Sil­na ru­ska ma­ši­na ni­je se odrek­la svo­je po­bje­de ‘45.

Do­bro uvjež­ba­ni Zbor Cr­ve­ne ar­mi­je po­di­gao je Li­sin­ski na no­ge: bi­lo je tu i ba­let­nog ple­sa, akro­ba­ci­ja, ma­če­va...

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - Bra­ni­mir Po­fuk

Kao što im him­na ka­že, alek­san­drov­ci su “po pro­fe­si­ji umjet­ni­ci, a po zva­nju voj­ni­ci” – nji­ho­vo je ne­po­bje­di­vo oruž­je glaz­ba bra­ni­mir.po­fuk@ve­cer­nji.net Pu­nim ime­nom oni se da­nas zo­vu Aka­dem­ski an­sambl pje­sa­ma i ple­so­va Ru­ske ar­mi­je Alek­san­dra Va­si­lje­vi­ča Alek­san­dro­va. Ni­šta kra­će ime ni­su ima­li ni kad su os­no­va­ni 1928. go­di­ne: An­sambl cr­ve­no­ar­mij­ske pje­sme Cen­tral­nog do­ma Cr­ve­ne ar­mi­je Mi­ha­ila Va­si­lje­vi­ča Frun­zea. Ime re­vo­lu­ci­ona­ra Frun­zea pam­te još sa­mo po­vjes­ni­ča­ri, ali ime Alek­san­dro­va svi­je­tom i da­lje pro­no­se pje­va­či, svi­ra­či i ple­sa­či an­sam­bla ko­ji je, us­tva­ri, naj­poz­na­ti­ji kao Zbor cr­ve­ne ar­mi­je.

Naj­slav­ni­ji zbor na svi­je­tu

Ge­ne­ral Alek­san­drov ni­je bio sa­mo du­go­go­diš­nji di­ri­gent naj­slav­ni­jeg voj­nog zbo­ra na svi­je­tu. On je i autor jed­ne od naj­ve­li­čans­tve­ni­jih dr­žav­nih him­ni, me­lo­di­je ko­je se Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja ni­je že­lje­la odre­ći na­kon ko­lap­sa So­vjet­skog Sa­ve­za, nego ju je za­dr­ža­la s iz­mi­je­nje­nim tek­s­tom. Tu him­nu ni­smo ču­li prek­si­noć u Li­sin­skom. Him­ne se ipak iz­vo­de sa­mo u pro­to­ko­lar­nim si­tu­aci­ja­ma. Ali, pr­vi kon­cert alek­san­dro­va­ca u Hr­vat­skoj ipak je po­čeo do­bro uvjež­ba­nim ri­tu­alom ko­jim an­sambl oda­je po­čast sva­koj dr­ža­vi u ko­joj gos­tu­je. Uz iz­ved­bu him­ne an­sam­bla, pod nas­lo­vom “Ne­po­bje­di­va i le­gen­dar­na” i uz ti­pič­no ru­ski sve­ča­ni stro­je­vi ko­rak na po­zor­ni­cu su iz­ne­se­ne i pos­tav­lje­ne zas­ta­ve Ru­si­je i Hr­vat­ske. A on­da smo ču­li dru­gu naj­poz­na­ti­ju sklad­bu Alek­san­dra Va­si­lje­vi­ča: “Sve­ti rat”. Sa­mo če­ti­ri da­na na­kon Hi­tle­ro­ve inva­zi­je na SSSR, voj­ska je s mo­skov­skog Bje­lo­ru­skog ko­lo­dvo­ra pr­vi put is­pra­će­na u bit­ku uz zvu­ke ko­rač­ni­ce spo­re i straš­ne kao sa­ma smrt, u skla­du s tek­s­tom ko­ji fa­šis­tič­koj ga­ma­di obe­ća­va ku­glu u če­lo i san­duk, po­di­žu­ći is­to­vre­me­no mo­ral i sve­ti osvet­nič­ki bi­jes bra­ni­te­lja na­pad­nu­te zem­lje. Sva­kog ju­tra, či­ta­vog ra­ta, ra­dio Mo­sk­va je po­či­nja­la dnev­ni pro­gram s tom ko­rač­ni­com. U da­naš­nje vri­je­me nje­zi­nom iz­ved­bom sva­ke go­di­ne po­či­nje ve­li­ka pa­ra­da ko­jom se na Cr­ve­nom tr­gu sla­vi Dan po­bje­de. Bio je Ok­to­bar, bio je Sta­ljin, bi­li su gu­la­zi i Že­ljez­na za­vje­sa iza ko­je se, pod čiz­mom te is­te Cr­ve­ne ar­mi­je pu­ca­le kos­ti na­ro­di­ma is­toč­ne Eu­ro­pe. Ali, Ru­si se ni­su odrek­li svo­je naj­ve­će žr­tve i udje­la u po­bje­di ve­li­ke svjet­ske an­ti­fa­šis­tič­ke ko­ali­ci­je, baš kao ni sim­bo­la, uni­for­mi i glaz­be tog ra­ta i te bor­be. Pod­sje­ti­li su svo­jim kon­cer­tom i Hr­vat­sku na naš udio u toj po­bje­di ka­da su, umjes­to u pro­gra­mu naj­av­lje­ne pje­sme “Kre­ni­mo”, iz­ve­li par­ti­zan­sku ko­rač­ni­cu “Po do­li­na­ma i go­ra­ma”, u nas poz­na­tu pod nas­lo­vom “Po šu­ma­ma i go­ra­ma”.

