PET LJUTIH PROTIVNIKA PAPE FRANJE

Fra­nji­nu os­tav­ku za­tra­žio je nad­bi­skup C. M. Vi­ganò jer dr­ži da je Sv. Sto­li­ca du­go zna­la za op­tuž­be pro­tiv ame­rič­kog kar­di­na­la T. McCar­ric­ka, prem­da mu je ra­ni­je sam plje­skao

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Sil­vi­je To­ma­še­vić

Pi­smo ko­jim se tra­ži Fra­nji­na os­tav­ka objav­lje­no je ka­da se u Ir­skoj žes­to­ko oko­mio na sve­će­ni­ke pe­do­fi­le i sve ko­ji su pri­kri­va­li zlo­dje­la u Cr­k­vi Pa­pa Fra­njo je ogor­čen i ne na­mje­ra­va dati os­tav­ku, doz­na­je se iz krugova bli­skih Ber­go­gliu. Os­tav­ku od Franje za­tra­žio je biv­ši taj­nik Va­ti­kan­skog gu­ver­na­ta i biv­ši apos­tol­ski nun­cij u Wa­shin­g­to­nu nad­bi­skup Car­lo Maria Vi­ganò jer, u otvo­re­nom pi­smu objav­lje­nom dan na­kon za­vr­šet­ka po­sje­ta pape Ir­skoj, dr­ži kako je Sve­ta Sto­li­ca zna­la od 2000. go­di­ne za op­tuž­be pro­tiv ame­rič­kog kar­di­na­la The­odo­rea McCar­ric­ka da je sek­su­al­no zlos­tav­ljao ma­lo­ljet­ni­ke. Vi­ganò je bio i me­đu 68 pot­pis­ni­ka pi­sma od 25. ruj­na proš­le go­di­ne u ko­jem se tra­ži­la os­tav­ka Franje zbog “sedam he­re­za” ko­je je na­vod­no po­či­nio u apos­tol­skoj po­bud­ni­ci Amo­ris la­eti­tia, ko­jom se omo­gu­ću­je pod odre­đe­nim uvje­ti­ma ra­zve­de­ni­ma i po­nov­no ras­tav­lje­ni­ma pristup pri­čes­ti. Fra­njo ima mno­go ne­pri­ja­te­lja unu­tar Va­ti­ka­na, kao i u ka­to­lič­kim ku­ri­ja­ma u svi­je­tu. Sva­ka se pri­li­ka, pa evo i pi­smo u ko­jem ga se op­tu­žu­je da je znao za sek­su­al­no is­ko­ri­šta­va­nje ma­lo­ljet­ni­ka, ko­ris­ti da bi ga se na­pa­lo. I to je pi­smo objav­lje­no upra­vo ka­da se Fra­njo u Ir­skoj žes­to­ko oko­mio na sve sve­će­ni­ke pe­do­fi­le i sve cr­k­ve­ne lju­de ko­ji su pri­kri­va­li zlo­dje­la u Cr­k­vi. Pro­tiv Franje se od­mah, čim je ime­no­van za pa­pu 2013. go­di­ne, po­di­gla naj­pri­je ti­ha, a sa­da sve glas­ni­ja opor­ba. Mno­gi­ma u Cr­k­vi i po­seb­no u rim­skoj ku­ri­ji za­sme­ta­la je nje­go­va skrom­nost (ni­je pre­uzeo zlat­ni pa­pin­ski križ, pla­tio je iz svo­jeg dže­pa ho­tel, sam no­si osob­nu tor­bu, pe­re no­ge mus­li­man­skim že­na­ma, odlazi ku­pi­ti si ci­pe­le i na­oča­le…), ali i otvo­re­nost. Fra­nji­na iz­ja­va o ho­mo­sek­su­al­ci­ma “tko sam ja da su­dim” raz­lju­ti­la je tzv. gay lo­bi unu­tar Cr­k­ve. Na­da­lje, Fra­njo je za­tra­žio od bi­sku­pa ko­ji su zna­li za zlos­tav­lja­nje ma­lo­ljet­ni­ka u Cr­k­vi da pro­go­vo­re. Nes­ta­je, dak­le, obi­čaj pre­šu­ći­va­nja, za­ta­ška­va­nja groz­nih zlo­či­na, ali i os­ta­lih “ne­adek­vat­nih” po­na­ša­nja me­đu sve­će­ni­ci­ma.

