Hr­va­ti u BiH pod bru­tal­nim prav­nim i po­li­tič­kim na­si­ljem

U uni­ta­ris­tič­ko-gra­đan­skom stro­ju za­jed­no mar­ši­ra­ju za­go­vor­ni­ci li­je­vo­li­be­ral­nih nad­na­ci­onal­nih te­ori­ja i ide­olo­gi­ja, a cilj im je uki­nu­ti na­če­lo kons­ti­tu­tiv­nos­ti tri­ju na­ro­da i pre­tvo­ri­ti FBiH u en­ti­tet s gra­đan­skom (boš­njač­kom) ve­ći­nom, a za­tim i ci­je­lu

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

rem­da su po Us­ta­vu kons­ti­tu­ti­van na­rod, Hr­va­ti u BiH iz­lo­že­ni su raz­nim obli­ci­ma prav­nog, po­li­tič­kog, ins­ti­tu­ci­onal­nog i me­dij­skog na­si­lja. Spo­me­nu­to na­si­lje ra­di se bru­tal­no i sus­tav­no, i s vr­lo jas­nim ci­ljem: re­la­ti­vi­zi­ra­ti i uma­nji­ti te na kra­ju pot­pu­no uki­nu­ti kons­ti­tu­tiv­nost Hr­va­ta, naj­pri­je u Fe­de­ra­ci­ji BiH, a on­da i na ra­zi­ni dr­ža­ve. Ka­ko bi­smo ra­zu­mje­li obim i do­se­ge pro­ce­sa de­kons­ti­tu­ira­nja Hr­va­ta nuž­no je naj­pri­je is­prav­no ra­zu­mje­ti po­jam i na­če­lo kons­ti­tu­tiv­nos­ti na­ro­da. U od­lu­ci Us­tav­no­ga su­da BiH U-5/98 eks­pli­cit­no je na­ve­de­no ka­ko je kons­ti­tu­ti­von“, nost tri­ju na­ro­da „nat­krov­lju­ju­će na­če­lo“Us­ta­va BiH. Kons­ti­tu­tiv­nost po­dra­zu­mi­je­va i zah­ti­je­va le­gi­tim­no pred­stav­lja­nje i me­đu­sob­nu jed­na­ko­prav­nost tri­ju kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da. Dr­žav­ni i en­ti­tet­ski do­mo­vi (kons­ti­tu­tiv­nih) na­ro­da i tro­čla­no Pred­sjed­niš­tvo BiH iz­bor­na su ti­je­la ko­ja je Us­tav BiH na­mi­je­nio le­gi­tim­nom pred­stav­lja­nju me­đu­sob­no jed­na­ko­prav­nih kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da: Boš­nja­ka, Hr­va­ta i Sr­ba. Sto­ga sva­ki kons­ti­tu­tiv­ni na­rod mo­ra u Iz­bor­nom za­ko­nu BiH ima­ti za­jam­če­no pra­vo i mo­guć­nost sa­mos­tal­no iz­a­bra­ti svo­je pred­stav­ni­ke u ta če­ti­ri ti­je­la. Sva­kim kr­še­njem to­ga pra­va is­to­dob­no se kr­ši i te­melj­no ili nat­krov­lju­ju­će na­če­lo Us­ta­va BiH, a ti­me i sam Us­tav. S ob­zi­rom na to da je Us­tav BiH sas­tav­ni dio Dayton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma (DMS), kr­še­nje na­če­la le­gi­tim­nog pred­stav­lja­nja i me­đu­sob­ne jed­na­ko­prav­nos­ti kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da nuž­no je oka­rak­te­ri­zi­ra­ti kao an­ti­us­ta­van i an­ti­dayton­ski čin. Na­če­lo me­đu­sob­ne jed­na­ko­prav­nos­ti kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da ogle­da se i kroz na­če­lo pa­ri­te­ta u iz­vr­š­noj vlas­ti u BiH.

