Njeno ime je hrabrost, Ana HRABROST Ilić

Za Anu (21) ne postoje prepreke, iako je od 14. godine u invalidskim kolicima

24 Sata (Serbia) - - НАСЛОВНА СТРАНА - V. Torović

Studentkinju filozofije iz Vladičinog Hana to što je obolela od Fridrajhove ataksije, za koju nema leka, nije sprečilo da uspešno studira i izdaje zbirke pesama.

Zbog bolesti je od 14. godine u invalidskim kolicima, ali je to nije omelo da živi poput svojih vršnjaka - izlazi, uči, a velika podrška su joj porodica i dečko Igor...

BORAC - Zbog bolesti Ana je od 14. godine u invalidskim kolicima, ali je ni ta teška životna nedaća nije omela da živi poput svojih vršnjaka. Zabavlja se sa dečkom Igorom, koji joj je velika podrška, uči nemački jezik, druži se sa kolegama, posećuje koncerte, pozorišne predstave, ide na žurke...

- Upisala sam filozofiju jer sam želela da postavim pitanja na koja ću sama naći odgovore. Nekad mi je teško, ali da sam želela samo da dođem do diplome, studirala bih nešto drugo. Uvek mi je na umu poslovica da se čovek spotiče o kamenje, a ne o planine. Ako je moja bolest planina, ja samo prelazim preko nje. Sapliću me neki sitni problemi na fakultetu ili nedostak rampi za invalide. Međutim, naučila sam da prihvatim to - kroz osmeh priča Ana.

Da bi lakše prihvatila da je u devetoj godini obolela od neizlečive bolesti, Ana je počela da piše pesme. U 16. godini je objavila prvu zbirku „Pod svetlom istine“, pre dve godine drugu „One zvezdane oči“, a već je napisala i treću. Anine pesme su promovisane u Los Anđelesu, Frankfurtu, Torontu, Beogradu, Nišu, Vranju, Vladičinom Hanu...

- Mnogo volim poeziju Branka Miljkovića. Svakako je i to što je on završio filozofiju uticalo da je i ja studiram. Miljkovićeva „Sudbina pesnika“mi je najdraža. Pesme koje sam napisala ne mogu da mi pruže nadu ili bilo kakve odgovore. One

su samo podsetnik svima onima koji su nekad bili zarobljenici sličnih osećanja - odlučno kaže Ana.

Njena bitka je velika, a u njoj joj svesrdno pomažu roditelji.

Zbog nje su se iz Vladičinog Hana preselili u Niš jer ona ne može da stanuje u studentskom domu pošto ne postoje uslovi za stoprocentne invalide.

Čovek se spotiče o kamenje, a ne o planine. Ako je moja bolest planina, ja samo prelazim preko nje. Sapliću me neki sitni problemi na fakultetu ili nedostak rampi za invalide

Ana Ilić

- I supruga i ja smo ostali bez posla, a moramo da plaćamo iznajmljeni stan. A država joj ne plaća terapiju, jer njenau bolest nije prepoznao Fond za zdravstveno osiguranje - kaže otac Goran, koji je izgubio posao u Vladičinom Hanu.

U Nišu se snalazi, radi povremene poslove. Nada se da bi neko od niških poslodavaca mogao da ga zaposli za stalno.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.