Mlin­ka i Če­ra zap­lje­ska­li OVI PLAVI DEČKI NEMAJU NIKAKAV KOMPLEKS

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - To­mis­lav Da­so­vić

Eu­rop­sko pre­zim­lja­va­nje pod Bje­li­či­nim vodstvom je­dan je od naj­z­na­čaj­ni­jih do­ga­đa­ja u Di­na­mo­voj po­vi­jes­ti, go­to­vo u ran­gu Ći­ri­na nas­lo­va pr­va­ka iz ‘82., na ko­ji se če­ka­lo 24 go­di­ne, ili pr­vo­ga pla­sma­na u Li­gu pr­va­ka iz 1998. go­di­ne ko­ji je Mak­si­mi­ru pri­uštio ve­li­ki tre­ner Zlat­ko Kranj­čar.

– Mo­ram bi­ti sre­tan zbog Di­na­ma. Sre­tan ne sa­mo zbog či­nje­ni­ce da se Di­na­mo pla­si­rao u eu­rop­sko pro­lje­će ne­go i zbog to­ga što se na­po­kon iz­bri­sa­lo jed­no prok­let­stvo. Is­ti­na, ne­pos­to­je­će, jer ni­je nit­ko uk­leo Di­na­mo, ali se stal­no, go­di­na­ma po­ten­ci­ra­lo ka­ko je ne­ka ta­ma bdje­la nad sta­di­onom. Sa­da se vi­še o to­me ne­će pi­sa­ti i na­dam se da ne­će­mo po­nov­no to­li­ko du­go če­ka­ti na no­vo pro­lje­će – ka­zao nam je je­dan od naj­ve­ćih Di­na­mo­vih no­go­me­ta­ša Mar­ko Mli­na­rić.

Je li vas kao igra­ča op­te­re­ći­vao taj eu­rop­ski post?

– Ka­da sam ja igrao, ni­je se ta­ko du­go pa­uzi­ra­lo pa nas to ni­je op­te­re­ći­va­lo. Ali u to vri­je­me bi­lo je i te­že ući u za­vr­š­ni­cu europ­skih ku­po­va, dok je od us­pos­ta­ve hr­vat­ske sa­mos­tal­nos­ti to ipak lak­še – nas­tav­lja Mlin­ka.

Iz­vr­s­na or­ga­ni­za­ci­ja

Što vas priv­la­či u igri da­naš­nje­ga Di­na­ma?

– Iz­vr­s­na or­ga­ni­za­ci­ja igre, dis­ci­pli­na, od­rje­ši­tost, i na to­me čes­ti­tam i igra­či­ma i nji­ho­vu tre­ne­ru Bje­li­ci. Ti mom­ci nemaju ni­kak­vih kom­plek­sa. Sje­ćam se ka­ko se Ga­vra­no­vić na utak­mi­ci pro­tiv Fe­ne­ra od­lu­čio asis­ti­ra­ti pe­tom; ja se to ni­ka­da ne bih usu­dio jer, da fu­lam, pu­bli­ka bi mi se smi­ja­la. I to go­vo­ri ko­li­ko ti dečki ima­ju sa­mo­po­uz­da­nja – is­ti­če Mlin­ka.

U če­mu je taj­na ke­mi­je Bje­li­ce i igra­ča?

– Čak je i Ći­ro ne­dav­no priz­nao naj­ve­ću is­ti­nu u no­go­me­tu: da su igra­či važ­ni­ji od tre­ne­ra. Oni ovi­se o igra­či­ma, o nji­ho­vu pris­tu­pu, že­lji, zna­nju, ras­po­lo­že­nju. Čim te ke­mi­je nes­ta­ne, čim iz­os­ta­je re­zul­tat, tre­ner mo­že po­če­ti pa­ki­ra­ti ko­fe­re – tvr­di Mli­na­rić.

Naj­vi­še mu, ka­že, im­po­ni­ra Ga­vra­no­vi­će­va kla­sa.