Je­zo­vi­tom sklad­bom “Sve­ti rat” Alek­san­dra Va­si­lje­vi­ča is­pra­ća­li su voj­ni­ke ko­ji su iz Mo­sk­ve kre­ta­li na kr­va­ve europ­ske bo­jiš­ni­ce

Ras­pro­da­li oba kon­cer­ta

Kao što im him­na ka­že, alek­san­drov­ci su “po pro­fe­si­ji umjet­ni­ci, a po zva­nju voj­ni­ci”. Nji­ho­vo ne­po­bje­di­vo oruž­je je glaz­ba. Dok su ne­kad na­ro­di za­vr­ša­va­li pod no­ga­ma Cr­ve­ne ar­mi­je, oni da­nas na­ro­de ko­ji­ma do­đu u gos­te di­žu na no­ge. Ta­ko je, vi­še pu­ta, bi­lo i na pr­vom od dva ras­pro­da­na kon­cer­ta u Li­sin­skom. Ui­gran or­kes­tar, vir­tu­oz­ni ins­tru­men­tal­ni so­lis­ti i pje­va­či, te­no­ri, ba­ri­to­ni i ba­so­vi ko­ji vam svo­jim gla­so­vi­ma otva­ra­ju gru­di i ra­de s va­šim sr­cem što ih je vo­lja – to su alek­san­drov­ci. Uz sve to još do­bi­je­te i ša­re­ne do­dat­ke ba­let­nih to­ča­ka i ple­sač­kih akro­ba­ci­ja na rat­nič­ke i na­rod­ne me­lo­di­je. Vr­hu­nac su bi­le ne­izos­tav­ne “Ka­ljin­ka” i “Ka­ču­ša” te “Pod­mo­skov­ske ve­če­ri” u ko­ji­ma se or­kes­tar, u sjaj­nom jazz-aran­žma­nu, pre­tvo­rio u vr­hun­ski big band. Ve­li­ka glaz­ba ve­li­kog na­ro­da!

IRENA ŽILIĆ: No­vi singl “Ome­ga” po­s­ljed­nja je pje­sma s al­bu­ma “Ha­ze”, a kao što joj i ime ka­že pred­stav­lja toč­ku na i ci­je­lo­ga mog ak­tu­al­nog al­bu­ma

Ser­gej Ku­z­nje­cov bio je pr­vi u ni­zu fan­tas­tič­nih so­lis­ta, me­đu ko­ji­ma je bri­lji­rao i ba­sov­ski ve­te­ran Va­le­rij Gav­va

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.