16 spor­nih to­ča­ka iz Ma­ra­ke­škog spo­ra­zu­ma tra­že od­go­vo­re

Re­gu­la­ci­ja ma­sov­nih mi­gra­ci­ja Ne­de­fi­ni­ra­ne i ne­jas­ne for­mu­la­ci­je ko­je os­tav­lja­ju pros­tor za ne­do­umi­ce i pri­je­po­re Na­vo­di­mo spor­ne toč­ke Spo­ra­zu­ma iz Marrakecha ko­ji je po­di­je­lio jav­nost u Hr­vat­skoj, ali i u ci­je­lom ni­zu ze­ma­lja čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Ber­nard Ka­ra­kaš

Spo­ra­zum iz Marrakecha, od­nos­no UN-ov Glo­bal­ni spo­ra­zum o mi­gra­ci­ja­ma ne iz­a­zi­va kon­tro­ver­ze sa­mo u Hr­vat­skoj, već i u Nje­mač­koj ko­ja je naj­češ­ća “že­lje­na des­ti­na­ci­ja” ile­gal­nih imi­gra­na­ta ko­ji raz­nim ru­ta­ma do­la­ze u Eu­rop­sku uni­ju. Upra­vo zbog spo­ra­zu­ma vo­di­la se ju­čer ve­li­ka po­li­tič­ka bit­ka u nje­mač­kom Bun­des­ta­gu i pri­lič­no je ne­iz­vjes­no ho­će li Nje­mač­ka pot­pi­sa­ti ovaj ne­do­re­čen i ne­ja­san do­ku­ment. Iz­dva­ja­mo šes­na­est to­ča­ka po ko­ji­ma je nje­mač­ki Bild tra­žio objaš­nje­nje vla­de, šes­na­est to­ča­ka ko­je su i za Hr­vat­sku po­djed­na­ko bit­ne.

1. Migracije su uvi­jek bi­le “izvor bogatstva, inovacija i održivog ra­zvo­ja”, sto­ji u spo­ra­zu­mu. No na te­me­lju če­ga je iz­ve­den taj za­klju­čak?

Ova tvrd­nja o do­bro­bi­ti­ma imi­gra­na­ta i mi­gra­ci­ja je­dan je od te­me­lja spo­ra­zu­ma, no nig­dje ni­je na­ve­de­no odak­le su iz­vu­če­ni ti po­da­ci ni­ti su pri­lo­že­ni bi­lo kak­vi po­ka­za­te­lji. Na­rav­no, migracije mo­gu bi­ti do­bre za ra­zvoj druš­tva, no to ni­je uvi­jek slu­čaj ni­ti je to za­jam­če­no.

2. Pre­ma tek­s­tu spo­ra­zu­ma, dr­ža­ve pot­pis­ni­ce tre­ba­ju “za­šti­ti­ti pra­vo na slo­bo­du go­vo­ra”, ali i “ra­sis­tič­kim me­di­ji­ma us­kra­ti­ti fi­nan­ci­ra­nje”. Tko o to­me od­lu­ču­je?

Zna­či li ovaj dio spo­ra­zu­ma da bi dr­ža­ve tre­ba­le uves­ti svo­je­vr­s­nu cen­zu­ru te gdje je gra­ni­ca do ko­je je do­pu­šte­no go­vo­ri­ti ili pi­sa­ti pro­tiv mi­gra­ci­ja. Zna­či li to da bi se ma­njak en­tu­zi­jaz­ma i pot­po­re mi­gra­ci­ja­ma i imi­gran­ti­ma mo­gao od­mah pro­gla­ša­va­ti ra­siz­mom?

3. Li­ječ­ni­ci i gra­nič­ni služ­be­ni­ci tre­ba­li bi se po­na­ša­ti pre­ma imi­gran­ti­ma uzi­ma­ju­ći u ob­zir nji­hov spol, ali i nji­ho­vo kul­tur­no na­s­lje­đe. Ka­ko to objas­ni­ti i pro­ves­ti?

Zna­či li to da mu­ški li­ječ­ni­ci ne bi smje­li li­je­či­ti imi­gran­ti­ce. Ujed­no, zna­či li to da gra­nič­ni služ­be­ni­ci ne bi smje­li zah­ti­je­va­ti od imi­gran­ti­ca da ski­nu veo ko­jim pre­kri­va­ju li­ce ka­ko bi us­po­re­di­li nji­ho­vo li­ce s fo­to­gra­fi­jom u pu­tov­ni­ci?

