Šo­kan­tan po­pis ugled­nih ime­na ko­ris­ni­ka us­lu­ga elit­nih pros­ti­tut­ki! Sli­je­de no­va ot­kri­ća

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

Glav­na raz­li­ka iz­me­đu obič­ne i elit­ne pros­ti­tu­ci­je jest da je ova dru­ga za­pra­vo do­mo­ljub­na pros­ti­tu­ci­ja. Da­va­te­lji­ce us­lu­ga ko­je su se ra­ska­la­ši­le pod pres­tiž­nom de­fi­ni­ci­jom elit­ne/ do­mo­ljub­ne pros­ti­tu­ci­je dje­voj­ke su ko­je su se po­da­va­le naj­bo­lji­ma me­đu na­ma, stu­po­vi­ma druš­tva, vr­lo vje­ro­jat­no mno­gi­ma od onih ko­ji svo­jim kon­zer­va­tiv­nim sta­vo­vi­ma i vjer­nič­kim sta­tu­som tvo­re mo­ral­nu na­rod­nu okos­ni­cu. Iz to­ga je pot­pu­no ne­upit­no da de­fi­ni­ra­nje ove gra­ne kur­va­nja kao elit­nog kur­va­nja nije uvje­to­va­no ci­je­nom pru­že­ne us­lu­ge ni lo­ka­ci­jom, ne­go ugle­dom kli­jen­te­le te sprem­noš­ću dje­vo­ja­ka da, bez ob­zi­ra na ci­je­nu, to­li­ko pu­ta pad­nu za Hr­vat­sku. Što će re­ći, nema te ci­je­ne za ko­ju one ni­su bi­le sprem­ni da­ti sve za do­mo­vi­nu. A do­mo­vi­na je to zna­la ci­je­ni­ti i na­gra­di­ti dis­kre­ci­jom osi­gu­ra­nom kroz sus­tav či­ji je pri­mar­ni smi­sao za­šti­ta gra­đa­na pa se ta­ko i sus­tav po­ka­zao vi­šes­tru­ko ko­ris­nim. Ne sa­mo da je ču­vao tu pr­vu li­ni­ju fron­te u bit­ki svih bi­ta­ka u kojoj se bra­nio slo­bod­ni te­ri­to­rij hr­vat­ske stvar­nos­ti ne­go je i ču­vao građane od njih sa­mih, da ne po­seg­nu za pi­ta­nji­ma i po­da­ci­ma ko­ji bi im mo­gli iz­a­zva­ti sum­nju u to da prok­la­mi­ra­ne ve­li­či­ne i dič­ni mu­že­vi do one stva­ri mo­gu do­ći je­di­no ako pla­te. Na­rav­no da je po­pis naj­bo­ljih me­đu na­ma si­gur­no šo­kan­tan i na­rav­no da se vje­ro­jat­no ni­ka­da u ci­je­los­ti ne­će ot­kri­ti kad svoj smi­sao i ima u to­me da je ta­jan. I da, na­rav­no da ne znam ni­ti me naj­ma­nje za­ni­ma tko je sve na nje­mu kad iona­ko ne vje­ru­jem ni u ko­ji oblik eli­tiz­ma u bilo ko­jem druš­tvu, naj­ma­nje u hrvatskom jer me vi­še za­ni­ma po­pis svih onih ko­ji će se vo­ajer­ski nak­va­či­ti na ova­kav naslov i ko­ji bi put do is­ti­ne tra­ži­li pre­ko tu­đih kre­ve­ta. Do­bro, u kre­ve­ti­ma je uvi­jek is­to­dob­no bilo do­volj­no istina i la­ži da to kre­ve­tu kao ins­ti­tu­ci­ji da­je mit­ski sta­tus. On je pu­no vi­še od na­mje­šta­ja, on je pre­mje­štaj fi­lo­zo­fi­je u praksu, u ono­ma­to­pe­ju, bilo da se hr­če ili uži­va, on je naj­ma­nje dio spa­va­će, a vi­še dio rad­ne so­be, on je ol­tar do­mo­vi­ne i ču­var mno­go­broj­nih pe­ča­ta, on je mjes­to gdje su oci do­mo­vi­ne svoj­ski upi­ra­li za Hr­vat­sku, on je zbor­no mjes­to elit­nih pos­troj­bi, spo­me­nik nez­na­nim ju­na­ci­ma i zna­nim ju­na­ki­nja­ma, kre­vet je pr­vo­bo­rac i rov is­to­vre­me­no, no­si­telj spo­me­ni­ca svih ra­to­va u sta­tu­su nad­bra­ni­te­lja, on je i mjes­to top­nič­kih za­pi­sa i pre­ko­mjer­nog gra­na­ti­ra­nja, ali je bez sum­nje is­to he­roj i ni­ka­ko zlo­či­nac, on je ugra­đen u ste­če­vi­ne de­mo­kra­ci­je i na­še slo­bo­de, on je tu i pu­no da­lje od sto­lje­ća sed­mog... Sve je to kre­vet. Ili mo­žda ku­ple­raj? Ka­ko se to mo­že zna­ti kad je kre­vet, tak­va je ba­rem lo­gi­ka, i in­te­gral­ni dio na­ci­onal­nog in­te­gri­te­ta u ku­ple­ra­ju. I, na­rav­no, nije problem što se lju­di u slo­bod­noj, sa­mos­tal­noj, neo­vis­noj, me­đu­na­rod­no priz­na­toj i de­mo­krat­skoj Hr­vat­skoj kur­va­ju. Či­ni­li su to ti­suć­lje­ći­ma pri­je, či­me je pros­ti­tu­ci­ja i zas­lu­ži­la la­ska­vu ti­tu­lu naj­sta­ri­jeg za­na­ta, što opet pov­la­či za­klju­čak i re­per­ku­si­je da je kur­va­nje neo­s­por­no i sa­mo sr­ce po­du­zet­niš­tva i ka­pi­ta­liz­ma. Ono je pra­po­du­zet­niš­tvo pa bi i u sklo­pu pos­to­je­ćih hr­vat­skih žes­to­kih re­for­m­skih za­hva­ta tre­ba­lo os­tva­ri­ti mi­ro­vin­ske i po­rez­ne olak­ši­ce, tre­ba­lo bi pros­ti­tut­ka­ma omo­gu­ći­ti da ra­de do 67. go­di­ne i osi­gu­ra­ti im ve­te­ran­ske pov­la­šte­ne mi­ro­vi­ne, tre­ba­lo bi os­no­va­ti ku­ple­ra­je kao OPG-ove i da­ti im po­ti­ca­je, tre­ba­lo bi pro­na­ći stra­te­ške part­ne­re u ino­zem­s­tvu, po­seb­nim lexom za­šti­ti­ti sva rad­na mjes­ta unu­tar nje­ga. Tre­ba­lo bi an­ga­ži­ra­ti Hr­vat­sku udru­gu pos­lo­da­va­ca, shod­no nji­ho­voj ljud­skoj tan­ko­ćut­nos­ti, da se­bi svoj­stve­nom vje­ro­dos­toj­noš­ću u prak­si po­t­vr­de so­ci­jal­no part­ner­stvo i u pros­ti­tu­ci­ji, tre­ba­lo bi po­se­ban sta­tus osi­gu­ra­ti ma­njin­skim pros­ti­tut­ka­ma,jer i ma­nji­ne ima­ju pra­vo na svo­ju pos­t­ko­ital­nu ci­ga­re­tu, a i da se ne mi­je­ša­ju s ve­ći­nom, tre­ba­lo bi pros­ti­tu­ci­ji pro­na­ći mjes­ta u pro­gra­mi­ma du­al­nog obra­zo­va­nja, da mladi u nje­go­vu sklo­pu dva da­na pro­vo­de u ško­la­ma, a tri na prak­si kod pos­lo­da­va­ca i ta­ko od naj­ra­ni­je do­bi na­uče