Na­dao se po­lo­ža­ju

Do­sad se go­vo­ri­lo da je bi­lo i ima mno­go vi­še pe­do­fi­la u raz­nim druš­tvi­ma (od iz­vi­đač­kih do sport­skih) ne­go u Cr­k­vi, kao da je to ne­ko oprav­da­nje, jer kako i Fra­njo ka­že, groz­no je ka­da sve­će­nik ko­jem ste po­vje­ri­li svo­je di­je­te is­ko­ris­ti po­vje­re­nje dje­te­ta i ro­di­te­lja. Član va­ti­kan­ske ko­mi­si­je za ma­lo­ljet­ni­ke te­olog pa­ter Hans Zol­l­ner ka­že kako je od 1950. do 2000. go­di­ne za­bi­lje­že­no iz­me­đu če­ti­ri i šest pos­to pe­do­fi­la me­đu sve­će­ni­ci­ma. To je znat­no vi­še od ono­ga što se do sa­da dr­ža­lo, a za­si­gur­no još ni­su sve oso­be ko­je su kao dje­ca bi­le zlos­tav­lja­ne to pri­ja­vi­le ili iz stra­ha ili iz sti­da. Zol­l­ner je ka­zao kako je “iz­me­đu 4 i 6 pos­to sve­će­ni­ka u se­dam­de­se­tak go­di­na bi­lo op­tu­že­no ili osu­đe­no za sek­su­al­no zlos­tav­lja­nje ma­lo­ljet­ni­ka”. Do­dao je da iz sa­mo ma­lo ze­ma­lja postoje pre­ciz­ni po­da­ci, jer osim u SAD-u, Či­leu, Ir­skoj, Aus­tra­li­ji… u “ma­lo ze­ma­lja pro­ve­de­ne su is­tra­ge” kako ci­vil­nih ta­ko ko­mi­si­ja bi­skup­skih kon­fe­ren­ci­ja. Spo­me­nuo je da ni u Ita­li­ji ni­je pro­ve­de­na tak­va is­tra­ga, a “one bi bi­le po­želj­ne jer treba u li­ce gle­da­ti stvar­nos­ti” i osim to­ga ako se ne bu­de br­zo re­agi­ra­lo pri­je ili pos­li­je će se “sru­či­ti la­vi­na skan­da­la i po­le­mi­ka”. Car­lo Maria Vi­ganò je po­t­vr­dio i ovim pi­smom svo­je pro­tiv­lje­nje Fra­nji ko­je­ga su već na­pa­li kar­di­na­li Raymond Leo Bur­ke, Wal­ter Bran­d­mül­ler, Car­lo Caf­far­ra i Jo­ac­him Me­is­ner zbog pos­la­ni­ce Amo­ris le­ati­tia. Vi­ganòa je s po­lo­ža­ja taj­ni­ka Va­ti­kan­skog gu­ver­na­ta u nun­ci­ja­tu­ru u Wa­shin­g­ton pos­lao Be­ne­dikt XVI., jer se, uz os­ta­lo, sum­nja­lo da je on po­mo­gao no­vi­na­ri­ma da do­đu do po­vjer­lji­vih do­ku­me­na­ta iz Va­ti­ka­na, tzv. afe­ra Va­ti­le­akes. Dr­žao je da će na­kon po­vrat­ka u Va­ti­kan 2014. bi­ti na ne­kom po­lo­ža­ju, ali je umi­rov­ljen. Oči­to ima ne­ko­me što za­mje­ri­ti. Ta­li­jan­ska gla­si­la objav­lju­ju i kako je, dok je bio nun­cij u Wa­shin­g­to­nu, ne sa­mo plje­skao kar­di­na­lu McCar­ric­ku već ga i hva­lio i s nji­me nas­tu­pao na kon­fe­ren­ci­ja­ma, a sa­da o biv­šem wa­shin­g­ton­skom nad­bi­sku­pu go­vo­ri kao o zlo­čin­cu, a o če­mu se u Va­ti­ka­nu zna­lo.