4. Ka­ko bi se iz­bje­gla po­ja­va lju­di bez dr­žav­ljans­tva, dje­ci ro­đe­noj na te­ri­to­ri­ju dru­ge dr­ža­ve tre­ba auto­mat­ski do­di­je­li­ti dr­žav­ljans­tvo zem­lje u ko­ju ro­di­te­lji pla­ni­ra­ju ići ili zem­lje u ko­joj je di­je­te ro­đe­no. Kr­še li se ti­me us­ta­vi i za­ko­ni ze­ma­lja EU?

Ovo rješenje pod­sje­ća na za­kon­sko rješenje kak­vo u ovo­me tre­nut­ku pos­to­ji u SAD-u, no ni­je u skla­du sa za­ko­no­dav­s­tvom ze­ma­lja čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je. I nje­mač­ki i za­ko­ni Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske kr­ši­li bi se kad bi se dje­ci ro­đe­noj na nje­mač­kom, od­nos­no hr­vat­skom te­ri­to­ri­ju, u tran­zi­tu, auto­mat­ski do­dje­lji­va­lo dr­žav­ljans­tvo, pu­tov­ni­ca i do­mov­ni­ca.

5. Pre­ma na­cr­tu spo­ra­zu­ma, “sank­ci­je pro­tiv ile­gal­nih imi­gra­na­ta tre­ba­le bi bi­ti po­nov­no raz­mo­tre­ne i uki­nu­te, bez ob­zi­ra na to je li i sa­da ri­ječ o pro­por­ci­onal­nim, ne­dis­kri­mi­ni­ra­ju­ćim i ba­lan­si­ra­nim mje­ra­ma. Zna­či li to bez­a­ko­nje?

Vr­lo kon­tro­ver­zan dio spo­ra­zu­ma bu­du­ći da ono što ni­je kaž­nji­vo u prak­tič­nom je smis­lu do­zvo­lje­no. U tom kon­tek­s­tu ile­gal­ni pre­las­ci gra­ni­ca pos­ta­li bi le­gal­ni. Ujed­no, tko od­lu­ču­je je­su li mje­re i po­li­ti­ke po­je­di­nih ze­ma­lja dis­kri­mi­na­tor­ne ili ne?

6. U bu­du­ćem spo­ra­zu­mu spo­ji ka­ko je “pra­vo svih lju­di da po­sje­du­ju do­ku­men­te” te ka­ko zem­lje u ko­je mi­gran­ti pu­tu­ju tre­ba­ju iz­da­ti svo­je do­ku­men­te. No je li to mo­gu­će u svim slu­ča­je­vi­ma?

Pi­ta­nje je od­no­si li se ovak­vo pra­vi­lo na sve slu­ča­je­ve, od­nos­no što se do­ga­đa s ile­gal­nim imi­gran­ti­ma ko­ji ti­je­kom svog pu­to­va­nja jed­nos­tav­no ba­ce u sme­će pu­tov­ni­cu svo­je do­mi­cil- ne dr­ža­ve i us­t­vr­de ka­ko pu­tu­ju u Nje­mač­ku, Ita­li­ju, Fran­cu­sku ili Hr­vat­sku. Tre­ba li im ta zem­lja od­mah iz­da­ti do­ku­men­te?

7. Za­bra­nju­ju se “zlo­či­ni iz mrž­nje” pre­ma imi­gran­ti­ma. Što su “zlo­či­ni iz mrž­nje”?

Nje­mač­ko, kao ni za­ko­no­dav­s­tvo ci­je­log ni­za čla­ni­ca EU ne poz­na­je ka­te­go­ri­ju “zlo­či­na iz mrž­nje”. Tko je taj tko će pro­cje­nji­va­ti je li ne­ki zlo­čin po­či­njen iz mrž­nje ili ne. Uos­ta­lom, zlo­či­ni su zlo­či­ni, bez ob­zi­ra na ko­ga se od­no­si­li i ko­ga po­ga­đa­li, i kaz­ne su uvi­jek is­te za sve po­či­ni­te­lje. Ne či­ni li se ov­dje dis­kri­mi­na­ci­ja pre­ma mo­gu­ćim žr­tva­ma zlo­či­na u nji­ho­vim do­mi­cil­nim zem­lja­ma?

8. Slo­bod­no kre­ta­nje imi­gra­na­ta i li­be­ra­li­za­ci­ja viz­nog re­ži­ma su za­jam­če­ni. No je li to uvi­jek is­prav­no?

