Istorijski razvoj srpske venčanice

24 Sata (Serbia) - - НАСЛОВНА СТРАНА - Lj. Krstić

Predivna kolekcija venčanica Muzeja primenjenih umetnosti daje nam najlepši uvid u to kako se menjala srpska venčanica kroz vekove. Sve je počelo još polovinom 19. veka...

Danas je venčanica nešto posebno, nešto što se jednom oblači, a onda zauvek čuva kao uspomena na taj, mnogima najsrećniji dan. Žene su spremne da daju 1.000 evra za iznajmljivanje savršene haljine Vere Vang, a u modi su sirena krojevi, kao i kraći modeli. Ali, nije oduvek tako izgledalo.

MODA - Predivna kolekcija venčanica Muzeja primenjenih umetnosti daje nam najlepši uvid u to kako se menjala srpska venčanica kroz vekove. Za mnoge od ovih haljina nikad ne biste ni pretpostavili da su namenjene za venčanje, dobrim delom i zato što za to i nisu bile namenjene.

Naime, u 19. veku su žene za ovaj dan oblačile reprezentativnu gradsku nošnju, koju bi kasnije nosile i prilikom posete muževljevoj porodici, i bela boja uopšte nije bila toliko popularna.

Dobar uvid u ta stara venčanja daju nam portreti, a jedan od njih pokazuje Milevu Naumović na dan njenog venčanja. Ni po čemu odežda koju nosi ne podseća na današnju venčanicu, jer je u to vreme takav bio običaj. Međutim, ono po čemu se jasno znalo da je u pitanju nevesta jeste stari običaj koji i danas imamo - veo na glavi i nevestinski venac.

Najstarija venčanica sačuvana kod nas datira iz 1878. godine i nosila ju je Draga Kandić na venčanju sa Ljubomirom Kovačevićem, istoričarem i političarem. Predivna haljina je od potpuno belih materijala, i to od atlasa, markizeta i mašinske čipke.

U 19. veku je primetan uticaj evropskih trendova na način odevanja,

koji je ranije bio dosta pod uticajem Osmanskog carstva i bile su česte orijentalne nošnje. Polovinom 19. veka taj uticaj počinje da biva sve izraženiji, pa su u modi haljine od luksuznih materijala sa puf rukavima, kakvi su se nosili i čitav vek kasnije.

Pripadnice građanske klase u Srbiji koristile su i usluge domaćih krojačkih salona. Jedan od uglednih koji su u to vreme radili u Beogradu jeste i krojački salon Berte Alkalaj. U ovom salonu sašivena je 1911. godine elegantna venčana bež haljina od svile i čipke, koju je nosila Danica Paligorić na venčanju sa pešadijskim majorom Nikolom Jorgovanovićem. To je jedna od najslavnijih i, po mnogima, najlepših venčanica u Srbiji.

Od početka 20. veka u Srbiji se prate trendovi iz Evrope i sve je manji uticaj Orijenta. Venčanice su šivene po uzoru na evropske krojačnice, ili su ih kupovali u prestonicama mode, poput Pariza, Venecije i Beča i donosili u Srbiju posebno za ovaj dan.

Pedesetih godina prošlog veka venčanice su postajale sve glamuroznije. Kod nas, ipak, stvari ostaju nešto skromnije, popularni su ravni modeli i skromnija veselja. Možda najzanimljiviji stil jeste onaj koji je vladao sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su puf rukavi bili apsolutni modni imperativ. Nosio se saten, til i bilo je dozvoljeno baš sve, samo da venčanica bude što glamuroznija, što veća i što ekscentričnija. I karneri. Mnogo karnera. Po želji napravljenih od zavesa. U isto vreme, bio je popularan i hipi stil, tako da je ovo definitivno bilo razdoblje svega i svačega.

Danas se ide u potpuno drugom pravcu. Venčanica je glamurozna, ali ne velika. Ravna linija, kvalitetna čipka, svila, korseti i kratke haljine što svedenijeg kroja sve su popularnije. No, kao i u svim ostalim segmentima mode, i u venčanicama je u 21. veku dozvoljeno baš sve.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.