Što bi u Beogradu re­kao Jan­dro­ko­vić iz 2015.

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - To­mis­lav Kras­nec

Pri­je ne­pu­ne tri go­di­ne, je­dan je zas­tup­nik u Hr­vat­skom sa­bo­ru i is­kus­ni biv­ši di­plo­mat dao pri­lič­no pre­ciz­nu de­fi­ni­ci­ju di­na­mi­ke pri­bli­ža­va­nja Sr­bi­je Eu­rop­skoj uni­ji. I pri­lič­no do­bro sa­žeo zbog če­ga to sr­p­sko pri­bli­ža­va­nje Eu­ro­pi mo­že, iz hr­vat­ske per­s­pek­ti­ve, kri­ti pro­ble­ma­tič­nu zam­ku. “Pro­ces euro­pe­iza­ci­je Sr­bi­je tre­bao bi vo­di­ti pot­pu­nom odva­ja­nju Sr­bi­je od vri­jed­nos­ti ve­li­ko­sr­p­skog pro­jek­ta, a Sr­bi­ja po­ku­ša­va upra­vo su­prot­no”, re­kao je ta­da i do­dao da je u Beogradu na dje­lu “po­li­ti­ka ko­ja Sr­bi­ju po­ku­ša­va vra­ti­ti vri­jed­nos­ti­ma pro­jek­ta Ve­li­ke Sr­bi­je i tak­vu je pri­bli­ži­ti Eu­rop­skoj uni­ji”. Na Hr­vat­skoj je, do­dao je, da bo­lje od svih čla­ni­ca EU pre­poz­na ve­li­ko­sr­p­sku stra­te­gi­ju i da na to uka­že, ako već sr­p­ski vla­dar Alek­san­dar Vu­čić ma­nje ili vi­še us­pješ­no skri­va svo­ju vri­jed­nos­no ve­li­ko­sr­p­sku stra­te­gi­ju od me­đu­na­rod­nih ak­te­ra ko­ji su Sr­bi­ji naj­bit­ni­ji, a to su Nje­mač­ka i SAD. Zas­tup­nik i biv­ši di­plo­mat ko­ji je dao tu de­fi­ni­ci­ju u sr­p­nju 2015. zo­ve se Gor­dan Jan­dro­ko­vić i danas je pr­vi pred­sjed­nik Hr­vat­skog sa­bo­ra ko­ji od­la­zi u služ­be­ni po­sjet Sr­bi­ji. Sto­ji li Jan­dro­ko­vić i da­lje pri toj svo­joj sta­roj de­fi­ni­ci­ji?

Do­ga­đa se ti­hi za­okret u sta­vo­vi­ma naj­vi­ših hr­vat­skih duž­nos­ni­ka pre­ma Sr­bi­ji Pro­ces euro­pe­iza­ci­je Sr­bi­je tre­bao bi vo­di­ti pot­pu­nom odva­ja­nju Sr­bi­je od vri­jed­nos­ti ve­li­ko­sr­p­skog pro­jek­ta, a Sr­bi­ja po­ku­ša­va upra­vo su­prot­no, sma­trao je pri­je tri go­di­ne Gor­dan Jan­dro­ko­vić, ko­ji je danas pr­vi pred­sjed­nik Hr­vat­skog sa­bo­ra u služ­be­nom po­sje­tu Beogradu. Ti raz­go­vo­ri do­no­se plus Vu­či­ću, no što do­no­se Hr­vat­skoj?

