Priča o tunelu do Kališa večita misterija Zemuna

Legenda kaže da ispod Gardoš kule postoji tajni tunel kojim je ovaj deo grada spojen sa Kalemegdanom

24 Sata (Serbia) - - НАСЛОВНА СТРАНА - M. Ljuna

Nije nepoznanica da se ispod Gardoša proteže nemerljiv broj laguma. Ipak, u nekim pričama, prevashodno kafanskim, može se među žiteljima čuti kako od tog dela grada postoji tunel koji ide ispod Dunava i vodi sve do Kalemegdanske tvrđave. Prema nagađanjima, koristile su ga trupe austrougarske konjice da bi napadale tursku vojsku. Istoričari se, međutim, prema ovoj priči odnose skeptično, što nam je i potvrdio zemunski hroničar Branko Najhold. Mada se među Zemuncima i dan-danas mogu čuti hvalisanja kako su sami prolazili kroz misteriozni prolaz, za ljude od nauke je to i dalje puki mit.

MIT - Gardoš, koji zapravo predstavlja naselje i uzvišicu u Zemunu, poseduje nemerljiv broj laguma. Ipak, u nekim pričama, prevashodno kafanskim, može se čuti kako od tog dela grada postoji tunel koji ide ispod Dunava i vodi sve do Kalemegdana.

– To sam čuo uglavnom u kafanskim pričama, ali i od nekoliko ozbiljnijih Zemunaca od kojih to nisam očekivao. U pitanju je naravno glupost, što potvrđuju i odgovori onih koji priču šire. Na pitanje: „A kada je taj tunel prokopan?”. Najčešći odgovor je „nekad davno”, što naravno ne znači ništa, a oni „upućeniji” obično kažu „u vreme Austrougarske” – kaže Branko Najhold, zemunski hroničar, za „24 sata”.

On dalje navodi da je besmisao tvrdnje o tunelu ispod Dunava višestruk. Prvo, Zemun i Beograd su, osim u veoma kratkim istorijskim

periodima, sve do 1918. godine bili gradovi u dve različite, najčešće neprijateljske države, pa je i sama pomisao na spajanje dva grada podvodnim tunelom besmislena.

– Takođe, kopanje tunela ispod Dunava nije pravljenje rova oko kule od peska na Lidu pa da prođe nezapaženo. Čak i da se tajno ra-

dilo, mnogo bi ljudi u ceo projekat moralo biti uključeno i makar jedan od njih bi to negde posvedočio, a i neuključeni Zemunci bi svakako videli da se nešto tako grandiozno gradi, da ne govorimo o tome da bi i kakva takva dokumentacija morala biti sačuvana. Uostalom, prilikom radova na kopanju temelja za Milenijumsku kulu, kojima su mnogi radoznali Zemunci prisustvovali, nikakav tunel nije nađen – objasnio je on.

Najhold dodaje da je u razgovorima sa inženjerima čuo i stručno mišljenje.

- Po njima, kopanje tunela ispod Dunava koji bi spojio najvišu kotu Gardoša i Kalemegdan bio bi i danas izuzetno težak zadatak, a “nekada davno” praktično neizvodljiv – kaže Najhold koji je o ovome pisao u knjizi „Za(b)lude zemunske”.

Čak ni svi ovi argumenti nisu bili dovoljni zagovornicima teorije da tunel ipak postoji. Oni u svojim tvrdnjama idu toliko daleko, pa čak napominju kako su čuli da su neki Zemunci išli kroz taj tunel. S obzirom na to da pola Zemuna leži na lagumima, postoji priča jednog zemunskog alasa da je veliki lagum služio austrougarskim konjanicima da iz Ulice cara Josipa (danas Ulica cara Dušana) brzo izlete na obalu i napadnu Turke.

– Na zemunskoj strani Dunava nije bilo ratnih sukoba sa Turcima otkako su Austrijanci Zemun zauzeli 1717. godine i, ono najvažnije, zemunski lagumi su imali privredni, a ne vojni karakter – razrušio je i to verovanje Najhold.

On je na kraju razgovora zaključio da Zemunci ne moraju da strahuju da će Beograđani pohrliti kroz tunel ispod Dunava i zauzeti mesta u restoranima duž keja, a ako se to baš i dogodi, šaljivo je dodao da će „konjicu i pešadiju poslati kroz lagume da ih rastera”.

Branko Najhold: Kopanje tunela ispod Dunava bio bi težak

zadatak i za današnje

inženjere

Tunel ispod Dunava služio je Austrougarima za napad na Turke

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.