Ho­će li s Ulja­ni­kom ko­nač­no po­to­nu­ti i IDS?

Za raz­li­ku od Pu­le, gdje je puk­la lju­bav s IDSom, u ri­ječ­kom 3. ma­ju je­dins­tvo naroda i Par­ti­je i da­lje je mo­no­lit­no, pa uz rad­ni­ke pro­s­vje­du­ju i gra­do­na­čel­nik Ober­s­nel i žu­pan Ko­ma­di­na, ko­ji sa­mo što ni­su odje­nu­li šk­ver­ske tr­li­še

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Ni­no Ras­pu­dić

Me­dij­ska iz­vješ­ća o ago­ni­ji pulskog bro­do­gra­di­li­šta Ulja­nik iz­a­zi­va­ju pro­tu­rječ­ne emo­ci­je. S jed­ne stra­ne ne­mo­gu­će je ne su­osje­ća­ti s rad­ni­ci­ma ko­ji­ma ni­su is­pla­će­ne, sad već dvi­je pla­će, što, uzev­ši u ob­zir fi­nan­cij­sko sta­nje ve­ći­ne obi­te­lji u Hr­vat­skoj, gdje se ži­vi od pr­vog do pr­vog, zna­či ko­rak do kra­ha. Pra­te­ći već da­ni­ma štrajk i pro­s­vje­de očaj­nih ljudi ko­ji ni­su pri­mi­li no­vac za svoj rad, a vje­ro­jat­no će i os­ta­ti bez pos­la, ins­tin­k­tiv­no smo na nji­ho­voj stra­ni. No, s dru­ge stra­ne, što zna­či bi­ti na nji­ho­voj stra­ni? Zna­či li to po­dr­ža­ti ih da i da­lje os­ta­nu u ulo­zi ta­la­ca, ko­ji­ma se ucje­nju­je dr­ža­va za uvi­jek no­va jam­s­tva, kre­di­te, su­bven­ci­je, pri če­mu ko­rist od ta­ko ulu­pa­nih jav­nih sredstava iz­vla­če ne­ki dru­gi, a oni i da­lje os­ta­ju vi­sje­ti na tan­kom kon­cu do slje­de­će kri­ze i slje­de­će do­ze? Bro­do­gra­di­li­šta su če­ru­pa­li čla­no­vi upra­ve, kon­zul­tan­ti, ko­ope­ran­ti, ci­je­li pa­ra­zit­ski svijet ko­ji je ja­hao na tim gu­bi­ta­ši­ma, či­je se umjet­no odr­ža­va­nje na ži­vo­tu jav­nim nov­cem prav­da­lo “oču­va­njem rad­nih mjes­ta”, “tra­di­ci­je sta­re 160 go­di­na” i slič­nom ma­glom ko­jom se za­tva­rao za­ča­ra­ni krug, a ko­ji se na kon­cu svo­dio na jed­no­s­mje­ran tran­sfer nov­ca po­rez­nih obve­za odre­đe­nim in­te­res­nim sku­pi­na­ma pod krin­kom bro­do­grad­nje. Pri­va­ti­za­ci­ja bro­do­gra­di­li­šta iz­gle­da ni­je zna­či­la i ko­nač­no pre­pu­šta­nje tr­ži­štu da odre­že su­he gra­ne, iš­ču­pa ko­rov, očis­ti na­met­ni­ke, već je sve os­ta­lo po sta­rom, a na kraju, kad ne­ma za pla­će, očaj­ni rad­ni­ci pri­vat­ne tvrt­ke no­se gov­no pred Vla­du. Za­ča­ra­ni krug po­čeo se pre­ki­da­ti zbog stro­ge eu­rop­ske re­gu­la­ti­ve. Europ­ska ko­mi­si­ja pri­hva­ti­la je zad­nje dr­žav­no jam­s­tvo 22. si­ječ­nja 2018., za­hva­lju­ju­ći ko­jem je Ulja­nik is­pla­ći­vao pla­će slje­de­ćih šest mje­se­ci, a Uprava se obve­za­la da će u roku od po­la go­di­ne iz­ra­di­ti plan res­truk­tu­ri­ra­nja i fi­nan­cij­ske sa­na­ci­je. Sedam mje­se­ci na­kon tog zad­njeg jam­s­tva, bro­do­gra­di­li­šte je u još go­rem sta­nju, ne­ma nov­ca za is­pla­tu pla­ća za sr­panj i ko­lo­voz, plan res­truk­tu­ri­ra­nja ko­jeg je uprava skle­pa­la pre­dvi­đa do­dat­no go­le­mo op­te­re­će­nje za dr­žav­ni pro­ra­čun, a vr­lo ma­lo za stra­te­škog part­ne­ra ko­jeg su pro­naš­li u Dan­ku Kon­ča­ru. Sto­ga je te­ško oče­ki­va­ti da će ga Europ­ska ko­mi­si­ja odo­bri­ti.

