HUP: Bo­ris Po­po­vić ni­je naš član

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Na tekst s nas­lo­vom “Eu­rop­ske stra­te­gi­je uni­je­ti u hr­vat­sku prak­su” (VL, prilog Sve­uči­li­šta, 7. trav­nja 2018., str. 23-25) od Hr­vat­ske udru­ge pos­lo­da­va­ca pri­mi­li smo slje­de­ći zah­tjev za is­pra­vak ne­toč­ne in­for­ma­ci­je:

“U član­ku se na­vo­di da je Bo­ris Po­po­vić pred­stav­nik Hr­vat­ske udru­ge pos­lo­da­va­ca u Na­ci­onal­nom vi­je­ću za zna­nost, vi­so­ko obra­zo­va­nje i teh­no­lo­ški ra­zvoj što je ne­toč­na in­for­ma­ci­ja. Bo­ris Po­po­vić ni­je član Hr­vat­ske udru­ge pos­lo­da­va­ca ni­ti je ime­no­van kao naš pred­stav­nik Na­ci­onal­nom vi­je­ću za zna­nost, vi­so­ko obra­zo­va­nje i teh­no­lo­ški ra­zvoj.” si­gur­ni­ji u vla­da­vi­nu pra­va i prav­de. Gle­da­mo u Eu­rop­sku uni­ju kao u sa­vr­še­no i ne­po­gre­ši­vo bo­žans­tvo ko­je jed­na­ko bri­ne o svim svo­jim gra­đa­ni­ma i raz­miš­lja sa­mo o nji­ho­vom što bo­ljem ži­vo­tu. I? On­da ima­mo slu­čaj s na­vod­nim ko­ri­šte­njem boj­nih otro­va od stra­ne Asa­do­vih sna­ga u Si­ri­ji. Ov­dje ni­su po­treb­ni, jas­no, ni­kak­vi do­ka­zi o to­me da su to uči­ni­le Asa­do­ve sna­ge. Na kra­ju i ne­ma ih. Svi zna­ju da je Gu­ta bi­la pred pa­dom. Is­to ta­ko svi zna­ju da će Za­pad re­agi­ra­ti upra­vo ka­ko je re­agi­rao i uz naj­ma­nji po­vod. Što nam o sve­mu to­me go­vo­ri zdra­vi ra­zum? Je li Ba­šar al-Asad imao ikak­vih raz­lo­ga da uči­ni ne­što tak­vo? Vje­ro­jat­no ni­je. U sva­kom slu­ča­ju to ni­je smio biti raz­log za ovak­ve re­ak­ci­je. No, ov­dje ni­je va­žan ni­ti na­rod, ni­ti mir, ni­ti pra­vo. Važ­no je sa­mo da se na­đe bi­lo ka­kav raz­log, ako tre­ba da ga se i is­fa­bri­ci­ra ka­ko bi se “za­šti­ti­lo” svo­je. Pr­vens­tve­no in­te­re­se, a ljudi i ta­ko baš ni­su važ­ni. Slič­no je vje­ro­jat­no i s ru­skim oba­vje­štaj­cem i nje­go­vom kćer­kom u Uje­di­nje­nom Kra­ljev­s­tvu. Is­to ta­ko iz­miš­lje­ni su raz­lo­zi za na­pad na Irak i ni­ko­me ni­šta. Ne­vje­ro­jat­na je do­za li­ce­mjer­stva pr­vens­tve­no. Ne­vje­ro­jat­na su dvos­tru­ka mje­ri­la. Jer sve se svo­di sa­mo na “na­še” i “va­še”. Na­ši­ma je sve do­zvo­lje­no i to je ci­je­la priča o pra­vu i prav­di. Tu se čak i mi ova­ko ma­li i bez­na­čaj­ni gu­ra­mo u druš­tvo ve­li­kih u na­di da će kak­va mr­vi­ca pas­ti sa sto­la. Mi smo se od­mah so­li­da­ri­zi­ra­li s Bri­tan­ci­ma, s is­ti­ma oni­ma ko­ji su prak­tič­ki do zad­njeg ča­sa dr­ža­li Mi­lo­še­vi­će­vu stra­nu 1990-ih. U sve­mu ovo­me ka­ko it­ko ima pra­vo go­vo­ri­ti o pra­vi­ma i za­šti­ti, jer šti­te se sa­mo svo­ji, ali na ža­lost ne ljudi već sa­mo svo­ji in­te­re­si. Ka­ko ima it­ko pra­vo eti­ke­ti­ra­ti bi­lo ko­ga, jer ka­ko se kod dru­gih “tra­ži dla­ka u ja­je­tu” ka­da su tvo­ji u pi­ta­nju on­da ne­će­mo vi­dje­ti ni slo­na. O kak­voj i za­šti­ti če­ga mo­že go­vo­ri­ti Sa­udij­ska Ara­bi­ja, u po­s­ljed­nje vri­je­me i Tur­ska? Za­što tu nit­ko ne pos­tav­lja pi­ta­nje oku­pa­cij­ske po­li­ti­ke Tur­ske ili s dru­ge stra­ne ga­že­nje os­nov­nih ljud­skih pra­va od stra­ne Sa­udij­ske Ara­bi­je? Oni su na­ši pa sve mo­gu. To je od­go­vor. Sve se svo­di na za­kon ja­če­ga, a is­pa­da da on­da ni­ti ni­smo otiš­li da­le­ko od pr­vo­bit­ne za­jed­ni­ce.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.