Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

ne tre­ba stva­ra­ti ilu­zi­ju da ima­mo li­jek za rak, u slje­de­ćih de­set go­di­na vi­djet će­mo po­bolj­ša­nja u mno­gim po­lji­ma, ne nuž­no i li­jek. To je he­te­ro­ge­na bo­lest, ka­da ka­že­te rak doj­ke, go­vo­ri­te o mno­gim bo­les­ti­ma, is­to i u slu­ča­ju ra­ka plu­ća ili ra­ka pros­ta­te. Za ne­ke od tih bo­les­ti zna­mo što ih ak­ti­vi­ra, no za ne­ke to ne zna­mo. Ta­ko­đer, ima­mo i vr­lo ri­jet­ke vr­ste ra­ka ko­je po­ga­đa­ju ma­li broj lju­di pa i zbog to­ga na tra­že­nju li­je­ka za tak­ve bo­les­ti ne ra­di pu­no znans­tve­ni­ka.

Pu­no se na­de i oče­ki­va­nja po­la­že u imu­no­te­ra­pi­ju. Ko­li­ko je to re­al­no, a ko­li­ko do­is­ta tek na­da?

Imu­no­te­ra­pi­ja je me­to­da ko­ja će se nas­ta­vi­ti ra­zvi­ja­ti. Ta­ko­đer, imu­no­on­ko­lo­gi­ja pa­ti od slič­nih bo­les­ti kao i ra­zvoj bi­lo ko­jih dru­gih te­ra­pi­ja. Ima­mo dra­ma­ti­čan oda­ziv na is­te te­ra­pi­je kod ve­li­kog bro­ja pa­ci­je­na­ta, no is­to se ta­ko kod ve­li­kog bro­ja pa­ci­je­na­ta ra­zvi­je ot­por­nost na njih. Za­to mo­ra­mo ra­zvi­ja­ti tu me­to­du da­lje, tra­ži­ti kom­bi­na­ci­je te­ra­pi­ja. Uz­bu­đu­je me tra­že­nje no­vih na­či­na, pri­mje­ri­ce ka­ko po­ve­zi­va­ti me­ta­bo­li­zam s ra­kom, te dru­gih stva­ri ko­je će otvo­ri­ti no­va vra­ta u li­je­če­nju ra­ka. Sa­da i ra­dim na tak­vim is­tra­ži­va­nji­ma či­ji će re­zul­ta­ti bi­ti ko­ris­ni za pet, šest, de­set go­di­na.

Pu­no se go­vo­ri o po­ja­vi ot­por­nos­ti na an­ti­bi­oti­ke, čak se i Uje­di­nje­ni na­ro­di ti­me ba­ve.

Ri­ječ je o oz­bilj­nom pro­ble­mu jer se an­ti­bi­oti­ci ko­ris­te pre­čes­to, pre­vi­še pu­ta za stva­ri za ko­je ni­su po­treb­ni pa se pos­tup­no na njih ra­zvi­la ot­por­nost. A to je za­to što su jef­ti­ni, li­je­če­nje ra­ka mo­že ko­šta­ti 60.000 do­la­ra, an­ti­bi­oti­ci 50 ili 100 do­la­ra. Za far­ma­ce­ut­ske kom­pa­ni­je to ni­je is­pla­ti­vo jer se ra­di o ja­ko jef­ti­nom li­je­ku pa su ih pres­ta­li ra­zvi­ja­ti, tra­ži­ti no­ve vr­ste. Ra­zvoj je sva­kog li­je­ka skup, a on­da se tra­ži na­či­na da se taj no­vac vra­ti. No­vac od fun­da­ci­ja mo­žda je rje­še­nje, no one ne pro­izvo­de li­je­ko­ve. No, vi­djet će­te, bit će do­volj­na jed­na ve­li­ka kri­za pa da se u sve upet­lja­ju vla­de i ra­zvoj an­ti­bi­oti­ka po­nov­no poč­ne. Ta­ko je bi­lo i s opi­ja­ti­ma, ta­ko će bi­ti i s kli­mat­skim pro­mje­na­ma.

Gdje se da­nas do­ga­đa naj­ve­ći na­pre­dak u zna­nos­ti po­ve­zan s ljud­skim zdrav­ljem?

Naj­ve­ći se na­pre­dak do­ga­đa u ri­jet­kim bo­les­ti­ma ko­je do sa­da uop­će ni­su pro­uča­va­ne, ri­ječ je o bo­les­ti­ma od ko­jih u SAD-u obo­li­je­va 500 ili ti­su­ću oso­ba. Za pro­na­la­zak tak­vog li­je­ka ame­rič­ki FDA dat će vam oz­na­ku cje­lo­vi­tog fi­nan­ci­ra­nja. Na to­me ne­će­te pu­no za­ra­di­ti, no imat će­te ek­s­klu­ziv­nost. Svo­ju sam če­t­vr­tu tvrt­ku os­no­vao upra­vo da bi se ba­vi­la ri­jet­kim bo­les­ti­ma. Sva­ke se go­di­ne u SAD-u ro­di 300 be­ba s mu­ta­ci­jom u ge­nu od­go­vor­nom za kal­ci­fi­ka­ci­ju, ne­ak­ti­van je. Po­lo­vi­ca umre u pr­vih šest mje­se­ci jer se po­ja­vi ovap­nje­nje ar­te­ri­ja kao u oso­be od 85 go­di­na. No taj bi li­jek mo­gao bi­ti upo­treb­ljiv i kod mi­li­ju­na dru­gih oso­ba ko­je bo­lu­ju od bo­les­ti bu­bre­ga, od­nos­no jav­lja im se ovap­nje­nje re­nal­nih ar­te­ri­ja zbog ko­je mo­ra­ju na di­ja­li­zu. Mo­je su kom­pa­ni­je pro­naš­le tri li­je­ka ko­ja je odo­brio ame­rič­ki FDA.

Osim znans­tve­ne ima­te i za­nim­lji­vu osob­nu prošlost.

Ro­đen sam u šu­mi ne­da­le­ko od To­pu­skog, ro­di­te­lji i ba­ka bi­li su u par­ti­za­ni­ma, otac je ro­đen u Po­drav­skoj Sla­ti­ni 1910. kao aus­trij­ski dr­žav­lja­nin, maj­ka i ba­ka u Bu­goj­nu. Upoz­na­li su se u ta­li­jan­skom kon­cen­tra­cij­skom lo­go­ru na oto­ku Ra­bu. Na­kon ra­ta pre­se­li­li su se u Osijek, 1948. ci­je­la je obi­telj otiš­la u Iz­ra­el. Ta­mo sam odras­tao, pos­tao pro­fe­sor. Bio sam di­je­lom tri ra­ta. Rat je, či­ni se, sud­bi­na Ži­do­va. A odras­tao sam a da ni­sam znao da sam hr­vat­skog po­ri­jek­la, mis­lio sam da sam Ži­dov iz Ju­gos­la­vi­je. Ko­li­ko je u me­ni hr­vat­skog, ni­sam znao sve dok ni­sam po­čeo po­sje­ći­va­ti Hr­vat­sku. Od­mah sam osje­tio pri­pad­nost. Ova dva na­ro­da di­je­le bol­nu po­vi­jest, ne­prav­de ko­je su im na­no­še­ne kroz raz­li­či­ta druš­tva. Pa na­po­kon, Ti­to je bio Hr­vat i spa­ša­vao je Ži­do­ve, a nje­gov je za­mje­nik Mo­ša Pi­ja­de bio Ži­dov!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.