Ispovest statiste: Bio sam ruka, noge, čovek bez lica

24 Sata (Serbia) - - AKTUELNO / SVET / EKONOMIJA - D. Tulimirović

Za Filipa Šakana (26) može se reći da mu je život kao na filmu. Tačnije jeste, kao skoro već odomaćenom statisti na setovima u Beogradu, ali i šire.

DŽEPARAC - Svi se pitaju šta ti to treba da radiš. Blejiš. Treba da jedan deo vremena ne radiš ništa, sve dok ne dođeš do trenutka kad treba da - ne uradiš ništa. Na kameri to je to, ti si samo prolaznik na ulici, navijač na boks meču, čovek koji čeka u redu - objašnjava Filip.

U agenciju koja unajmljuje statiste prijavio se 2011. godine kada je čuo da se u Beogradu snima film „Gavran“po čuvenom Poovom delu.

- Iako nisam uspeo da se priključim „Gavranu“, nisam odbio angažmane koje su mi kasnije nudili - priča ovaj mladić i dodaje da se pozivi na snimanje dobijaju porukom u kojoj su objašnjeni svi detalji.

Filip smatra da je ovaj posao idealan za studente i penzionere.

- Honorari se kreću od 1.000 do 2.000 za jedan set. Nije neka svota, ali je džeparac i fizički nije teško objašnjava on.

Po njegovim rečima, postoje i načini da se zaradi više jer ni svi statisti nisu jednaki.

- Najbolje je kada imaš neku ulogu, da ispustiš čašu ili šutneš loptu. To se plaća 50 i više evra. Na primer, u reklami pred prethodne Olimpijske igre bio sam mačevalac koju ulazi u lift, ali ima kacigu na glavi, te se nigde ne vidi moje lice. Taj dan sam doduše upoznao Ivanu Španović i mnoge naše reprezentativce - objasnio je Filip.

I u reklami i u filmu statista je čovek bez identiteta koji se, neupadljiv, uklapa u kompoziciju date scene.

- Dođeš do prostora do kojih inače ne bi došao, kao što su žurke na krovu BIGZ-a, brodovi, klub koji je zakupljen za film Pirsa Brosnana „Novembarski čovek“- nabraja Filip dosadašnje tezge.

Koliko god da deluje da je lako zaraditi na ovaj način, ipak ima slučajeva kada nije tako.

- Trebalo je da snimanje traje do devet ujutru, ali oko podne još nismo bili ni blizu kraja. U kamenolomu nema hlada, a mi neispavani, pod punom ratnom opremom stojimo na avgustovskom suncu, ubrzo smo počeli da ludimo. Vođa statista nas je pozvao da se vratimo na snimanje, ali većini nije padalo na pamet. Uzeli smo novac i peške krenuli iz tog kamenog vilajeta. Umorni, gladni i ošamućeni od sunca, jedva smo odlelujeli do svojih stanova - priča on i dodaje da koliko god dobrih snimanja imao, jednak je i broj onih koja nisu vredna para.

FILIP ŠAKAN

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.