DOSJE: ISTINA O HRVATSKOM PRAVOSUĐU (2)

Ci­je­na prav­de: sva­ki Hr­vat za su­do­ve iz­dva­ja 40 eura go­diš­nje

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Ma­rin­ko Ju­ra­sić // ZAGREB

U an­glo­sak­son­skim i zem­lja­ma na sje­ve­ru Eu­ro­pe ima­ju ma­nje su­da­ca, ma­nje su sklo­ni par­ni­če­nju, vi­še ko­ris­te sred­stva mi­re­nja te ad­mi­nis­tra­tiv­na ti­je­la

Ko­li­ko Hr­vat­ska iz­dva­ja za svo­je pravosuđe u us­po­red­bi s još 42 zem­lje Vi­je­ća Eu­ro­pe ko­je su dos­ta­vi­le po­dat­ke te još Iz­ra­ela i Ma­ro­ka, pre­ma iz­vješ­ću Eu­rop­ske ko­mi­si­je za učin­ko­vi­tost pravosuđa (CEPEJ). Pro­ra­čun pra­vo­sud­nog sus­ta­va či­ne iz­dva­ja­nja za su­do­ve, tu­ži­telj­stva i prav­nu po­moć. Ne­ke zem­lje u to uklju­ču­ju i tro­ško­ve za­tvor­skog sus­ta­va, ti­je­la ko­ja ime­nu­ju su­ce, us­tav­nog su­da, sud­ske za­šti­te mla­dih pa i ne­ke po­li­cij­ske tro­ško­ve. De­se­tak ze­ma­lja u to ubra­ja i tro­ško­ve za tra­ži­te­lje azi­la, de­vet i tro­ško­ve jav­nih bi­ljež­ni­ka... Sto­ga po­da­ci ni­su us­po­re­di­vi, is­ti­če CEPEJ. Ne­što su ma­nje raz­li­ke kad je ri­ječ o sud­skom pro­ra­ču­nu, ko­ji či­ne bru­to pla­će su­da­ca, ne-sud­skih za­pos­le­ni­ka i teh­nič­kog osob­lja, kom­pju­to­ri­za­ci­ja, sud­ski tro­ško­vi (vje­šta­ci, pre­vo­di­te­lji...), odr­ža­va­nje i grad­nja no­vih zgra­da, te­ča­je­vi i edu­ka­ci­ja i os­ta­lo.

Po BDP-u smo 33. od 45

Hr­vat­ski pro­ra­čun za pra­vo­sud­ni sus­tav je 323 milijuna eura, a za sud­ski 222 milijuna eura, Tek ra­di ok­vir­nog uvi­da, ia­ko je ne­us­po­re­di­vo, re­ci­mo u Aus­tri­ji za pravosuđe iz­dva­ja­ju 1,46 mi­li­jar­du eura, a za su­do­ve 937 milijuna eura, u Bel­gi­ji 1,8 i 931, u Dan­skoj 1,9 i 481, Ir­skoj 2,4 i 234, a u Slo­ve­ni­ji 250 i 185 milijuna eura... S tim da CEPEJ iz­no­si i druk­či­je svo­te sudskog proračuna po strik­t­no svo­jim kri­te­ri­ji­ma ko­ji su sto­ga us­po­re­di­vi­ji, ali s dru­gim iz­no­si­ma.

Iz­dva­ja­nja za pravosuđe da­ka­ko ovi­se po­naj­vi­še o BDP-u ko­ji je u Hr­vat­skoj 10.965 eura i po to­mu smo 33. od 45 ze­ma­lja, a s pro­sječ­nom pla­ćom od 12.355 eura smo 28. Po iz­dva­ja­nji­ma za pra­vo­sud­ni sus­tav smo u sre­di­ni, po­la ze­ma­lja iz­dva­ja vi­še, a po­la ma­nje od nas. Hr­vat­ska je s 53,6 € nakon sku­pi­ne od de­set (is­toč­nih) ze­ma­lja,

