U pro­bo­ju iz Bog­da­no­va­ca spa­ša­va­le su nas i zvi­jez­de

Po­s­ljed­nji za­po­vjed­nik obra­ne Bog­da­no­va­ca opi­su­je ka­ko su se on i 22 bra­ni­te­lja spa­si­li na­kon slo­ma obra­ne Vu­ko­va­ra

Vecernji list - Hrvatska - - 0-24 - Bra­ni­mir Bra­da­rić bra­ni­mir.bra­da­ric@ve­cer­nji.net VU­KO­VAR

Ili os­ta­ti na mi­lost oni­ma pro­tiv ko­jih su ra­to­va­li ili kre­nu­ti u pro­boj kroz ne­pri­ja­telj­ske li­ni­je. Od­lu­či­li su se na pro­boj

Sa sve ja­čim na­pa­di­ma, ne­dos­tat­kom lju­di i na­oru­ža­nja te či­nje­ni­com da su u obru­ču bra­ni­te­lji­ma Bog­da­no­va­ca, ko­ji su bi­li sas­tav­ni dio obra­ne Vu­ko­va­ra, sa slo­mom obra­ne naš­li su se u dvoj­bi. Ili os­ta­ti i bi­ti pre­pu­šte­ni na mi­lost oni­ma pro­tiv ko­jih su ra­to­va­li ili kre­nu­ti u pro­boj kroz ne­pri­ja­telj­ske li­ni­je. – Od­lu­či­li smo kre­nu­ti u pro­boj. Zna­li smo da je to vje­ro­jat­no put u smrt, ali je pred­stav­ljao ba­rem ne­kak­vu šan­su da pre­ži­vi­mo. Na­kon slo­ma obra­ne Bog­da­no­va­ca vi­še od 200 lju­di je kre­nu­lo u pro­boj po raz­nim smje­ro­vi­ma – ka­že umi­rov­lje­ni pu­kov­nik HV-a Vin­ko Ža­nić, po­s­ljed­nji za­po­vjed­nik obra­ne Bog­da­no­va­ca.

To­po­graf­ske kar­te

Ža­nić je pre­dvo­dio sku­pi­nu od 22 bra­ni­te­lja ko­ji su u pro­boj kre­nu­li u no­ći 10./11. stu­de­ni, od­nos­no sve­ga ne­ko­li­ko sa­ti na­kon slo­ma obra­ne. Nji­hov pro­boj tra­jao je oko 48 sa­ti, pri če­mu su pro­pje­ša­či­li ne­kih 75 ki­lo­me­ta­ra. – Kre­nu­li smo sa­mo s osob­nim na­oru­ža­njem. Pr­va mo­ja za­po­vi­jed bi­la je da svi za­ko­či­mo pu­ške ka­ko net­ko ne bi slu­čaj­no ili br­zo­ple­to pu­cao. Ni­smo ima­li hra­ne ni vo­de, a da ne go­vo­ri­mo o bi­lo če­mu dru­go­me. Strah je bio neo­pi­siv jer svi­ma je bi­lo jasno da kri­vi ko­rak mo­že zna­či­ti smrt svih nas – ka­že Ža­nić. Ve­li­ku po­moć u pro­bo­ju pred­stav­lja­le su im to­po­graf­ske kar­te ko­je su pro­na­la­zi­li kod mr­tvih ne­pri­ja­telj­skih voj­ni­ka, a ko­je su bi­le de­talj­ne. Ipak, i po­red kar­ti bi­lo je iz­nim­no te­ško jer su se kre­ta­li ne­poz­na­tim po­dru­čji­ma. Svu­da oko­lo bi­le su šu­me, ku­ku­ru­zi, pri če­mu se ni­je zna­lo gdje se kri­ju ne­pri­ja­telj­ski voj­ni­ci. Vo­du za pi­će uzi­ma­li su iz lok­vi u zem­lji te je pro­cje­đi­va­li kroz še­šir i tak­vu pi­li. Ni­kak­ve hra­ne ni­su ima- li pa su pek­li ku­ku­ruz i še­ćer­nu re­pu ko­ju su na­la­zi­li u po­lji­ma. U jed­nom tre­nut­ku uš­li su u šu­mu ka­da je pri­je­ti­lo da će se iz­gu­bi­ti ili ule­tje­ti u zam­ku. – Ta­da su nas spa­si­le zvi­jez­de i to što mi je do ra­ta ho­bi bio da gle­dam u zvi­jez­de. Na taj na­čin smo se ori­jen­ti­ra­li i ta­ko nas­ta­vi­li put – pri­sje­ća se Ža­nić.

Po­če­li se i smr­za­va­ti

Na slo­bod­no po­dru­čje iz­aš­li su kod bo­sut­ske bra­ne. Bi­li su iz­mr­cva­re­ni, neo­pi­si­vo umor­ni, ali ži­vi

Ti­je­kom pro­bo­ja mo­ra­li su ući i u vo­du. Bi­li su mo­kri, a ka­ko je va­ni bi­lo iz­nim­no hlad­no, po­če­li su se smr­za­va­ti. Una­toč opas­nos­ti­ma na­lo­ži­li su va­tru da se osu­še. Ka­da je sva­nu­lo vi­dje­li su da su na sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra od top­nič­ke bit­ni­ce ko­ja je gra­na­ti­ra­la Vin­kov­ce. – Ni da­nas nam ni­je jasno ka­ko nas ni­su vi­dje­li. Je­di­no objaš­nje­nje je da tu ni­su ni­ti bi­li no­ću – ka­že Ža­nić. Pos­li­je to­ga is­kus­tva nas­ta­vi­li su pro­boj da­lje da bi na slo­bod­no po­dru­čje iz­aš­li kod bo­sut­ske bra­ne. Bi­li su iz­mr­cva­re­ni, neo­pi­si­vo umor­ni, ali i ži­vi.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.