Dr­ža­va ima če­t­vr­ti­nu vlas­niš­tva Ulja­ni­ka, a iz ne­kog raz­lo­ga je, jed­na­ko kao i rad­ni­ci, bi­la ne­za­in­te­re­si­ra­na kako se nji­me uprav­lja. Rad­ni­ci su, na­vod­no, mis­li­li su da će umjes­to njih o sve­mu mis­li­ti sin­di­ka­ti. Po is­toj iner­ci­ji je dio rad­ni­ka valj­da i za­okru­ži­vao IDS da o sve­mu mis­li umjes­to njih

Što je naj­go­re, u da­naš­njem od­no­su političkih sna­ga, da ni­je ogra­ni­če­nja EU, Vla­da bi vje­ro­jat­no glat­ko pris­ta­la na ta­kav plan upra­ve, jer IDS ima tri ru­ke u Sa­bo­ru ko­je bi u kli­ma­nju, ko­je je već po­če­lo, mo­gle još ne­ko vri­je­me odr­ža­va­ti Plen­ko­vi­ća na vlas­ti. Za­što Upra­vi i Nad­zor­nom od­bo­ru Ulja­ni­ka ko­je kon­tro­li­ra IDS, dak­le, za­što IDS-u u pla­nu res­truk­tu­ri­ra­nja i fi­nan­cij­ske sa­na­ci­je Ulja­ni­ka kao stra­te­ški part­ner ni­je od­go­va­rao vlas­nik knin­skog DIV-a i Bro­dos­pli­ta Tomislav De­be­ljak ko­ji je nu­dio opip­ljiv no­vac ne­go su se od­lu­či­li za Dan­ka Kon­ča­ra ko­ji u Ulja­nik do da­nas ni­je ulo­žio ni ku­nu? Mo­gu­ći od­go­vor smo do­bi­li ju­čer ka­da je u jav­nost pro­cu­rio po­da­tak kako je IDS-ov po­čas­ni pred­sjed­nik Ivan Ja­kov­čić, biv­ši is­tar­ski žu­pan, a da­nas zas­tup­nik u Eu­rop­skom par­la­men­tu, u po­s­ljed­njih pet go­di­na pri­mio vi­še od 2,2 mi­li­ju­na ku­na od tvrt­ke u vlas­niš­tvu is­tog tog Dan­ka Kon­ča­ra. Ja­kov­čić je, na­ime, bio član Nad­zor­nog od­bo­ra Afa­rak Gro­upe sa sje­di­štem u Hel­sin­ki­ju, u ko­joj je naj­ve­ći di­oni­čar s ve­ćin­skim utje­ca­jem Dan­ko Kon­čar. No, ono što do­sad ni­je bi­lo poz­na­to jest da je Ja­kov­čić bio an­ga­ži­ran u Afa­rak Gru­pi još od ve­lja­če 2013. a u to je vri­je­me još bio pred­sjed­nik IDS-a, stran­ke ko­ja vu­če sve kon­ce u Is­tri i Pu­li, pa ta­ko i u nad­zor­nom od­bo­ru i upra­vi Ulja­ni­ka. I on­da se 2018., vi­di ču­da, kao stra­te­ški part­ner za Ulja­nik oda­bi­re upra­vo taj Kon­čar! Bi­zar­na či­nje­ni­ca u ci­je­loj toj pri­či je da je Ulja­nik pri­va­ti­zi­ran i da su biv­ši i sa­daš­nji rad­ni­ci vlas­ni­ci 47% di­oni­ca, zbog če­ga im se za­mje­ra da su sa­mi kri­vi za pro­past bro­do­gra­di­li­šta i da da­nas štraj­ka­ju pro­tiv sa­mih se­be. Pro­pa­da, dak­le, pri­vat­na fir­ma, a nje­ni suv­las­ni­ci pro­s­vje­dom tra­že javni no­vac. No stvar ni­je ta­ko ba­nal­na. Treba uze­ti u ob­zir da bi ne­kon­tro­li­ran ste­čaj Ulja­ni­ka imao ka­tas­tro­fal­ne de­mo­graf­ske po­s­lje­di­ce po či­tav je­dan grad. Dr­ža­va, kroz raz­ne ins­ti­tu­ci­je, ima če­t­vr­ti­nu vlas­niš­tva Ulja­ni­ka, a iz ne­kog raz­lo­ga je, jed­na­ko kao i rad­ni­ci, bi­la ne­za­in­te­re­si­ra­na kako se nji­me uprav­lja. Osim to­ga, ču­ju se i pri­go­vo­ri kako je is­ta ta dr­ža­va la­ni s Agro­ko­rom na­pra­vi­la pre­se­dan pa za­što