Do poslednjeg daha: Italijani čije je srce kucalo za Srbiju

24 Sata (Serbia) - - AKTUELNO / SVET - Lj. Krstić

Svega dan nakon objave rata Srbiji 1914. godine, 29. jula sedmorica hrabrih mladića krenula je iz Italije put naše zemlje dobrovoljno, čista srca i uz rizik da budu osuđeni u rođenoj zemlji. Pridružili su se redovima srpskih vojnika i borili se do poslednjeg daha za “slobodu i ujedinjenje” Srbije.

SABORCI - Sedmorica su pošla u rat, a samo dvojica su se vratila živa. Ovi heroji pripadali su pokretu Garibaldijevaca, koji je osnovao čuveni Đuzepe Garibaldi baš sa tom idejom o idealu slobode i jedinstva, i to nije bio prvi put da su dobrovoljno pomogli našoj vojsci.

Čezare i Hugo Koplika, Arturo Reali iz Marina, Mario Korvizijeri iz Kastel Madama, Nikolo Goreti iz Sutrija, Frančesko Konforti iz Salerna i Vinćenco Buka iz Palerma okupili su se tog 29. jula samoinicijativno kao garibaldijevski legionari i krenuli put Srbije. Ideju je pokrenuo Riđoto Garibaldi, Đuzepeov sin, koji je nastavio sa očevom borbom za slobodu naroda - svakog naroda, ne samo italijanskog.

Iako Italija u to vreme još nije bila ušla u rat (bila je vezana Trojnim savezom) hrabri momci su pratili stari ideal i osmog avgusta su stigli u Kragujevac spremni da daju živote za Srbiju. Rame uz rame sa našim vojnicima, krenuli su “uz šajkaču i opanak” i uputili su se ka Drini - gde su se 20. avgusta susreli sa mnogo brojnijom austrougarskom vojskom. Oko 200 vojnika, među njima i sedmorica aktera ove naše male lekcije iz istorije, naletela je na više od 2.000 pripadnika protivničke vojske. Tu, na Drini, petorica garibaldijevaca dala je živote za Srbiju, a dvojica su preživela sa teškim ranama.

I nije to bio prvi put da su garibaldijevci ratovali zajedno sa Srbima - bili su tu i 1876. godine u srpsko-turskom ratu, a ostalo je zabeleženo da je tada italijanski štab bio u nekadašnjem hotelu “Kragujevac” u Savamali u Beogradu, odakle je garibaldijevac Delabona poveo mlade Italijane u borbu za našu slobodu. I to ponovo na Drinu.

Ipak, ostaje pitanje - koliko se

Srbija se seća garibaldijevaca. Postoji mnogo zapisa, dokumenata i knjiga, koje o tome svedoče

Anita Garibaldi Jalet praunuka Đuzepea Garibaldija

Srbija seća ovih heroja? Praunuka čuvenog italijanskog revolucionara Anita Garibaldi Jalet kaže da se sećamo, samo nas ponekad malo treba podsetiti.

- Sećanje na njih je tradicija u mnogim zemljama, ali zavisi od zemlje do zemlje. I to naročito zbog toga što su neki od garibaldijevaca bili više poznati kao pojedinci u to vreme, a drugi su bili jako mladi i nepoznati. Srbija se seća garibaldijevaca. Postoji mnogo zapisa, dokumenata i knjiga, koje o tome svedoče. O garibaldijevcima - dobrovoljcima u 19. veku i Prvom svetskom ratu. Oni su pomagali borbu srpskog naroda za nacionalno oslobođenje. To su bili mladi borci, heroji tih ratova - priča godpođa Garibaldi Jalet za “24 sata”.

Dan primirja

u Prvom

svetskom ratu biće obeležen

11. novembra

ANITA GARIBALDI JALET

ĐUZEPE GARIBALDI

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.