Za dž, malo sutra! Upali na budžet, a plaćaju školarinu

Studenti doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu često moraju da plate čitavu školarinu uprkos činjenici da su stekli pravo na budžet

24 Sata (Serbia) - - НАСЛОВНА СТРАНА - Lj. Krstić

Studenti doktorskih studija često su primorani da plate celu školarinu, uprkos činjenici da su stekli pravo na budžet. Fakulteti im vraćaju novac tek nakon što dobiju potrebna sredstva od Ministarstva, što je često i do godinu dana nakon što su započeli godinu.

BIROKRATIJA - U pitanju je problem s kojim se naši doktorandi suočavaju već godinama - dobiju budžet, ali moraju da plate celu školarinu i sve propratne takse u iznosu od najmanje 100.000 dinara. Čak i najbolji studenti, koji su sve godine završili sa prosekom preko 9,5, zbog toga se nalaze u situaciji da preispitaju svoje dalje školovanje jer se cena školarine jako visoka.

Sa Fakulteta političkih nauka za “24 sata” objašnjavaju da oni zasad ne znaju ništa o budžetu, jer od Univerziteta nisu dobili jasna uputstva oko preraspodele budžeta, tačnije o tome da li je uslov da student ima 48 ili 60 ESPB bodova, te da to očekuju tek polovinom oktobra. Pored toga, sa samim finansijama je problem u kasnijim isplatama koje stižu od Ministarstva.

- Budžet za doktorske studije postoji i mora da postoji, ali je problem u tome što od Ministarstva sredstva dobijamo tek kasnije. Tako studenti koji su stekli pravo za budžet uplate godinu, a kasnije, kada fakultet dobije sredstva, njima se sve vraća. Međutim, prošle godine je od 24 predviđena budžetska mesta isplaćemo svega 2,1 mesto - kaže prof. dr Veselin Kljajić, prodekan za studije II i III stepena na FPN.

Slična je situacija i na drugim fakultetima, a ogorčeni budući naučnici ne znaju zbog čega dolazi do takve zbrke. Iz Ministarstva nauke kažu da je u pitanju prosta birokratsa prepreka, ali da nijedan doktorand neće biti oštećen. Kako kažu, iz budžeta se finansiraju studenti doktorskih studija

prve, druge i treće godine.

- Sredstva za školsku i budžetsku godinu se ne poklapaju jer budžetska godina počinje od prvog januara, a školska od oktobra prethodne godine. Proces prikupljanja podataka i dostavljanja Ministarstvu zahteva određeni vremenski period. Nakon dobijanja podataka od Univerziteta, potrebno je da Sektor za razvoj i visoko obrazovanje izvrši kontrolu dobijenih podataka, tj. da li su prikazani brojevi studenata u skladu s Odlukom o broju studenata za upis u prvu godinu doktorskih akademskih studija koji se finansiraju iz budžeta. Nakon izvršene provere vrši se raspodela aproprijacije koja je odobrena budžetom Republike Srbije za doktorske školarine - za “24 sata” objašnjava Dragan Popović, šef Odseka za visoko obrazovanje.

Ipak, iz Ministarstva naglašavaju da su sva sredstva za prošlu godinu već isplaćena, kao i da je svim fakultetima 29. septembra dostavljeno obaveštenje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i da su zamoljeni da upravo to imaju u vidu prilikom rangiranja studenata.

- To praktično znači da bi, prilikom rangiranja studenata za upis u školsku 2016/17. godinu u statusu studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, trebalo uključiti i studente koji su u školskoj 2015/16. godini ostvarili najmanje 48 ESP bodova - ističe Popović.

No, budući da će se na dnevnom redu u Narodnoj skupštini ovaj predlog naći tek polovinom oktobra, sa fakulteta ističu da čekaju zvaničnu potvrdu od Univerziteta. U međuvremenu, najbolji studenti u zemlji razmišljaju da odustanu od daljih studija ili da ih nastave u inostranstvu. A sve zbog, kako se čini, manjka komunikacije.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.