‘Od­lu­ka iz zrač­ne lu­ke’

En­ti­tet­skim us­ta­vi­ma i us­ta­vom BiH toč­no je pro­pi­sa­no ko­li­ko mi­nis­tar­skih po­zi­ci­ja pri­pa­da sva­ko­me kons­ti­tu­tiv­nom na­ro­du, od­nos­no nje­go­vim le­gi­tim­nim pred­stav­ni­ci­ma u Vla­di FBiH i Vla­di RS, kao i na ko­ji na­čin se prin­cip pa­ri­te­ta ko­ris­ti u Vi­je­ću mi­nis­ta­ra. Sto­ga se, u skla­du s us­ta­vi­ma i DMS-om, iz­vr­š­na vlast na dr­žav­noj ra­zi­ni i en­ti­tet­skim ra­zi­na­ma mo­ra for­mi­ra­ti od stra­na­ka ko­je ima­ju ve­ćin­ski boš­njač­ki/hr­vat­ski/sr­p­ski iz­bor­ni le­gi­ti­mi­tet. Sva­ki oblik kr­še­nja to­ga na­če­la je ne­us­ta­van i an­ti­dayton­ski čin, kao što je ne­us­ta­van i an­ti­dayton­ski i sva­ki po­ku­šaj i oblik de­kons­ti­tu­ira­nja ne­kog kons­ti­tu­tiv­nog na­ro­da. Izved­be­na fa­za pro­ce­sa de­kons­ti­tu­ira­nja Hr­va­ta za­po­če­la je aman­d­ma­ni­ma R. Bar­ryja, ta­daš­njeg vo­di­te­lja mi­si­je OESS-a u BiH, na pro­pi­se Pri­vre­me­nog iz­bor­nog po­vje­rens­tva, sa­mo mje­sec da­na pred op­će iz­bo­re 2000. Bar­ryje­vi aman­d­ma­ni su 2001. re­zul­ti­ra­li for­mi­ra­njem Vla­de FBiH (Ali­jan­sa) bez stra­na­ka ko­je su osvo­ji­le vi­še od 90% hr­vat­skih gla­so­va na iz­bo­ri­ma. Ko­ali­ci­ju je či­ni­lo de­vet boš­njač­kih stra­na­ka i jed­na hr­vat­ska, ko­ja je do­bi­la oko 5% pot­po­re Hr­va­ta u FBiH. Nas­ta­vak i vr­hu­nac pro­ce­sa us­tav­no­prav­no­ga de­kons­ti­tu­ira­nja us­li­je­dio je kroz aman­d­ma­ne na Us­tav Fe­de­ra­ci­je BiH ko­je je na­met­nuo OHR. Od 108 aman­d­ma­na na Us­tav FBiH, sa­mo 39 odo­brio je Par­la­ment FBiH, a čak njih 69 na­met­nu­li su vi­so­ki pred­stav­ni­ci W. Pe­trit­s­ch i P. Ash­down iz­me­đu 2002. i 2004. go­di­ne. Za Hr­va­te u BiH po­seb­no su bi­li po­gub­ni Pe­trit­s­c­he­vi aman­d­ma­ni iz trav­nja 2002. go­di­ne ko­ji su u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci poz­na­ti pod ci­nič­nim na­zi­vom „air­port de­ci­si- tj. „od­lu­ka iz zrač­ne lu­ke“jer ih je Pe­trit­s­ch pot­pi­sao dos­lov­no u zrač­noj lu­ci, ne­po­sred­no pri­je svog od­la­ska iz BiH. Na­met­nu­ti aman­d­ma­ni OHR-a na us­ta­ve FBiH i RS služ­be­no su za cilj ima­li pro­ved­bu od­lu­ke U-5/98 Us­tav­nog su­da BiH iz 2000. go­di­ne. Pri­je ove od­lu­ke u RS su sa­mo Sr­bi bi­li kons­ti­tu­tiv­ni, a sa­mo Boš­nja­ci i Hr­va­ti u FBiH. Na­met­nu­ti aman­d­ma­ni su de iure do­da­li sva tri na­ro­da kao kons­ti­tu­tiv­ne u us­ta­ve oba en­ti­te­ta, ali de fac­to, RS je os­tao sr­p­ski en­ti­tet, a FBiH je od boš­njač­ko-hr­vat­ske fe­de­ra­ci­je, ko­ja je po Wa­shin­g­ton­skom spo­ra­zu­mu tre­ba­la ući u kon­fe­de­ra­ci­ju s Re­pu­bli­kom Hr­vat­skom, pos­ta­la boš­njač­ki en­ti­tet. Zbog či­nje­ni­ce da je Boš­nja­ka u Fe­de­ra­ci­ji BiH 70,40%, stran­ke ko­je pred­stav­lja­ju boš­njač­ku iz­bor­nu vo­lju uvi­jek mo­gu osi­gu­ra­ti 2/3 ve­ći­nu u Zas­tup­nič­kom (do­njem ili gra­đan­skom) do­mu Par­la­men­ta FBiH. Na­met­nu­ti aman­d­ma­ni i no­vi, ne­us­tav­ni Iz­bor­ni za­kon

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.