Kako su nas policajci istresli iz gaća na putu do Egzita

24 Sata (Serbia) - - ET / EKONOMIJA - Il

Kad pratiš Egzit više od 10 godina, znaš kako se ide na Đavu otkad su uveli rigorozno obezbeđenje: iskusno vadiš sve suvišne stvari iz torbe, oblačiš najjednostavniju odeću, po mogućnosti bez džepova - da bi eventualni pretres bio brži. Ipak, ne očekuješ da će te već u vozu istresti iz gaća.

NEPRIJATNO - Dakle, brzi voz, Beograd - Novi Sad, nedelja po podne. Drugarica i ja se uvalile u sedišta, taman da malo dremnemo pred ludnicu na Egzitu. Međutim, tek što smo prošli Novi Beograd, kad su dva policajca poželeli “dobar dan” jedva punoletnim klincima iza nas.

- Jeste li dobro sakrili sve što ste poneli? - pokušao je policajac da bude duhovit.

Devojci se osmeh sledio dok su je odvajali od drugara kako bi je policajka pretresla, momci su prihvatili opušten stav policajaca vadeći na licu mesta sve iz džepova i torbi, a matorci oko nas uzbuđeno su pratili akciju cokćući u znak zabrinutosti zbog “današnje omladine”...

Obrnula sam očima upućujući drugarici pogled: Što, bre, maltretiraju ovu decu?, ona je zbunjeno slegnula ramenima, kad sam iza sebe čula glas: “Dobar dan, idete na Egzit, je l’ tako?”

Da, mi smo bile sledeći sumnjivci.

- Dajte mi lične karte, uzmite sve svoje stvari i pođite za nama - rekao nam je jedan od predstavnika javnog reda, a onda skočio na drugaricu kad je htela da baci papirić od hanzaplasta: Ništa nemojte bacati, sve ponesite!

Odveli su nas u “prvu klasu”, seli su pored nas i pošto smo utvrdili da nikad nismo privođene ili osuđivane, objasnili nam kako su zbog Egzita uvedene dodatne kontrole i da će to izgledati tako što će nam oni pregledati torbe, a onda idemo kod koleginice da nas ona pregleda.

- Zato su ljubomorni, ja pregledam devojke - dobacila je koleginica.

Nije bilo smešno, ali hajde, nije prilika za raspravu sa licima ovlašćenim da te pretrkeljišu od glave do pete. Smeškali su se, konstatujući da nemamo ništa kod sebe, pa ćemo morati tamo da kupimo. Nama ni to nije bilo baš smešno. Pretres je potrajao desetak minuta, ispipavanje i izuvanje kraće, ali razgovor kao da je trajao satima.

- To bi bilo to, nećemo dalje - svi koji su nas videli verovatno su već bacili sve što imaju - zaključio je jedan ovu akciju, a onda se okrenuo ka nama: Slobodne ste, devojke, vidite da nije bilo strašno.

- Nije bilo strašno, ali nije bilo prijatno - osmehnula se drugarica kiselo.

Ostala nam je bila još samo “šetnja srama” kroz voz, praćena pogledima drugih putnika. To tek nije bilo prijatno.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.