Ruši predrasude, ali i sve pred sobom

Marija Stefanovska bavi se toliko netipičnim sportom u Srbiji da svima mora da objašnjava da ga u Srbiji igraju i devojke. Ženski rukomet, koji slovi za grub sport, nije ništa naspram ragbija.

24 Sata (Serbia) - - BEOGRAD / VODIČ - M. Ljuna llll

RAGBI - Marija (19) je član Ženskog ragbi kluba Rad i trenira ragbi 7, sport koji je zastupljen i na Olimpijskim igrama. U Srbiji nije toliko popularan, pa mnogi i ne znaju da ga i devojke igraju.

- Kad sam počela da treniram, postojala su tek dva kluba – Beograd i Partizan, a Rad je tek oformljavao ženski tim. Svakako je popularniji u drugim zemljama, a komšije iz Hrvatske i BiH imaju po nekoliko klubova koji učestvuju na takmičenjima, dok im se mi zbog manjeg broja igračica retko pridružujemo – objasnila nam je Marija na početku razgovora.

Za najosnovniju opremu koja je neophodna za ovaj sport, kao što su dresovi, čunjevi, lopte i ostali potrebni rekviziti, postarao se klub. Kopačke su same kupovale, ali tu je nastajao problem zbog broja jer ženskih kopački u Srbiji nema. Brojeve su tražile na dečjem odeljenju.

- Bavljenje ragbijem za igračice i igrače nije skupo, jer u suštini od opreme koja nam je potrebna za trening nemamo ništa specijalno osim kopački i gume za zube rekla je ona.

Baš kao i kod većine stvari u Srbiji, postoje prerasude i kad je ženski ragbi u pitanju.

- Skoro svi se u početku začude zašto i kako baš ragbi, jer većina nije obaveštena o postojanju ženskih klubova na našim prostorima. Na to se nadovezuje i pitanje: „Zar to nije malo grub sport za devojke i žene?” Tako da postoje predrasude i kod žena i kod muškaraca. Većina

žena želi da uvek bude sređena, našminkana i doterana i one koje se nisu oprobale u ovom sportu uvek imaju predrasude. Što se tiče muškaraca, oni smatraju da smo mi žene slabiji i lepši pol i da to jednostavno nije za nas - komentariše Marija.

Skoro svi se u početku začude zašto i kako baš ragbi, a na to se, gotovo uvek, nadovezuje i pitanje: Zar to nije malo grub sport za devojke i žene? Tako da postoje predrasude i kod žena i kod muškaraca

Marija Stefanovska

Počela je da trenira ragbi u februaru 2015. kada su u srednju školu u koju je tada išla na jedan od časova došli njen prvi trener Milan Orlović i sadašnja saigračica i kapiten tima Anja Josifijević. Njihovo predavanje ju je zaintrigiralo i rešila je da se oproba, pa šta bude.

- Već posle prvog treninga određena

pravila i sam način igre su me privukli da nastavim da treniram. I dan-danas sam u tom sportu, a zavolela sam ga sasvim slučajno ističe naša sagovornica.

Ragbistkinje nisu zaštićene i ne nose ništa od zaštitne opreme osim gume za zube. Ipak, jedna stvar im pomaže da se ne povrede.

- Ragbi se ne razlikuje od ostalih sportova sa kontaktom, a grubosti ima puno. Osim guma za zube, dozvoljeno nam je da nosimo i sunđeraste naramenice. Većina ne nosi čak ni ovu dozvoljenu opremu. Međutim, na prvim treninzima na kojima se uči kontakt prvo naučimo kako da uđemo u kontakt i padnemo na zemlju bez povređivanja. Samim tim obezbeđujemo i sebe i igrača iz protivničke ekipe - objašnjava Marija.

Kako kaže, treninzi u muškoj i ženskoj konkurenciji se ne razlikuju, a za utakmice se spremaju uz kondicione treninge, treninge snage i tehničke treninge gde vežbaju samo elemente ragbija. Za kraj pozvala je sve devojke, ali i momke koji bi želeli da se druže sa njima, treniraju i putuju da dođu u ŽRK Rad i oprobaju se u ovom sportu.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.