Sajber-nasilje: Zlo koje ignorišemo

“Debela, ne zaslužuješ da živiš, pogledaj se na šta ličiš, hahaha.” Komentari poput ovog često su svakodnevica tinejdžera na društvenim mrežama, bilo da su njima upućeni ili su oni ti koji ih upućuju, često i nesvesni toga koliko mogu da povrede drugu oso

24 Sata (Serbia) - - НАСЛОВНА СТРАНА - Lj. Krstić

Statistika kaže da je čak 66 odsto srednjoškolaca u Srbiji bilo žrtva nekog oblika nasilja na internetu. Uprkos upozorenjima, ni roditelji ni škole ne shvataju ozbiljno situaciju - dok nije prekasno.

OPASNO - Stručnjaci već godinama apeluju na pogubne posledice koje ovo može da ima po decu, ali i roditelji i škole u najvećem broju slučajeva ne shvataju sve ozbiljno. Barem ne dok se stvari ne otrgnu kontroli.

Slučaj devojčice S. S. (13) iz Šapca, koja je dvema vršnjakinjama iz škole uputila otvorene pretnje smrću putem videa na Jutjubu, možda je mogao ranije da bude rešen i da ne eskalira do tako morbidnih pretnji - da je neko imao sluha za probleme s kojima se suočavaju njene žrtve. Naime, nije tajna da je S. S. odavno napravila Fejsbuk grupu koja je služila isključivo za vređanje njenih “protivnica” i okretanje druge dece iz škole protiv njih.

Na ovo niko nije reagovao. Iako je majka jedne od žrtvi pokušala to da zaustavi, nije naišla na podršku jer se to i dalje smatra za “dečju igru”. A koliko ovakvi komentari mogu da budu opasni i daleko od bilo kakve igre, za “24 sata” objašnjava psiholog Ana Mirković, koja se već dugo bavi digitalnim komunikacijama i temom internet zlostavljanja.

- Roditelji u glavama razdvajaju realan i virtuelan, digitalni svet pa zato često misle da sve te uvrede koje se dešavaju na internetu mogu da se zaustave tako što dete jednostavno ugasi kompjuter ili telefon. Drugim rečima, skloni se iz virtuelnog sveta. Međutim, deca koja su odrasla u digitalnom vremenu nemaju tu barijeru, njima je digitalna realnost veoma realna. I uvrede u digitalnom svetu su isto tako veoma realne, ostavljaju ozbiljne posledice i, što stvar čini još gorom, često nemaju kome da se obrate za pomoć jer stariji to često shvataju kao “šalu” - kaže naša sagovornica.

Prema podacima istraživanja koje je sprovedeno 2013. godine u okrivu projekta “Zaustavimo digitalno nasilje”, svaki drugi osnovac je doživeo neku vrstu digitalnog nasilja, tok je ta cifra još gora u srednjim školama, gde je dve trećine dece u nekom trenutku bilo žrtva opakih komentara na internetu.

- Školama je često izgovor da se to ne dešava kod njih, već na internetu. To je velika zabluda jer se ono što je rečeno na društvenim mrežama sutradan prepričava po školi i tako se širi sve dalje. I upravo u tome leži najveća opasnost internet zlostavljanja i vređanja. Jer, kad vi nekoga uvredite uživo, to će videti svega nekoliko ljudi. Ali, ako to uradite javno, na nekoj od društvenih mreža, onda to vidi ceo svet i samim time se žrtva oseća još gore - objašnjava Mirkovićeva.

Žrtve u ovakvim situacijama mogu da se obrate Jedinici za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova, ukoliko su im upućene pretnje. Ukoliko pak pretnji nema, već se sve svodi na uvrede (koje mogu da budu podjednako opasne po psihološko stanje), žrtve digitalnog zlostavljanja mogu da se jave psihologu ili putem posebne aplikacije koju je razvio UNICEF na Fejsbuk stranici “Biraj reči hejt spreči” - na kojoj ćete dobiti odgovor od tima psihologa koji dežura od sedam ujutru do ponoći.

WWW.24SATA.RS VIŠE NA

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.