HR­VAT­SKA JE ISTAKNUTA ZBOG ULAGANJA U KOMPJUTORIZACIJU, KO­JA SU 2016. BI­LA 6% SUDSKOG PRORAČUNA

smje­šte­na u dru­gu sku­pi­nu od 15 ze­ma­lja ko­je iz­dva­ja­ju od 25 do 60 € po sta­nov­ni­ku. U tre­ćoj sku­pi­ni od 60 do 100 € je 13 ze­ma­lja, a u če­t­vr­toj vo­de­ća Švi­car­ska sa 214,8 € (s BDP-om od 73.006 €), Mo­na­ko 163,8, Luk­sem­burg 157,3, Nje­mač­ka 122, Ni­zo­zem­ska 119,2, Is­land 111 i Aus­tri­ja 107,3 €. U od­no­su na BDP, iz­dva­ja­nja sa­mo za su­do­ve su ve­ća ne­go u 14 ze­ma­lja ko­je ima­ju sli­čan ili ve­ći BDP od nas, a je­di­no Cr­na Go­ra s ma­njim BDP-om iz­dva­ja vi­še. CEPEJ nas iz­dva­ja s An­do­rom, Is­lan­dom, Polj­skom, Špa­njol­skom i Slo­ve­ni­jom me­đu zem­lje ko­je iz­dva­ja­ju re­la­tiv­no ve­li­ka pro­ra­čun­ska sred­stva. I kod iz­dva­ja­nja za pravosuđe iz­dvo­je­ni smo zbog zna­čaj­nih ulaganja uz BiH, Bu­gar­sku i Polj­sku. Čak 27 ze­ma­lja od njih 37 uve­ća­lo je iz­dva­ja­nja za pra­vo­sud­ni sus­tav iz­me­đu 2014. i 2016. a me­đu nji­ma je i Hr­vat­ska s 3,2% ia­ko smo u od­no­su na 2010. pro­ra­čun za su­do­ve sma­nji­li, pre­ma CEPEJ-evim iz­no­si­ma, s 211 na 166 milijuna eura. Po­seb­no smo iz­dvo­je­ni i jer smo uz Ma­đar­sku, Ir­sku, La­tvi­ju i Mol­da­vi­ju zna­čaj­no po­ve­ća­li sred­stva za kompjutorizaciju pa u 2016. iz­no­se 6% sudskog proračuna. Osam ze­ma­lja is­toč­ne Eu­ro­pe iz­dva­ja ma­nje od 1%. Pro­sjek 36 ze­ma­lja je 3%, naj­vi­še Azer­baj­džan 12,5%, a naj­ma­nje Ci­par 0,1%.

Sje­ver za prav­nu po­moć

Udio sudskog proračuna u pra­vo­sud­nom u RH je 68,9%, a dr­žav­no­od­vjet­nič­kog 20%. S tim da Hr­vat­ska ima de­vet raz­li­či­tih stav­ki u pro­ra­ču­nu, dok ih ve­ći­na ze­ma­lja ima od 10 do 15. Me­đu an­ke­ti­ra­nim zem­lja­ma pro­sječ­ni udio proračuna za su­do­ve je 66 %. U an­glo­sak­son­skim zem­lja­ma i na sje­ve­ru Eu­ro­pe je i is­pod 60%. To se objaš­nja­va re­la­tiv­no ma­njim bro­jem pro­fe­si­onal­nih su­da­ca, za­tim na sje­ve­ru su ma­nje sklo­ni par­ni­če­nju te vi­še pri­hva­ća­ju al­ter­na­tiv­na sred­stva rje­ša­va­nja spo­ro­va, a i ne­ke par­nič­ne pred­me­te rje­ša­va­ju im ad­mi­nis­tra­tiv­na ili spe­ci­ja­li­zi­ra­na ti­je­la. Ta­ko­đer, u ne­kim dr­ža­va­ma, su­do­vi ima­ju za­da­će u zem­ljiš­nim i tr­go­vač­kim re­gis­tri­ma. Oko 30% udio je tro­ška za tu­ži­te­lje u is­toč­no­europ­skim zem­lja­ma, dok zem­lje na sje­ve­ru Eu­ro­pe vi­še iz­dva­ja­ju za prav­nu po­moć. En­gle­ska iz­dva­ja 39%, Nor­ve­ška 38, Ir­ska 35, Škot­ska 34,7, Šved­ska 28, Ni­zo­zem­ska 22 i Fin­ska 21%. CEPEJ uoča­va dva tren­da kod iz­dva­ja­nja za prav­nu po­moć, zem­lje ko­je su vi­še iz­dva­ja­le, sa­da ogra­ni­ča­va­ju sred­stva za prav­nu po­moć, dok zem­lje ko­je su ma­lo iz­dva­ja­le sa­da po­ve­ća­va­ju iz­dva­ja­nja. Mi smo u če­ti­ri dvo­go­diš­nja cik­lu­sa iz­dva­ja­li 11, 8, 11,5 i 10,8 milijuna €, te 2,6 € po sta­nov­ni­ku u 2016. Pro­sjek za sve zem­lje je 6 €, a me­di­jan 2,1. Naj­ma­nju po­moć da­je Azer­baj­džan 0,06 €, a naj­ve­ću Šved­ska 36,21 €.

Op­će­ni­to opa­da­nje bro­ja ne-sudskog i teh­nič­kog osob­lja u broj­nim zem­lja­ma po­ve­zu­je se s tren­dom out­so­ur­cin­ga u pravosuđu. U 17 od 39 ze­ma­lja sma­njen je broj ne­sud­skog osob­lja te u 14 teh­nič­kog osob­lja od 2010. do 2014, pa za­tim u 19 od 42 zem­lje od 2014. do 2016. I Hr­vat­ska ula­zi u krug ze­ma­lja u ko­ji­ma je broj ne-sud­skih za­pos­le­ni­ka sma­njen od 10 do 38%. Out­so­ur­ca­ju se naj­vi­še IT ser­vis­ne us­lu­ge u 26 ze­ma­lja, te­ča­je­vi u 11, si­gur­nost u 24, čišćenje 31, ar­hi­va 7, os­ta­lo 15.

