Misterija: Zašto ne pamtimo detinjstvo

24 Sata (Serbia) - - НАСЛОВНА СТРАНА -

Jedini narod na svetu koji gaji sećanja na rano detinjstvo su Maori. Oni, čak, pamte događaje između druge i treće godine. Na zapadu se mnogi ne sećaju ničega sve do osme godine.

Najdublja sećanja o detinjstvu imaju Maori. Oni pamte događaje iz perioda kada su imali dve i po godine. Mnogi se na zapadu ne sećaju ničega sve do osme godine.

AMNEZIJA - Sigmund Frojd je tu pojavu nazivao "dečjom amnezijom", nastojeći da objasni fenomen po kojem se odrasli po pravilu ne sećaju ničega pre treće godine života, ponekad čak sve do polaska u školu. Istraživanjima je otkriveno da u proseku najdublje u detinjstvo sežu sećanja novozelandskih starosedelaca Maora, kod kojih je kultura takva da se izuzetno snažno podstiče gajenje sećanja na prošlost. Posledično, kod Maora je vrlo učestalo sećanje odraslih na doba u detinjstvu od samo dve i po godine. Očigledno je, dakle, da podsticaj okoline, u skladu s kulturnim okruženjem, jako utiče na motivaciju mališana da pamte ono što im se dešava.

Ipak, to još ne objašnjava magičnu granicu od nekoliko godina posle rođenja. Objašnjenje za to moglo bi se skrivati u tome što posle rođenja deca, majmuni, pa čak i pacovi, još uvek stvaraju nove neuronske veze u delu mozga koji se zove hipokampus, a koji nam služi za dugotrajno memorisanje podataka.

Psiholozi su statistički obradili problem "dečje amnezije" i utvrdili da se samo mali broj ljudi seća događaja iz perioda kada su imali dve godine ili ranije, da se neki ne sećaju ničega čak sve do osme godine i da je prosek doba od kog odrasli imaju sećanja oko tri i po godine. Posebno je zanimljivo ono što je psiholog Ki Vang sa univerziteta Kornel otkrio proučavajući svoje studente.

Ispalo je da Amerikanci imaju uspomene u proseku šest meseci ranije nego Kinezi, kao i to da su američke uspomene duže, bolje opisane i upućene na sebe samog, dok su kineske sažetije i strogo se drže činjenica. Reč je o čistoj posledici kulturne tradicije u SAD u odnosu na Kinu, smatra Robin Fivuš sa univerziteta Ejmori.

- Postoji razlika između razmišljanja "tigrovi su u ZOO vrtu" i "video sam tigrove u ZOO vrtu, ali koliko god su bili strašni, jako sam se dobro zabavio". Ako vam društvo govori da su vaše uspomene važne, onda ćete ih vi bolje pamtiti - objasnio je on.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.