on­da ne bi i Ulja­nik ili su­tra bi­lo ko­ja pri­vat­na tvrt­ka tra­ži­la slič­nu in­ter­ven­ci­ju? Pos­tav­lja se i pi­ta­nje za­što se rad­ni­ci svih ovih go­di­na ni­su oku­pi­li u udru­gu di­oni­ča­ra, pre­ko ko­je bi mo­gli ima­ti od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u uprav­lja­nju bro­do­gra­di­li­štem. Tek su se ne­dav­no po­če­li or­ga­ni­zi­ra­ti kroz Sto­žer za obra­nu Ulja­ni­ka, či­ji su­os­ni­vač Fran­ko Be­las po­jaš­nja­va kako se “rad­ni­ci se ni­kad ni­su kre­nu­li okup­lja­ti jer ni­su bi­li in­for­mi­ra­ni, a mis­li­li su da će umjes­to njih o sve­mu mis­li­ti sin­di­ka­ti”. Po is­toj iner­ci­ji je dio rad­ni­ka valj­da i za­okru­ži­vao IDS da o sve­mu mis­li umjes­to njih. Be­las is­ti­če kako im je cilj da net­ko od rad­ni­ka bu­de u Nad­zor­nom od­bo­ru kako bi ba­rem ima­li in­for­ma­ci­je o to­me što se do­ga­đa. Pro­ble­mi Ulja­ni­ka pre­li­li su se i na ri­ječ­ko bro­do­gra­di­li­šte 3. maj, ko­je je u sas­ta­vu Ulja­nik Gru­pe. Ta­mo je, za raz­li­ku od Pu­le, gdje je puk­la lju­bav s IDS-om, je­dins­tvo naroda i Par­ti­je i da­lje mo­no­lit­no, pa uz rad­ni­ke pro­s­vje­du­ju i gra­do­na­čel­nik Ober­s­nel i žu­pan Ko­ma­di­na, ko­ji sa­mo što ni­su obuk­li šk­ver­ska rad­na odi­je­la. Oni bi se sa­da ot­ka­či­li od Ulja­ni­ka, ali či­ne se kako je za to pre­kas­no. Ma­lo po­li­tič­kog le­ši­na­re­nja sli­je­va po­ku­ša­no je i u Zagrebu. Ži­vi zid i Rad­nič­ka fron­ta, po onoj Le­nji­no­voj – što go­re to bo­lje, po­ku­ša­li su se uba­ci­ti u pro­s­vjed rad­ni­ka Ulja­ni­ka pred Vla­dom, ali su šk­ve­ra­ni po­ka­za­li kako je za njih vri­je­me po­li­tič­ke na­iv­nos­ti proš­lo i eks­pres­no su ih ot­kan­ta­li. Po­ja­vi­le su se i nes­luž­be­ne in­for­ma­ci­ja kako se slu­ča­jem Ulja­ni­ka na­po­kon po­če­la ba­vi­ti i lo­kal­na po­li­ci­ja i DORH, što je nu­žan pre­du­vjet za bi­lo ka­kav kva­li­te­tan ras­plet ci­je­le pri­če. Po­seb­no je za­nim­lji­vo to što je Ulja­nik pre­tr­pio gu­bi­tak na svim bro­do­vi­ma ko­je je ra­dio za, iz nje­ga ra­ni­je iz­dvo­je­nu, Ulja­nik plo­vid­bu, ko­ja ja­ko us­pješ­no pos­lu­je i is­pla­ću­je di­vi­den­de suv­las­ni­ci­ma. Dak­le, gu­bi­tak rad­ni­ci­ma, gra­du i dr­ža­vi, a pro­fit ne­ki­ma dru­gi­ma. Po­treb­no je sa­mo sli­je­di­ti ti­jek nov­ca, vi­dje­ti tko je iz sve­ga pro­fi­ti­rao, a tko je pot­pi­si­vao ugo­vo­re o grad­nji bro­do­va is­pod re­al­ne cijene, oče­ku­ju­ći da će se ma­njak opet po­kr­pa­ti iz dr­žav­nog pro­ra­ču­na. Je­di­na do­bra vi­jest u ci­je­loj pri­či je da ago­ni­ja Ulja­ni­ka oz­na­ča­va po­če­tak kra­ja IDS-ove to­tal­ne vlas­ti u Is­tri. Kako je moguće da ti ti­po­vi ko­ji od po­čet­ka, od 1990., ni­su po­seb­no pli­je­ni­li ni pa­me­ću, ni obra­zo­va­njem, ni ka­ri­je­ra­ma, dr­ma­ju Is­trom već sko­ro tri­de­set