Li­be­ra­li­za­ci­jom viz­nog re­ži­ma bi­lo bi olak­ša­no kre­ta­nje rad­ni­ka, no me­đu nji­ma i ci­je­log ni­za so­ci­jal­nih slu­ča­je­va ko­ji mo­gu na­ru­ši­ti sus­ta­ve dru­gih dr­ža­va. Unu­tar Eu­rop­ske uni­je dos­ta je ne­go­do­va­nja zbog li­be­ra­li­za­ci­je kre­ta­nja Bu­ga­ra i Ru­mu­nja jer upra­vo iz ovih dvi­ju ze­ma­lja do­la­zi ve­li­ki broj ne­za­pos­le­nih pri­ma­te­lja so­ci­jal­ne po­mo­ći u za­pad­nim dr­ža­va­ma EU. Zbog to­ga čak i dio ze­ma­lja čla­ni­ca tra­ži da se uve­du svo­je­vr­s­ne lis­te dr­ža­va na ko­je se li­be­ra­li­za­ci­ja kre­ta­nja lju­di ne bi od­no­si­la, bar ne u ovo­li­koj mje­ri kak­va je da­nas. Pi­ta­nje je ka­ko bi pra­vi­lo li­be­ra­li­za­ci­je kre­ta­nja lju­di ko­ris­ti­li imi­gran­ti iz ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka, sre­diš­nje Azi­je ili Afri­ke.

9. Pre­ma na­cr­tu, “ko­or­di­ni­ra­na kon­tro­la gra­ni­ca” tre­ba­la bi osi­gu­ra­ti “si­gu­ran pre­la­zak gra­ni­ca”. Što to zna­či?

I u ovo­me tre­nut­ku kon­tro­la gra­ni­ca iz­me­đu dvi­ju dr­ža­va ko­or­di­ni­ra se iz­me­đu nji­ho­vih gra­nič­nih služ­bi. Je li ov­dje ri­ječ o ne­če­mu što do sa­da ni­je na­ve­de­no ili je mo­žda u pi­ta­nju nor­ma­li­za­ci­ja pro­ce­du­ra ko­je se sa­da pro­vo­de sa­mo u iz­nim­nim slu­ča­je­vi­ma?

10. “Ci­lja­ni pro­gra­mi pot­po­re” ko­ji­ma se po­ti­ču “tr­go­vin­ski i po­du­zet­nič­ki pot­hva­ti imi­gra­na­ta” tre­ba­ju bi­ti fi­nan­ci­ra­ni. Tko to pla­ća i pos­tav­lja li to po­du­zet­ni­ke ze­ma­lja pri­ma­te­lji­ca u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj?

Iz dr­žav­nog pro­ra­ču­na po­treb­no bi, dak­le, bi­lo su­fi­nan­ci­ra­ti po­kre­ta­nje tvrt­ki i pos­lo­va imi­gra­na­ta, pri če­mu sta­nov­ni­ci zem­lje pri­ma­te­lji­ce, bi­la to Nje­mač­ka, Hr­vat­ska ili ne­ka tre­ća zem­lja, na tak­ve pot­po­re ne bi mo­gli ra­ču­na­ti. Ovi­me se ru­ši na­če­lo tr­žiš­nog na­tje­ca­nja, rav­no­prav­nos­ti, ali se i uvo­di i svo­je­vr­s­na dis­kri­mi­na­ci­ja do­ma­ćih tvrt­ki ko­je pu­ne dr­žav­ne pro­ra­ču­ne iz ko­jih bi se fi­nan­ci­ra­la nji­ho­va kon­ku­ren­ci­ja ko­ju os­ni­va­ju imi­gran­ti.

11. Ma­ra­ke­ški spo­ra­zum pred­la­že i “me­đu­sob­no priz­na­va­nje stra­nih kva­li­fi­ka­ci­ja, kao i ne­for­mal­nog obra­zo­va­nja”. Je li ra­zi­na obra­zo­va­nja do­is­ta is­ta?

“MIGRACIJE SU UVI­JEK BI­LE IZVOR BOGATSTVA, INOVACIJA I ODRŽIVOG RA­ZVO­JA” TVRD­NJA IZ SPO­RA­ZU­MA O U DOKUMENTU UN-a RI­JEČ “OBVEZUJE” SPOMINJE SE 45 PU­TA, A TVR­DI SE DA JE NEOBVEZUJUĆI NELOGIČNOST

Vr­lo je ve­li­ko pi­ta­nje stvar­ne vri­jed­nos­ti kva­li­fi­ka­ci­ja jer je te­ško us­po­re­đi­va­ti vi­so­ko­škol­ske us­ta­no­ve u za­pad­nom svi­je­tu i zem­lja­ma Tre­ćeg svi­je­ta. Pre­ma nje­mač­kim stan­dar­di­ma, ra­zi­na zna­nja in­že­nje­ra iz Su­da­na sa­da ne udo­vo­lja­va toj ti­tu­li, od­nos­no ni­je mo­gu­ća nos­tri­fi­ka­ci­ja. Slič­na je stvar i s ci­je­lim ni­zom os­ta­lih fa­kul­te­ta. I što uči­ni­ti s li­ječ­ni­ci­ma ko­ji su di­plo­me stek­li u Ad­dis Abe­bi ili Kin­sha­si. Tre­ba li im bez ikak­vih nos­tri­fi­ka­ci­ja omo­gu­ći­ti, na pri­mjer, iz­vo­đe­nje ope­ra­ci­ja u europ­skim bol­ni­ca­ma?

