Jelena čita više od 2.000 reči u minutu, kaže da možete i vi

24 Sata (Serbia) - - AKTUELNO / SVET / EKONOMIJA - V. Maričić

Koliko puta ste bili u situaciji u kojoj u kratkom roku morate da se spremite za test, kolokvijum ili ispit, ili da odradite neki zahtevan zadatak na poslu? Kako, kad imate samo dva sata na raspolaganju i preko sto strana? E, tu na scenu stupa tehnika brzog čitanja.

SLOVA - Prosečan čovek čita oko 160 reči u minutu, a sve preko 300 se smatra natprosečnim, dok superbrzi ljudi čitaju i preko 3.000 reči. Kako to izgleda u praksi, iz prve ruke nam je objasnila Jelena Ralčić, instruktor brzog čitanja u Školi intelektualnih veština. Ona čita preko 2.000, ali kaže da je to optimalno i da stalno varira. Jelena je na kurs otišla slučajno 2009. dok je bila u Centru za talente "Beograd II". Priliku da savlada tehniku gledala je prvenstveno kao šansu da izbegne školu na dva dana, ali se onda iznenadila.

- Otišla sam sa još jednom devojkom koja je takođe kasnije radila kao instruktor. Pojavio se Igor, koji je inače sada moj šef, i krenulo je predavanje. U jednom trenutku podelio nam je štapiće i bukvalno uvrnuo mozak u perecu. Samo smo počeli da primenjujemo tehniku i videli da nam ide, da možemo više i više - priseća se Jelena.

Kod brzog čitanja nije reč o talentu, a ne odlučuje ni inteligencija. Naravno, ne meri se samo brzina, već i procenat razumevanja pročitanog. Kad čitamo, kao da imamo neki unutrašnji glas. To je subvokalizacija. Mozak može da obrađuje podatke na nekoliko načina. Kao sliku, vizuelno, i to pokušavaju da nauče polaznike. Tada počne da se gubi unutrašnji glas i postoji samo vizuelna obrada.

S druge strane, tu je i auditivna obrada, koja je paralelna i koja nas malo usporava. Tada obrađujemo podatke mnogo sporije, nego što ih mozak prirodno obrađuje, pa dolazi do mešanja signala, a povećava se i šansa da koncentracija odluta. Recimo, po istraživanju iz 1999. ljudska koncentracija traje oko tri minuta.

Postoje onlajn obrasci za vežbanje brzog čitanja, neki od njih su besplatni i vrlo dostupni, ali ništa od toga ne menja trening.

- Onog trena kad polaznici vide da mogu i kad postanu svesni koliko će više slobodnog vremena imati, tu više nema problema. Najteže je raditi s ljudima koji mogu, a ne misle da mogu i plaše se toga. I onda im damo rezultate, pa budu u čudu, srećni i ponosni na sebe - dodaje Jelena i naglašava da godine uopšte nisu uslov da bi neko brzo čitao.

Na kraju otkrila nam je i tajnu uspeha.

- Svaka od tehnika je odmah upotrebljiva. Mi je u subotu pokažemo i posle kursa automatski može da se primenjuje na svemu živom. Posle nedelje je još bolje. Fora je u tome da se onog trenutka kad ste usvojili tehniku ne vraćate na stari način čitanja. I brzina isto tako ostaje, to je čak i bitnije od vežbanja - zaključuje Jelena.

Najteže je raditi s ljudima koji mogu, a ne misle da mogu, i plaše se toga, kaže Jelena

Ralčić

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.