U Hr­vat­skoj je udio sud­skih tro­ško­va (vje­šta­ci, pre­vo­di­te­lji pa i te­le­fon­ske i po­štan­ske us­lu­ge) 2,5% u pro­ra­ču­nu su­do­va. Pro­sjek an­ke­ti­ra­nih ze­ma­lja je 6%.

Tri zem­lje bez sud­skih tak­si

Hr­vat­ska je na sud­skim tak­sa­ma i pris­toj­ba­ma 2016. ubra­la 17,3 milijuna eura, 4,16 eura po sta­nov­ni­ku. Sve zem­lje u svo­jim sud­skim pos­tup­ci­ma na­pla­ću­ju tak­se i pris­toj­be, iz­u­zev Fran­cu­ske i Luk­sem­bur­ga, a od 2015. i Špa­njol­ske gdje su kra­ljev­skim de­kre­tom fi­zič­ke oso­be iz­u­ze­te od pla­ća­nja. Vi­si­nu iz­no­sa svi odre­đu­ju ovis­no o vri­jed­nos­ti ili vr­sti spo­ra, i/ili sud­skoj ra­zi­ni, ili kom­bi­ni­ra­ju kri­te­ri­je. Te raz­li­ke objaš­nja­va­ju i raz­li­či­te vi­si­ne pri­ho­da od pris­toj­bi. U 16 ze­ma­lja ubi­ru ma­nje od nas. Naj­vi­še upri­ho­du­je Aus­tri­ja, vi­še od mi­li­jar­de € ili 106,65 € po sta­nov­ni­ku, pa Nje­mač­ka (4,3 mi­li­jar­de €) 52,78, Švi­car­ska 29,49, Is­land 19,92 i Slo­ve­ni­ja (41 mi­li­jun €, što je vi­še ne­go dvos­tru­ko od RH) 16,09 €. Hr­vat­ska ula­zi u red de­set ze­ma­lja u ko­ji­ma je od 2010. zna­čaj­no opao pri­hod od sud­skih tak­si, za 31% (25,1 mi­li­jun €). U Šved­skoj je po­ras­tao za 186%, Nor­ve­škoj 89%, pa čak i u Aus­tri­ji, za 42%. Aus­trij­ski pra­vo­sud­ni sus­tav čak i za­ra­đu­je 17% vi­še sred­sta­va ne­go je potrebno nji­ho­vu pra­vo­sud­nom sus­ta­vu. Dru­ga je Tur­ska ko­ja na tak­sa­ma upri­ho­di 62% pra­vo­sud­nog proračuna i Nje­mač­ka 43%. U Hr­vat­skoj se pod­mi­ri tek 8% po­tre­ba pravosuđa i sa­mo šest ze­ma­lja ima ma­nji udio od nas.

Kva­li­te­ta i učin­ko­vi­tost pravosuđa uve­li­ke ovi­si o sus­ta­vu ime­no­va­nja su­da­ca, is­ti­če CEPEJ, ali i nji­ho­voj ini­ci­jal­noj i kon­ti­nu­ira­noj edu­ka­ci­ji, bro­ju, sta­tu­su ko­ji mo­ra jam­či­ti nji­ho­vu neo­vis­nost i bro­ju za­pos­le­ni­ka u su­do­vi­ma. No, re­ci­mo Dan­ska ima 372 su­ca (6/100.000 sta­nov­ni­ka), ali i 10.000 ne­pro­fe­si­onal­nih (lay jud­ges) što je 174/100.000 sta­nov­ni­ka. Nje­mač­ka ima 24 su­ca i 112 ne­pro­fe­si­onal­nih na 100.000 sta­nov­ni­ka, Nor­ve­ška 11 i 856, Slo­ve­ni­ja 43 i 167... Za Hr­vat­sku nema po­dat­ka.

Po bro­ju su­da­ca (1797) na 100.000 sta­nov­ni­ka – 43, i da­lje smo na pos­to­lju za naj­lo­ši­je, gdje di­je­li­mo tre­će mjes­to sa Slo­ve­ni­jom, dok su go­ri od nas sa­mo Cr­na Go­ra (51) i Mo­na­ko (99). Zbog to­ga iz­dva­ja­mo re­la­tiv­no pri­lič­na sred­stva na sud­stvo, po­naj­vi­še za pla­će, ko­je u us­po­red­bi s dru­gim zem­lja­ma ni­su ve­li­ke, oso­bi­to ne za pr­vos­tu­panj­ske su­ce.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.