– To je fan­tas­ti­čan igrač za mom­čad. Ni­je ego­is­tič­ni na­pa­dač ko­ji mis­li sa­mo na se­be, ne­go će uvi­jek asis­ti­ra­ti su­igra­ču. Ol­mo je no­go­me­taš ko­ji na tre­nut­ke po­ka­zu­je lu­cid­nost, vo­lim i Go­ja­ka, jer ga sma­tram na­šim igra­čem bu­du­ći da je kao ju­ni­or do­šao u Di­na­mo – is­ti­če Mli­na­rić.

Ma­ri­jan Čer­ček, jed­na od Di­na­mo­vih iko­na iz 1967. go­di­ne, do­la­zi na sve utak­mi­ce pla­vih.

– Od mo­je ge­ne­ra­ci­je na utak­mi­ci pro­tiv Spar­ta­ka vi­dio sam Kra­su (Ro­ru) i Fa­ću (Da­ut­be­go­vi­ća). Ja sam u Mak­si­mi­ru re­do­vit, je­di­ne dvi­je stva­ri bez ko­jih ne mo­gu su mi obi­telj i Di­na­mo – ka­že Čer­ček.

Bje­li­či­na mom­čad, ka­že, raz­li­ku­je se od pret­hod­nih Di­na­mo­vih ge­ne­ra­ci­ja po – ka­rak­te­ru.

– Pra­tio sam Bje­li­čin rad u Aus­tri­ji i Polj­skoj. On je i ta­mo, kao i u Di­na­mu, bi­rao ka­rak­ter­ne igra­če, one za ko­je sto pos­to zna da će is­pu­ni­ti nje­go­ve zah­tje­ve i pri­la­go­di­ti se mom­ča­di. Di­na­mo ne­ma zvi­jez­da, i to je ve­li­ka stvar – do­da­je Čer­ček.

Do­ći će i ma­gi­ja

Ne­dos­ta­je li u Di­na­mo­voj igri ma­lo le­pr­ša­vos­ti, ma­gi­je...?

– I to će do­ći, po­la­ko, pre­ma­lo je vre­me­na. Pa i ovo što su na­pra­vi­li ču­des­no je s ob­zi­rom na to da je Bje­li­ca ov­dje tek po­la go­di­ne. Za­što ču­des­no? Za­to što sam u Mak­si­mi­ru pre­kju­čer osje­tio oz­ra­čje ko­je ni­sam do­ži­vio od na­še­ga vre­me­na i od Ći­ri­ne ‘82. – za­klju­čio je po­pu­lar­ni Če­ra.

Jo­sip Ši­mu­nić pri­pad­nik je ge­ne­ra­ci­je ko­ja je ta­ko­đer uza­lud po­ku­ša­va­la pre­zi­mi­ti.

– Mi smo bi­li u Li­gi pr­va­ka pa je to bi­lo ma­lo te­že oče­ki­va­ti. Na­da­li smo se pre­zim­lja­va­nju ka­da smo u Europ­skoj li­gi svla­da­li As­tru s 5:1, ali on­da nas je Cel­tic bio spus­tio na zem­lju – pri­sje­ća se Joe Ši­mu­nić.

Bi­li ste Bje­li­čin su­igrač, poz­na­je­te nje­go­vu no­go­met­nu fi­lo­zo­fi­ju.

– Igrao sam i s njim i pro­tiv nje­ga ka­da je bio tre­ner Aus­tri­je. Kod nje­ga se zna red u igri; zna se tko, što i kad tre­ba ra­di­ti. Po­go­dio je sto pos­to sa svim igra­či­ma ko­je je do­veo i ovo što je pro­izveo čis­ta je fan­ta­zi­ja. Oni gi­nu na te­re­nu, igra­ju sa sr­cem i pra­vi na­vi­jač, onaj tko ima­lo ra­zu­mi­je no­go­met, to će od­mah pre­poz­na­ti – do­dao je Ši­mu­nić.

No­go­me­ta­ši Go­ri­ce na­kon po­got­ka Ati­emwe­na dr­ža­li su vod­stvo sve­ga 17 mi­nu­ta, a na kra­ju su bi­li za­do­volj­ni i bo­dom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.