12. Rad­ni­ci mi­gran­ti svih ra­zi­na obra­zo­va­nja tre­ba­ju pri­mi­ti so­ci­jal­nu za­šti­tu. Do ko­je ra­zi­ne?

Na­rav­no, so­ci­jal­nu za­šti­tu zas­lu­žu­ju svi lju­di, bez ob­zi­ra na nji­ho­vo po­ri­jek­lo ili zem­lju ro­đe­nja. No tko će de­fi­ni­ra­ti do ko­je se ra­zi­ne uvo­de so­ci­jal­na pra­va imi­gra­na­ta te ho­će li ona bi­ti ma­nja, ve­ća ili jed­na­ka pra­vi­ma do­mi­cil­nog sta­nov­niš­tva u zem­lja­ma pri­ma­te­lji­ca­ma?

13. Pre­ma na­vo­di­ma iz spo­ra­zu­ma, vla­de ze­ma­lja tre­ba­ju “iz­bje­ći po­la­ri­za­ci­ju i oja­ča­ti po­vje­re­nje jav­nos­ti u mi­gra­cij­sku po­li­ti­ku”. Ka­ko to os­tva­ri­ti?

Već je sa­da jav­nost europ­skih ze­ma­lja do­brim di­je­lom skep­tič­na pre­ma mi­gran­ti­ma i pro­ce­si­ma ile­gal­nog use­lje­nja. Ne sa­mo u Ma­đar­skoj, Ita­li­ji ili Aus­tri­ji već i u Nje­mač­koj, pa i u Hr­vat­skoj. Ka­ko se ijed­na zem­lja mo­že oba­ve­za­ti da će dje­lo­va­ti na jav­no mni­je­nje i što ako u to­me ne us­pi­je.

14. Na­crt Spo­ra­zu­ma iz Marrakecha po­zi­va se na “po­zi­tiv­ne učin­ke” i “po­zi­tiv­ne do­pri­no­se” imi­gra­ci­ja. No gdje je dru­ga stra­na pri­če?

U ci­je­lom se spo­ra­zu­mu na vi­še mjes­ta is­ti­ču po­zi­tiv­ni učin­ci mi­gra­ci­ja i do­pri­no­si ko­je one da­ju druš­tvu. No pro­blem je u to­me što se pri­ka­zu­je sa­mo jed­na stra­na pri­če te se nig­dje ne spo­mi­nju i ne­ga­tiv­ni učin­ci mi­gra­cij­skih pro­ce­sa ko­ji neo­s­por­no pos­to­je pa se stje­če do­jam da je spo­ra­zum neo­bjek­tiv­no pri­prem­ljen.

15. Spo­ra­zum na­la­že i po­nov­no uje­di­nje­nje obi­te­lji imi­gra­na­ta. Ka­ko to iz­ves­ti i do ko­je ra­zi­ne?

U na­cr­tu spo­ra­zu­ma ne de­fi­ni­ra se tko pla­ća po­nov­no uje­di­nje­nje obi­te­lji imi­gra­na­ta, od­nos­no tko pla­ća tro­šak nji­ho­va smje­šta­ja i bo­rav­ka u zem­lji pri­ma­te­lji­ci, ali ni što zna­či po­jam obi­te­lji. Je li ri­ječ sa­mo o su­pruž­ni­ci­ma i dje­ci ili i o ši­roj obi­te­lji.

16. Mo­žda naj­bit­ni­je pi­ta­nje: za­što se u spo­ra­zu­mu na 45 mjes­ta na­vo­di da se dr­ža­ve pot­pis­ni­ce obve­zu­ju?

Iako se Spo­ra­zum iz Marrakecha pred­stav­lja kao “skup pre­po­ru­ka”, na čak 45 mjes­ta u dokumentu na­vo­di se da se pot­pis­ni­ce na ne­što oba­ve­zu­ju. Is­to­vre­me­no u pre­am­bu­li pi­še - Glo­bal­ni pakt ja­ča su­ve­re­no pra­vo dr­ža­va da sa­mi odre­đu­ju vlas­ti­tu mi­gra­cij­sku po­li­ti­ku.

ZAPALJIVA TE­MA Čel­nik an­ti­mi­grant­skog AfD-a Ga­uland na­pa­da kan­ce­lar­ku Mer­kel

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.