4 dobre strane novih „orlova”

Počele su i te kvalifikacije za Mondijal. Nova porcija skoro ugašene nade ovdašnjih zaljubljenika da će i srpskom fudbalu konačno krenuti. I krenulo je remijem. U Beogradu, sa Republikom Irskom. Ima i onih koji su zadovoljni viđenim u tih 2:2, ali ima i o

24 Sata (Serbia) - - SPORT -

VERA - U dobrom duhu, ovaj put ćemo se posvetiti samo dobrim stranama. D. Nikolić

BORBENOST

Odavno nismo imali reprezentaciju koja se prosto bori. Čast svima koji su nosili dres Srbije, ali baš smo se načekali da vidimo borbene fudbalere. I lepo je što smo mogli da vidimo kako se špic vraća u svoj kazneni prostor da pomogne. Lepo je što su i niži, krhkiji igrači ulazili u duele sa snažnijim Ircima, ne prezajući od fizičkog konktakta. Mi možda stvarno nikada nećemo biti prvaci sveta u fudbalu, ali ako ikada budemo bili blizu tog sna, ta ekipa će, pored toga što će morati da znati da igra fudbal, morati i da se žestoko bori. Ova ekipa se borila.

OFANZIVA

Posle dugo vremena naši fudbaleri su sve vreme napadali. Na stranu sad mečevi u kojima se lako stiže do pobeda, poput onih duela sa Farskim Ostrvima, San Marinom ili Azerbejdžanom (ups, od Azerbejdžana smo i gubili), ali protiv ekipe koja je igrala dva poslednja EP, za razliku od naše, igrati napadački, pritisnuti je od početka do kraja, stezati je čak i posle preokreta, imati i prečku kao neprijatelja za vođstvo od 3:1, nije baš bila dosadašnja odlika “orlova”. Ta promena mentaliteta da je “napad najbolja odbrana”, a ne više “branićemo se, pa šta uradimo napred, uradili smo”, jedan je od najvećih dobitaka.

NOVE VOĐE

Filip Kostić i Dušan Tadić zablistali su u meču sa Ircima, pokazujući da kada prave ljude stavite na prave pozicije dobre stvari kreću da se dešavaju. Obojica odlični dribleri, ali pre svega lukavi igrači, koristili su svaku ukazanu priliku. A kada ih nije bilo, stvarali su ih. Kostić je u prvom poluvremenu sam imao šuteva koliko ostatak naše ekipe zajedno (i onoliko koliko su zajedno imali svi irski fudbaleri). U drugom poluvremenu je odličnu partiju krunisao golom na asistenciju Tadića, a onda je i iznudio penal za vođstvo. Tadić se tada našao u ulozi rutinskog realizatora, pa je i on posle učešća u akciji za prvi gol, pokazao da sazreva i da i te kako ima potencijal da bude vođa na terenu.

NEMA PREDAJE

Mi smo postali poznati po tome da polako ali sigurno, ne samo u sportu već i u životu, odustajemo od stare tradicije “najbolji kada je najteže”. Nekako smo počeli da se, fudbalski posmatrano, raspadamo čim kola krenu nizbrdo. Ali ova ekipa je podsetila na onaj mentalitet koji i krasi narod iz kog je iznikla. “Gubiš? Pa?” Da, ova ekipa je tada i pored kiše, i pored “krtičnjaka” koje je trebalo obilaziti, i pored iskustva i veće uigranosti rivala, i pored zvižduka sa tribina - rekla sebi i svima drugima: “E, ajde da dobijemo ovo”. Dobro, nisu uspeli, ali su dali sve od sebe.

Filip Kostić, uz Dušana Tadića, bio je naš najbolji igrač na meču s Republikom Irskom

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.