go­di­na? Da su bi­li sve­ci, na­kon to­li­ko vre­me­na ne­pre­kid­ne vlas­ti atro­fi­ra­li bi i ko­rum­pi­ra­li se. Kako to da u Is­tri i Ri­je­ci već tri­de­set go­di­na ljudi ne mi­je­nja­ju vlast? Je li moguće da su ta­ko do­bri? I u ne­kad naj­t­vr­đim HDZo­vim ut­vr­da­ma, po­put Li­ke ili Za­go­re, do­bi­li smo neo­vis­ne gra­do­na­čel­ni­ke. Sa­mo u Is­tri i Ri­je­ci po­vre­me­na pro­mje­na vlas­ti slo­bod­nim iz­bo­ri­ma os­ta­je ne­poz­na­ni­ca. Taj fe­no­men zas­lu­žu­je dub­lje is­tra­ži­va­nje. No za­što se ču­di­ti rad­ni­ci­ma Ulja­ni­ka, ko­ji, iako ima­ju sko­ro po­la vlas­niš­tva po­du­ze­ća, ni­su ima­li ni­kak­vu kon­tro­lu nad njim već su do­pus­ti­li če­ru­pa­nje, a se­be sve­li na ulo­gu ta­la­ca za ucje­nji­va­nje dr­ža­ve i is­i­sa­va­nje jav­nog nov­ca, kad po is­tom mo­de­lu na ma­kro­ra­zi­ni dje­lu­ju i svi gra­đa­ni Hr­vat­ske? Sve an­ke­te go­di­na­ma po­ka­zu­ju kako ve­ći­na gra­đa­na sma­tra da zem­lja ide u kri­vom smje­ru, a ipak na vlas­ti odr­ža­va­ju one o či­jim uprav­ljač­kim spo­sob­nos­ti­ma ima­ju tak­vo miš­lje­nje. Kako to? Od­go­vor le­ži une or­ga­ni­zi­ra­nos­ti me­dij­ski ma­ni­pu­li­ra­ne i slu­đe­ne ve­ći­ne i bes­kru­pu­loz­nos­ti uve­za­ne, is­kus­ne, vje­šte kli­ke ko­ja uvi­jek na­no­vo zgra­bi po­lu­ge vlas­ti za­hva­lju­ju­ći tru­lom sis­te­mu po­sre­do­va­nja. U Ulja­ni­ku se to ma­ni­fes­ti­ra­lo kroz dje­lo­va­nje sin­di­ka­ta ko­ji su slu­ži­li sa­mo za anes­te­zi­ra­nje rad­ni­ka, na­čin iz­bo­ra nad­zor­nog od­bo­ra i upra­ve, a na ra­zi­ni dr­ža­ve kroz na­ka­ra­dan iz­bor­ni sus­tav za­hva­lju­ju­ći ko­jem fi­nan­cij­ski i me­dij­ski na­oru­ža­na oli­gar­hi­ja i da­lje dr­ži kon­ce vlas­ti. “Stra­te­ško zna­če­nje” za ci­je­li je­dan grad i sud­bi­ne rad­ni­ka mo­gli bi bi­ti do­volj­no oprav­da­nje da dr­ža­va zad­nji put po­mog­ne Ulja­ni­ku. Ali ap­so­lut­ni pre­du­vjet za to je če­lič­na me­tla, pri­je sve­ga po­li­ci­je i DORH-a, jer je ključ­no pi­ta­nje ho­će li dr­ža­vom po­sre­do­va­na ku­na, uze­ta po­re­zom iz ne­či­jeg dže­pa, po­mo­ći da se odr­ži pro­izvod­nja i rad­nik os­ta­ne u Pu­li na re­al­nim eko­nom­skim os­no­va­ma, ili će ta ku­na opet is­cu­ri­ti u di­vi­den­du sum­nji­vim ko­ope­ran­ti­ma i na­ru­či­te­lji­ma, pre­li­ti se u as­tro­nom­ski ho­no­rar me­na­dže­ra gu­bi­ta­ša i pro­vu­ći kroz že­lu­dac i nos lo­kal­nog po­li­ti­ča­ra. Ukrat­ko, pr­vo če­lič­na me­tla, a tek on­da, even­tu­al­no, zad­nji put dr­žav­na si­sa.

DUŠKO MARUŠIĆ/PIXSELL

U jav­nost je pro­cu­ri­lo kako je IDS-ov po­čas­ni pred­sjed­nik Ivan Ja­kov­čić, biv­ši is­tar­ski žu­pan, a da­nas zas­tup­nik u Eu­rop­skom par­la­men­tu, od 2013., pri­mio vi­še od 2,2 mi­li­ju­na ku­na od tvrt­ke u vlas­niš­tvu Dan­ka Kon­ča­ra!?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.