­je­me. Prem­da je ra­dio u ne­ko­li­ko le­gen­dar­nih hr­vat­skih re­dak­ci­ja, u Ve­čer­njem je lis­tu pro­veo naj­du­že vre­me­na, pu­nih 27 go­di­na i one su bi­le nje­go­ve naj­plod­ni­je autor­ske go­di­ne. Ra­dio je i u Vjes­ni­ku i Da­na­su, a u Ve­čer­njem od 1990. Obja­vio je tri knji­ge “Đa­vo i vo­de­ni­ča­ri” 1998., a 2012. “Ko­ri­fe­ji laž­nih is­ti­na” i “Od Ju­gos­la­vi­je do Eu­ros­la­vi­je” 2013. Ro­đen je 1955. u Bo­bov­cu kod Su­nje, na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih zna­nos­ti u Za­gre­bu di­plo­mi­rao je 1980., a u no­vi­nar­stvu je od 1982. No, o Mi­la­no­vu no­vi­nar­skom i ži­vot­nom opu­su naj­bo­lje go­vo- re nje­go­ve ko­lum­ne. Po­s­ljed­nju je bio obja­vio pri­je dva mje­se­ca. Ta­da je bio ak­tu­alan zah­tjev da se pro­mi­je­ni ime uli­ci Tomáša Ma­saryka. Jer je “bio ma­son i jer je bio zas­lu­žan za stva­ra­nje sta­re Ju­gos­la­vi­je”. U svo­joj po­s­ljed­njoj ko­lum­ni Mi­lan objaš­nja­va ono što po­vr­š­ni po­li­ti­ča­ri ne shva­ća­ju, jer svo­je sta­vo­ve i ak­ci­je for­mi­ra­ju iz­van po­vi­jes­nog kon­tek­s­ta. Da vi­di­mo ka­ko je ve­li­ki no­vi­nar Mi­lan Jaj­či­no­vić ar­gu­men­ti­rao svo­je sta­vo­ve: “Ia­ko je za­go­va­rao stva­ra­nje juž­nos­la­ven­skih dr­ža­va, Ma­saryk je na iz­vjes­tan na­čin zas­lu­žan i za stva­ra­nje ide­je o hr­vat­skoj dr­ža­vi, jer je pra­va na­ro­da i na­rod­nos­ti sma­trao ci­ljem druš­tve­nog dje­lo­va­nja, a dr­ža­vu nje­zi­nim sred­stvom. Na taj na­čin on je utje­cao i na hr­vat­ske po­li­ti­ča­re, a po­seb­no na Iva­na Me­š­tro­vi­ća, Fra­nu Su­pi­la i Stje­pa­na Ra­di­ća... Nje­ga nit­ko ni­je mo­gao za­ves­ti ju­gos­la­ven­skom ve­li­či­nom. To ne zna­ju mno­gi da­naš­nji hr­vat­ski po­li­ti­ča­ri. Ne­ki hr­vat­ski po­li­ti­ča­ri bez raz­lo­ga na­pa­da­ju Ma­saryka za­to što ne ra­zu­mi­ju ni nje­ga ni nje­go­vu po­li­ti­ku. Pa ni da­le­ko­sež­nost nje­go­ve po­li­tič­ke mis­li...

Ma­sarykov po­učak

Bez Ma­saryko­ve po­li­ti­ke ne bi mo­žda bi­lo na ne­ki na­čin ni da­naš­nje sa­mos­tal­ne Hr­vat­ske. Bi­la bi sa­mo Ju­gos­la­vi­ja. On je važ­noš­ću ko­ju je da­vao na­ci­onal­nim ide­ja­ma utje­cao i na hr­vat­ske ma­so­ne da se prik­lo­ne hr­vat­skoj ide­ji. Hr­va­ti Ivan Me­š­tro­vić i Jo­zo Klja­ko­vić su svo­jim zna­čaj­nim utje­ca­jem u Ju­gos­la­ven­skom od­bo­ru ču­va­li pos­to­ja­nje hr­vat­ske ide­je. Na­su­prot nji­ma bio je Sve­to­zar Pri­bi­će­vić ko­ji se pak za­la­gao da se što vi­še utje­ca­ja i te­ri­to­ri­ja do­di­je­li Sr­bi­ji. Ma­saryk, una­toč to­me što je po­dr­ža­vao ide­ju stva­ra­nja za­jed­nič­ke dr­ža­ve Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, bio je pro­tiv to­li­kog utje­ca­ja Sr­bi­je. On je za­pra­vo bio za fe­de­ra­ci­ju juž­nos­la­ven­skih dr­ža­va...Zbog to­ga je bio pro­tiv re­pre­siv­nog na­či­na vla­da­nja kra­lja Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća... Una­toč svim svo­jim ogra­ni­če­nji­ma ko­ja vi­di­mo iz da­naš­nje per­s­pek­ti­ve, Ma­saryk je bio ve­li­ki po­li­ti­čar či­je dje­lo­va­nje tre­ba pro­ma­tra­ti u kon­tek­s­tu vre­me­na u ko­jem je ži­vio”. Eto, ta­ko je to ra­dio naš Mi­lan. Jas­no, jed­nos­tav­no, du­bo­ko. Bio je pra­vi po­li­tič­ki opi­ni­on­ma­ker i to­li­ko se tru­dio ohla­di­ti na­še usi­ja­ne po­li­tič­ke gla­ve.

Ka­ko je us­pi­je­vao pi­sa­ti po­li­tič­ku ko­lum­nu i bi­ti ak­tu­alan, a ne­po­kre­tan, ve­li­ka je za­go­net­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.