3:1

Vecernji list - Hrvatska - - Sport -

Ne­nad Bje­li­ca od če­t­vrt­ka je Di­na­mov ju­nak! Tre­ner ko­ji je u svib­nju sti­gao u Mak­si­mir u tih ne­ko­li­ko mje­se­ci na­pra­vio je ono što nje­go­vi broj­ni pret­hod­ni­ci ni­su. I kao igrač bio je sja­jan, osvo­jio je svo­je Osje­ča­ne ko­ji su mu na­pra­vi­li mu­ral kao jed­noj od pet naj­ve­ćih le­gen­di klu­ba. Na­ža­lost, nje­go­va li­ka vi­še ne­ma na tom zi­du jer di­je­lu na­vi­ja­ča Osi­je­ka ni­je “sje­lo” to što je do­šao u Di­na­mo.

No, Bje­li­ca bi sa­da mo­gao do­bi­ti ne­ka­kav mu­ral u Za­gre­bu, ali si­gur­no je i da ga ni ve­ći­na Osje­ča­na ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti. Jer, kad se vra­tio u Osijek 1999. go­di­ne, na­pra­vio je sjaj­ne stva­ri.

– S Bje­li­com sam imao do­bar, vr­lo ko­rek­tan od­nos, on je bio vo­đa mom­ča­di ko­ja je os­tva­ri­la naj­bo­lji re­zul­tat u po­vi­jes­ti Osi­je­ka. Uos­ta­lom, bio je naj­bo­lji igrač na­še li­ge (u iz­bo­ru Ve­čer­njeg lis­ta, nap. a.), mo­gao sam ja bi­ti naj­bo­lji tre­ner da se to ta­da bi­ra­lo kao što se ra­di da­nas – pri­sje­tio se ta­daš­nji Osi­je­kov i Bje­li­čin tre­ner Stan­ko Mr­šić.

Da, bi­la je to sjaj­na ge­ne­ra­ci­ja ko­ja je bi­la je­sen­ski pr­vak, ko­ja je u Ku­pu Uefa pre­sko­či­la dan­ski Bron­d­by i beč­ki Ra­pid, na ko­rak od eu­rop­skog pro­lje­ća za­us­ta­vi­la ju je pra­ška Sla­vi­ja.

Mr­šić: Iz­a­brao je pra­ve igra­če

Bi­la je to ge­ne­ra­ci­ja u ko­joj su, uz Bje­li­cu, bi­li Ba­lić, Be­ljan, Vu­ica, Ne­ret­ljak, Prišć, Be­ši­re­vić, Er­go­vić, Br­kić, Bje­li­ca, Mi­tu i Tur­ko­vić, R. Gr­nja, Ju­kić, Ga­špar i Ba­la­ti­nac...

– Ni­sam Bje­li­cu vi­dio kao tre­ne­ra, ne­go vi­še kao me­na­dže­ra, a za­pra­vo to i ra­di. Sta­lo­žen je mo­mak ko­ji se po­t­vr­đu­je kao tre­ner. No, mo­ra se priz­na­ti da ima i sre­će da je bio u pra­vim klu­bo­vi­ma ko­ji ima­ju do­bre upra­ve, klu­bo­vi­ma ko­ji ima­ju nov­ca i mir­no se mo­že po­sve­ti­ti svo­jem pos­lu. U Di­na­mu je iz­a­brao do­bre, rad­ne igra­če i to je ja­mac za us­pjeh. Dra­go mi je da je Di­na­mo na­kon go­to­vo po­la sto­lje­ća us­pio pro­ći u eu­rop­sko pro­lje­će, u jed­nu no­vu no­go­met­nu sfe­ru, vi­djet će­mo dok­le će do­gu­ra­ti – re­kao nam je Stan­ko Mr­šić.

A ka­kav je kao kli­nac bio Ne­nad Bje­li­ca, naj­bo­lje mo­že po­s­vje­do­či­ti Igor Cvi­ta­no­vić, njih su dvo­ji­ca pro­ve­la dje­tinj­stvo za­jed­no, ne sa­mo u no­go­met­nom klu­bu.