Ko­joj je ta­da do­dao i ovo: “Vr­lo sam tvrd po tom pi­ta­nju, ali to je na te­me­lju vi­še­go­diš­njeg is­kus­tva. Po­ne­kad mi se či­ni da oni na­šu do­bro­na­mjer­nost do­živ­lja­va­ju kao na­šu sla­bost. Sr­bi­ji jed­nos­tav­no tre­ba jas­no re­ći: mi že­li­mo su­rad­nju, že­li­mo vam po­mo­ći, ali ne mo­že­te se ta­ko po­na­ša­ti, dok to ne pro­mi­je­ni­te ne mo­že­mo gra­di­ti su­rad­nju. Tre­ba im jas­no da­ti do zna­nja da će ima­ti pot­po­ru oko ula­ska u EU, ali pod uvje­tom da pri­hva­te ci­vi­li­za­cij­ske vri­jed­nos­ti ko­je je­su dio EU”. Jer, ne­ma sum­nje da pr­vi služ­be­ni po­sjet iz­as­lans­tva Hr­vat­skog sa­bo­ra Beogradu do­no­si Vu­či­ću još ko­ji plus u oči­ma onih duž­nos­ni­ka EU ko­ji sa­mo gle­da­ju da se za­do­vo­lji for­ma do­bro­su­sjed­skih od­no­sa i re­gi­onal­ne su­rad­nje, kao što je do­bio i plu­se­ve zbog onog neo­bič­nog po­sje­ta Hr­vat­skoj po­čet­kom ve­lja­če. Vu­či­ćev po­sjet ni­je za­pra­vo bio ni­šta dru­go ne­go nje­gov ko­rak na eu­rop­skom pu­tu kroz od­bi­ja­nje odri­ca­nja od ve­li­ko­sr­p­ske po­li­ti­ke, i to na mjes­tu gdje je ta po­li­ti­ka na­ni­je­la to­li­ko zla. Jan­dro­ko­vi­ćev po­sjet Beogradu nas­ta­vak je to­ga, što je za­po­če­la pred­sjed­ni­ca Re­pu­bli­ke Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. Jas­no je da ti usi­lje­ni hr­vat­sko-sr­p­ski raz­go­vo­ri do­no­se plu­se­ve Vu­či­ću, ali kak­vu po­li­tič­ku ko­rist do­no­se Hr­vat­skoj? Ako Jan­dro­ko­vić i da­lje sma­tra da je na dje­lu to što je de­fi­ni­rao pri­je tri go­di­ne, a od­la­zi u Be­ograd da to­me da­de i hr­vat­ski par­la­men­tar­ni bla­gos­lov, on­da po­li­tič­ki sta­ti­ra u tim po­ku­ša­ji­ma Sr­bi­je da se pri­bli­ži Eu­rop­skoj uni­ji kroz vra­ća­nje ve­li­ko­sr­p­skoj po­li­ti­ci. Ako, pak, mis­li da su stva­ri druk­či­je, on­da bi bi­lo do­bro da objas­ni ka­ko druk­či­je. Jer, ne či­ne se druk­či­ji­ma, po­go­to­vo i na­kon što je UN-ov sud­ski me­ha­ni­zam u Ha­agu proš­lo­tjed­nom pre­su­dom Še­še­lju na ne­ki na­čin po­mo­gao po­li­tič­koj re­ha­bi­li­ta­ci­ji pro­jek­ta Ve­li­ke Sr­bi­je. Še­šelj je na­kon te pre­su­de iz­ja­vio da je “po­no­san na sve pri­pi­sa­ne rat­ne zlo­či­ne i spre­man ih u bli­skoj bu­duć­nos­ti vi­šes­tru­ko po­no­vi­ti”, što je mons­tru­oz­na iz­ja­va. Za­pra­vo, još od Vu­či­će­va po­sje­ta Hr­vat­skoj na po­ziv pred­sjed­ni­ce Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, do­ga­đa se ti­hi i jav­nos­ti ne­do­volj­no obraz­lo­žen za­okret u sta­vo­vi­ma naj­vi­ših hr­vat­skih duž­nos­ni­ka, sve odre­da HDZ-ova­ca, pre­ma Sr­bi­ji. Za­okret pred­sjed­ni­ce je očit. Od dos­ta ne­ugod­nog pi­sma Mi­lo­ra­du Pu­pov­cu s te­zom da pred­stav­ni­ci ma­nji­na do­živ­lja­va­ju pri­jet­nje jer sa­mi pro­vo­ci­ra­ju i vri­je­đa­ju ve­ći­nu, do su­dje­lo­va­nja s Vu­či­ćem na ve­li­koj skup­šti­ni SNV-a u Li­sin­skom. Od po­ku­ša­ja pred­stav­lja­nja ini­ci­ja­ti­ve Tri­ju mo­ra kao ne­kak­vog uda­lja­va­nja Hr­vat­ske od Bal­ka­na do gu­ra­nja pro­jek­ta mo­der­ni­za­ci­je pru­ge Zagreb-Be­ograd kao jed­nog od in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta u sklo­pu tih is­tih Tri­ju mo­ra na pred­sto­je­ćem sum­mi­tu te ne­for­mal­ne ini­ci­ja­ti­ve u Ru­munj­skoj. Za­okret Vla­de bio je vid­ljiv u pri­op­će­nju na­kon sas­tan­ka pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća s Vu­či­ćem: vi­še se ne go­vo­ri o hr­vat­skom “uvje­tu” pro­mje­ne sr­p­skog za­ko­na o hi­brid­noj ju­ri­sdik­ci­ji za rat­ne zlo­či­ne, već o skla­pa­nju bi­la­te­ral­nog ugo­vo­ra o kaz­ne­nom pro­go­nu i kaž­nja­va­nju rat­nih zlo­či­na. Sve su to ra­zum­ne stva­ri, nit­ko ni­je pro­tiv di­ja­lo­ga iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je, sa­mo je pi­ta­nje ko­li­ko je is­kre­nos­ti u ovoj po­li­ti­ci usi­lje­nih su­sre­ta i ti­hih, neo­braz­lo­že­nih za­okre­ta. I ima li Hr­vat­ska ko­ris­ti od tak­ve po­li­ti­ke u ko­joj za po­tre­be do­ma­će jav­nos­ti po­li­ti­ča­ri glu­me naj­t­vr­đu, ne­po­ko­leb­lji­vu, po­ne­kad i kon­tra­pro­duk­tiv­nu po­li­ti­ku pre­ma Sr­bi­ji, dok za po­tre­be me­đu­na­rod­nih part­ne­ra pris­ta­ju dr­ža­ti svi­je­ću Vu­či­ću.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.