Od Beograda do Bruklina - realna slika života

Da se dobra fotografija (i fotograf) prepoznaju u svetu, dokaz je Vladimir Milivojević (47), poznatiji kao Bugi. Beograđanin i ETF-ovac još krajem prošlog veka odlučio je da uzme aparat u ruke i pokaže svetu realnu sliku života na putu od Beograda do Bruk

24 Sata (Serbia) - - AKTUELNO / SVET / EKONOMIJA - N. Košak

OBJEKTIV - Iza sebe ima šest knjiga, pregršt fotografija i izložbi, radove objavljene u prestižnim publikacijama...

- Završio sam ETF, ali to je prestalo da me zanima na trećoj godini kada sam se zarazio fotografijom. Otac mi je pokazao osnove fotografije. U to vreme kad sam počeo da se bavim fotografijom, bilo je ratno vreme, kriza, sankcije... bila su to mračna vremena, i mislim da je to bilo presudno za definisanje mog stila - kaže Vladimir za “24 sata”.

Za Bugija, kao i za mnoge druge, život u Beogradu ‘90. bio je nezamisliv. Dobio je na lutrijii zelenu kartu za SAD, spakovao kofere i aparat i odlučio da svoj život usmeri ka Njujorku. Od te 1998. godine, živi na relaciji Beograd - Bruklin.

- Otišao sam iz Beograda u vreme ludila, ali daleko od toga da je lako uspeti u Americi, to su priče za malu decu. Kada odete u Ameriku iz Srbije ili istočne Evrope, počinjete od nule, u stvari ispod nule. Radio sam u bolnici kao serviser medicinske opreme, onda sam naučio veb-dizajn i uleteo u tu priču. Sve vreme sam pokušavao da uradim nešto sa fotografijom, ali je to u Njujorku pakleno teško, borite se protiv najboljih iz celog sveta - priča Bugi.

Sa aparatom oko vrata šetajući Njujorkom, uslikao je, kako kaže, realan život. Njegova fotografija je okrenuta ka ulici, bandama, narkomanima, ubicama, beskućnicima, reklo bi se onoj mračnijoj strani života.

- Ne mislim da je moj rad šokantan, on je jednostavno samo realan i ne mislim da jurim mračniju stranu života, jer ništa ne jurim, ali jednostavno ne zatvaram oči. Šetajući krajem u kome sam živeo u Bruklinu, video sam gomilu beskućnika. Prišao sam i pitao ih da li smem da ih fotografišem, ali nisu mi dozvolili. Ipak, bila je tu jedna žena, Kristina, koja je nakon sedam godina izašla iz zatvora koja je želela da je fotografišem. Počeo sam da se družim sa Kristinom i posle nedelju dana mi je rekla da će da joj dođe drugarica da puši krek i da mogu da je slikam, ako hoću... Tako je sve počelo - objašnjava on.

Tada je počeo da upoznaje narkomane, ljude iz gengova... i trebalo mu je dosta vremena i truda da im priđe, razgovara s njima, fotografiše, jednom rečju, uđe u njihove živote.

- Mislim da je ključ u tome da se ljudima priđe otvorenog srca, kao sebi ravnima, što oni i jesu. Nikad se ne zna kako će ko da završi, sve nas od propasti deli jedna pogrešna odluka - dodaje Bugi.

Beograđanin je dosad izlagao svoje radove na mnogim mestima širom sveta, ali neke fotografije su se našle i u "Njujork tajmsu", "Tajm magazinu"...

- Smatram da su moj najveći uspeh monografije koje sam do sada objavio: "It’s all good", "Boogie", "Sao Paolo", "Istanbul", "Belgrade belongs to me", "A wah do dem" zaključuje on i dodaje da sedma stiže u decembru.

Hroničar realnog života: Više fotki Vladimira Milivojevića na www.24sata.rs

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.