– Ha­ha, pa ži­vje­li smo bli­zu, na oko 150 me­ta­ra. Po­kraj mo­je zgra­de bi­lo je ko­šar­ka­ško igra­li­šte i po ci­je­le smo dane bi­li na nje­mu i igra­li no­go­met, tri pro­tiv tri, če­ti­ri pro­tiv če­ti­ri, ali igra­li smo i ko­šar­ku, “ame­ri­kan­ca”. Ma si­gur­no smo bi­li dnev­no dva, tri sa­ta na tom igra­li­štu. Bi­la su to dru­ga vre­me­na, do­đeš iz ško­le, na br­zi­nu na­pi­šeš za­da­ću i od­mah van s lop­tom. Da­nas na igra­li­šti­ma i li­va­da­ma ne­ma ni­ko­ga, ima­ju ne­kak­ve dru­ge pri­ori­te­te. Na­ma je na­kon ško­le, pa i kad smo već tre­ni­ra­li, sa­mo bi­lo još oti­ći na igra­li­šte – re­kao nam je Igor Cvi­ta­no­vić, ali ni­je že­lio ot­kri­ti tko je na igra­li­štu bio bo­lji u ko­šar­ci, ali jest ka­kav je Bje­li­ca bio ka­rak­ter­no:

– Ma i kao kli­nac bio je su­per, uvi­jek je bio pra­vi, is­kre­ni pri­ja­telj.

Nje­gov pri­ja­telj sa­da je pos­tao ve­li­ka zvi­jez­da, na­pra­vio je s Di­na­mom ono što boj­ni tre­ne­ri pri­je nje­ga ni­su us­pje­li.

– Znao sam ka­kav je Ne­nad ka­rak­ter i da će iz­a­bra­ti igra­če kak­ve on že­li ima­ti u mom­ča­di. Pa­zio je da to bu­du kva­li­tet­ni igra­či, ali pri­je sve­ga ka­rak­ter­ni, igra­či ko­ji će od­go­vor­no ra­di­ti svoj po­sao, ko­ji će bi­ti oda­ni ono­me što ra­de.

No, ve­li­ka je stvar što je do­bio mo­guć­nost bi­ra­ti do­bar dio igra­ča, to mu je si­gur­no pred­nost.

– Si­gur­no je lak­še ka­da tre­ner mo­že bi­ra­ti igra­če ko­je že­li, a ne ima­ti sa­mo ono što je nas­li­je­dio – do­da­je Cvi­ta­no­vić.

I Bje­li­ca je us­pio ski­nu­ti to ta­ko­zva­no prok­let­stvo ko­je je tra­ja­lo bli­zu po­la sto­lje­ća, us­pio je Di­na­mo odves­ti u eu­rop­sko pro­lje­će.

Na­po­kon se sve pok­lo­pi­lo

– Pu­no je to go­di­na če­ka­nja, po­go­to­vu s ob­zi­rom na to da je u Di­na­mu bi­lo od­lič­nih ge­ne­ra­ci­ja, sjaj­nih igra­ča. Bi­lo je tre­nu­ta­ka ka­da se taj pro­la­zak zas­lu­žio, a ni­je se do­go­dio, bi­lo je dos­ta pe­ha, ne­sre­će, uvi­jek bi se do­go­dio raz­ni splet okol­nos­ti i ta­ko su se na­ni­za­le te broj­ne go­di­ne. Bi­lo je i pri­je do­brih stva­ri, ali sa­da se pok­lo­pi­lo sve što se tre­ba­lo pok­lo­pi­ti. I sa­da zas­lu­že­no tre­ba sla­vi­ti Bje­li­cu i ove igra­če Di­na­ma, na­pra­vi­li su ve­li­ku stvar – re­kao nam je biv­ši naj­bo­lji stri­je­lac u dvi­je se­zo­ne HNL-a, igrač ko­ji je s Di­na­mom osvo­jio če­ti­ri nas­lo­va pr­va­ka i tri ku­pa.

Sa­da se sa­mo mo­že­mo na­da­ti da ovoj li­je­poj pri­či ni­je kraj, da će Bje­li­ca, kao što je re­kao, tek na pro­lje­će s pla­vi­ma igra­ti po­vi­jes­ne utak­mi­ce. Oči­to ga igra­či pra­te u tak­vim raz­miš­lja­nji­ma jer i od njih smo ču­li – sa­da ide­mo do kra­ja. A po­ka­za­li su da im tre­ba vje­ro­va­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.