U selu duhova ostao samo Imre

Osećam se kao ptica u kavezu od kada su svi otišli iz moje Obornjače. Sećam se kada je selo bilo živo, imalo je pijacu, tri kafane, dućane i školu. Sada nema nikoga i ničega, kaže Imre Kočiš (84).

24 Sata (Serbia) - - AKTUELNO / SVET / EKONOMIJA - B. Vučković

USAMLJEN - Imre živi na salašu u blizini Obornjače, sela na granici opština Bačka Topola i Ada, jednom od retkih kojem zvanične statistike kao broj stanovnika beleže nulu.

Iseljavanje iz ovog nekada živog bačkog sela počelo je pre četvrt veka. Prvo je zatvorena škola, zbog čega su otišli mladi, prestala je s radom i pijaca i većina starih je umrla. Od kada je, pre pet godina, poslednja otišla porodica Bartuš i za sobom ostavila gotovo jeziv prizor, Obornjača je postala selo duhova i lepo sećanje tek nekolicine ljudi koji pri pomenu njenog imena sa uzdahom izgovaraju „velika šteta“...

Imre Kočiš je rođen davne 1932. godine, kada je u Obornjači otvorena pijaca, i danas je jedan od retkih svedoka života tog sela.

- U Obornjači sam išao u školu, a dok je bila velika pijaca, uvek sredom, bilo je prometa i puno ljudi, selo je živelo. Od jutra do mraka se trgovalo. Tamo sam na igranci upoznao svoju, sada pokojnu suprugu. Lepo se živelo - priseća se Kočiš, očiju punih suza.

Bez pratnje meštana okolnih naselja, Gunaroša, Kavila, Bogaraša ili Pobede, ili bivših stanovnika koji su se raselili širom Vojvodine, za slučajne prolaznike ili putnike namernike dolazak u Obornjaču ravan je traženju igle u plastu sena. Jedino što poljanu i njive kroz koje prolazi blatnjav put razlikuje od okoline jesu ostaci kuća i okućnica. Selo je obeleženo na kartama, ali tabla s njegovim nazivom ne postoji. Od dvadesetak kuća u kojima je živelo oko 200 ljudi, ugostiteljskih i trgovačkih objekata, nije ostalo ništa.

U blizini ostataka nekadašnjeg bunara i nevidljive šestorazredne škole, Mesna zajednica Gunaroš je prošle godine obnovila drveni krst, a u okolini je nekoliko kuća, odnosno vikendica. Na samom ulasku u selo s leve strane su ostaci kuće u kojoj je živeo Karčika Solar, a podalje se naziru zidine Benakove kuće. Između ovih poslednjih svedoka da je Obornjača sve do sedamdesetih godina prošlog veka bila puna života postoji i jedna kuća pod krovom s novijom drvenom ogradom. Poznavaoci ovog kraja kažu da u njoj povremeno boravi - sezonski radnik koji čuva ovce u ataru.

Imre Kočiš, svedok nekadašnjeg života Obornjače

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.