Njoj pokvarena jaja i cveće mirišu isto...

24 Sata (Serbia) - - AKTUELNO / SVET / EKONOMIJA - D. Pandurević

NOS - Kad smo sestra i ja bile male, mama je imala običaj da od nas traži pomoć pri izboru parfema. U to vreme za moj nedostatak još niko nije znao jer nisam ni bila svesna šta tačno sa mnom nije u redu. Bilo mi je jasno da treba da osetim nešto, ali je za mene “miris” jednostavno bio bezbojni mlaz vazduha u nosu. Od dve bočice parfema uvek sam birala onaj sa lepšim pakovanjem (mama, nemoj da se ljutiš).

Nedostatak čula mirisa se zove anosmija i na stranici na Vikipediji se navodi 55 mogućih uzročnika ovog stanja. Ne znam ih sve, naravno, niti znam koji je tačno kod mene kriv. Mirise ne osećam otkad znam za sebe. Znam samo da ljudi koji ga imaju, nemaju predstavu o tome koliko je često moj život zbog toga drugačiji od njihovog.

Pa, zamislite da nemate predstavu kakav je miris roštilja, cveća, borovine, pokošene trave, mora, toplog hleba, voljene osobe... Ne znam šta mi više nedostaje. Pričaju mi stalno koliko miris ima snažnu asocijativnu moć - osetite ga i u sekundi vas najplastičnije moguće vrati u neko sećanje iz prošlosti. Zavidim ljudima na tome, mnogo više nego što oni meni zavide kad u javnom toaletu ne osećam ništa.

I tu dolazim do svih onih prepreka u mom životu koje su drugim ljudima nevidljive. Odevanje i kuvanje su dve stvari koje ne mogu da radim bez pomoći jer postoji realna opasnost da ću obući ili pojesti nešto smrdljivo. Poslednjih šest meseci živim sama, pa svaki komad garderobe, čim ga skinem, pakujem sa strane i na kraju nedelje nosim na proveru - ili sestri ili dečku.

Slično je i sa hranom. Ako u blizini nema nikog ko bi po mirisu mogao da proceni sme li nešto da se jede, onda ne kuvam (jednom sam imala goste na večeri i puna šerpa bolonjeza je posle prvog zalogaja završila u kontejneru - meni je meso izgledalo super).

Često pitam prijatelje da mi opišu kako izgleda miris, kroz poređenje sa bojama i ukusima. Stalno se trudim da zamislim, a znam da nisam ni blizu. Samo sam jednom u životu sanjala da ga osećam - bio je to miris naftalina. Nemam pojma kakav je, kakav god da je, meni je bio prelep.

Kad moj dragi ne gleda, ja uzmem njegovu majicu, zarijem nos u tkaninu i zamišljam da osećam njegov miris. Ne znam kako on miriše. Ni on ni bilo šta drugo na svetu. Živim život bez čula mirisa.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.