Supertata! Goranova priča kao melem za belu kugu

Za Gorana Matijevića (43) svaki dan je poseban jer ga drugačijim čine njegovi mališani: Jana (15), Andrija (11), Đurđa i Iva (6) i Miloš (4 meseca)

24 Sata (Serbia) - - НАСЛОВНА СТРАНА - I. Stojanov

Goran je dobar prijatelj i redak čovek. Znamo se deset godina. Tada je tek dobio drugo dete. Danas, 10 godina kasnije, on je i dalje velika faca, sada još tri puta veća, jer je u međuvremenu dobio još troje klinaca. Brojno stanje - petoro dece, jedan tata i dve mame.

LJUBAV - Goran Matijević (43) iz prvog braka ima ćerku i sina, u drugom je dobio bliznakinje, a nedavno se rodio Miloš.

- Oduvek sam želeo veliku porodicu. Još kao klinac nametnuo sam sebi odgovornost prema mlađoj sestri Mileni, i u toj odgovornosti totalno uživao! Taj odnos me je izgradio za priču koja dolazi. O mojoj Nini, drugoj sestri, takođe mlađoj, nisam morao (čitaj mogao) mnogo da vodim računa. Ona je sama sebi menjala pelene čim je prohodala - priča kroz smeh Goran.

Da li si se bilo koji put uplašio kada si saznao da čekate bebu?

- Kad mi je Ivana rekla da je trudna (najmlađe - peto), skamenio sam se. Nisam pokazivao taj strah, nadam se da nisam, ali mi nije bilo svejedno. Naravno, taj strah nije bio vezan za bebu (razumljivo, gde je četiri tu je i pet, pet ili nijedna), već za brigu da li ću sve stići. Sve - klinci, posao i obaveze koji moj posao nosi, zdravlje, i sad još jedna beba! I onda se rodio Miloš. I frka nestade! Mali je legenda, porazio nas je svojom pojavom, oduševljava nas svakodnevno.

Kako izgleda vaš prosečan dan?

- Kod nas nema proseka. S obzirom na razliku u godinama (Jana 15, Andrija 11, Đurđa i Iva 6 i Miloš Veliki 4 meseca), obaveze koje deca, a i mi imamo, svaki dan je nekako drugačiji, poseban. Posebnim ga čine oni. I ništa bez tetka Micike, to je moja bivša supruga i majka Jane i Andrije, inače obožavana “tetka” mojih bliznakinja. Ništa posebno, osim što smo izrodili ovih pet careva. Njihove izjave, rasprave, zadirkivanja... Biti svedok svakog tog momenta je poseban osećaj...

Šta je najteže u odgajanju?

- Uh, to moraš da pitaš Ivanu i Milicu, one će dati detaljniji odgovor. Moj krst, tonu težak je vezan za Andriju. Briga da ne preteram sa disciplinom i slomim muškarca u njemu, a ujedno da ne škrtarim s emocijom, podrškom i razočaram ga, odgurnem. Odgojiti muško dete za jednog “strogog oca" je hodanje po tankoj žici sa kratkim štapom u rukama. Moraš da paziš na svaki korak. Kad ovu školu položim, sa Milošem će biti lakše, nadam se. Odgajati ćerke - daj još šest da usvojim, ma sedam.

Imaš li frku od toga u kakvom okruženju rastu?

- Nemam frku, zaista! Ako misliš na Beograd, Srbiju, muku koju mučimo poslednje dve, tri decenije - nemam frku. Sva moja deca su komandosi, ja ih tako vaspitavam da okruženje i problemi u njihovom okruženju za njih ne predstavljaju prepreku, već izazov u kom će pokazati ko su, čiji su i šta žele da budu u životu. Obožavam moju Srbiju! Nema bolje zemlje za decu. Nema zemlje sa takvim karakterom i dušom kao što je Srbija. Na meni, na nama je da ove careve naučimo da budu vredni i čestiti Srbi.

Šta je najvažnije da bi deca izrasla u dobre ljude?

- Dati detetu primer. Primer zamenjuje hiljade reči. I naravno rad, red i disciplina. Dati im primer u odnosu među nama - roditeljima, primer u odnosu prema obavezama. Kad im se jednom te slike daunlouduju u glave, izgradiće njihov karakter i definisati ih, shodno primeru, u dobre ljude!

Goran sa Janom, Andrijom, Đurđom i Ivom (Miloš je još mali za skijanje)

GORAN I IVANA MATIJEVIĆ

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.