Vi­ganò je bio i me­đu 68 pot­pis­ni­ka pi­sma od 25. ruj­na 2017. u ko­jem se tra­ži­la os­tav­ka Franje

Pro­tiv pri­čes­ti ras­tav­lje­ni­ma

Raymond Leo Bur­ke je je­dan od naj­kon­zer­va­tiv­ni­jih kar­di­na­la. Pro­ti­vi se ne sa­mo da­va­nju pri­čes­ti ras­tav­lje­ni­ma i po­nov­no ože­nje­ni­ma ne­go i ras­ta­vi bra­ka te mi­se vo­di po ri­tu­alu pri­je Dru­gog va­ti­kan­skog kon­ci­la. Su­če­lio se s pa­pom Fra­njom i oko Mal­te­škog re­da. Wal­ter Bran­d­mül­ler, nje­mač­ki je kar­di­nal, ko­ji je ta­ko­đer za mi­se vo­đe­ne na pred­kon­cil­ski na­čin, na la­tin­skom je­zi­ku i sve­će­ni­kom okre­nu­tim le­đi­ma pre­ma vjer­ni­ci­ma, a li­cem pre­ma kri­žu. Nje­mač­ki kar­di­nal Jo­ac­him Me­is­ner i ta­li­jan­ski kar­di­nal Car­lo Caf­far­ra, pot­pis­ni­ci pi­sma, u me­đu­vre­me­nu su umr­li. Ima onih ko­ji se Fra­nji su­prot­stav­lja­ju po te­olo­škim pi­ta­nji­ma, ali i onih ko­ji ko­ris­te sva­ki na­pad i ukr­ca­va­ju se na taj vlak kako bi za­šti­ti­li svoj po­lo­žaj i svo­je gri­je­he, od ko­rup­ci­je pa do ho­mo­sek­su­aliz­ma i pe­do­fi­li­je.

Nes­ta­je pre­šu­ći­va­ne, za­ta­ška­va­nje groz­nih zlo­či­na, što mno­gi­ma u Cr­k­vi sme­ta

PE­TAK, 31. KO­LO­VO­ZA 2018.

CAR­LO CAF­FAR­RA Je­dan od če­tvo­ri­ce bi­sku­pa ko­ji su la­ni tra­ži­la os­tav­ku Franje zbog “sedam he­re­za” JO­AC­HIM ME­IS­NER Ber­lin­ski bi­skup u vri­je­me ko­mu­nis­tič­kog DDR-a, za­go­vor­nik nje­mač­kog uje­di­nje­nja WAL­TER BRANDMULLER Nje­mač­ki je kar­di­nal ko­ji je za mi­se vo­đe­ne na pred­kon­cil­ski na­čin, na la­tin­skom je­zi­ku NA UDARU Ima onih ko­ji se Fra­nji su­prot­stav­lja­ju po te­olo­škim pi­ta­nji­ma, ali i onih ko­ji na­pa­di­ma na pa­pu šti­te svoj po­lo­žaj i gri­je­he

RAYMOND LEO BUR­KE Je­dan je od naj­kon­zer­va­tiv­ni­jih kar­di­na­la. Pro­ti­vi se ras­ta­vi bra­ka i da­va­nju pri­čes­ti ras­tav­lje­ni­ma

CAR­LO MARIA VIGANO Biv­ši taj­nik Va­ti­kan­skog gu­ver­na­ta i biv­ši apos­tol­ski nun­cij u Wa­shin­g­to­nu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.