Pros­ti­tu­ci­ja se odav­no zo­ve naj­sta­ri­ji za­nat na svi­je­tu. To zna­či da je ona sa­mo sr­ce po­du­zet­niš­tva i ka­pi­ta­liz­ma

bi­ti ko­ris­ni za­jed­ni­ci. Jer za­jed­ni­ca je sve. Bez nje po­je­di­nac ne zna­či ni­šta. Kad si u ko­lek­ti­vu, na­ci­onal­nom, re­li­gij­skom, par­tij­skom, on­da ti je sve dos­tup­no, on­da mo­žeš sve, on­da te se šti­ti u vla­ki­ću ko­ji ći­ći­hu­će kroz vi­ju­ga­ve i opas­ne tu­ne­le iz­bje­ga­va­nja bo­rav­ka na svje­tlu tran­s­pa­rent­nos­ti. Kur­va­nje bi tre­ba­lo ugra­di­ti u po­pu­la­cij­sku po­li­ti­ku, u gra­đan­ski od­goj i vjer­sko na­uko­va­nje, ako već nije, jer ako su to­me pre­da­ni naj­bo­lji me­đu na­ma, eli­te, on­da, k vra­gu, obi­čan svi­jet i po­seb­no ate­is­ti, u sklo­pu svo­jih mo­ral­nih i ma­te­ri­jal­nih mo­guć­nos­ti, što im­pli­ci­ra tek pri­zem­ne ko­ital­ne rad­nje, jas­no ne na ta­ko vi­so­kom, elit­nom ni­vou, dak­le i obi­čan svi­jet i ate­is­ti po­la­žu neo­tu­đi­vo pra­vo na svoj dio do­mo­ljub­lja. I da ga uži­va­ju, ali i da ga bra­ne i da gi­nu za nje­ga i da se žr­tvu­je za dr­ža­vu na onaj is­ti na­čin ka­ko dr­ža­vu žr­tvu­ju za pros­ti­tu­ci­ju. I nije li­ce­mje­rje s jed­ne stra­ne mo­ra­li­zi­ra­ti, a s dru­ge po­ho­di­ti ku­ple­raj kad se gra­ni­ce iz­me­đu mo­ra­la i ku­ple­ra­ja da­nas ne na­zi­ru, ne­go je ku­ple­raj u open spa­ce kon­cep­tu pro­na­šao mo­del ne da se pros­ti­tu­ci­ja in­fil­tri­ra u druš­tvo, ne­go da se druš­tvo dos­to­jans­tve­no ušu­lja u pros­ti­tu­ci­ju. Uz, re­ci­mo, zvu­ke Wag­ne­ro­va „Ula­zak bo­go­va u Val­ha­lu“, mo­nu­men­tal­no mis­tič­no u ta­jans­tve­nom obre­du po­sve­će­nja is­ti­ne ono­ga što je­smo i ono­ga što se u svo­jim na­ci­onal­nim pla­no­vi­ma tek spre­ma­mo pos­ta­ti.

O Kom­ši­ću: Svi­ma je jas­no da Kom­ši­ćev iz­bor kao iz­raz po­li­tič­ke vo­lje nije le­gi­ti­man bez ob­zi­ra na le­gal­nost

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.