Braća hemičari: : Dušan s nobelovcem na “ti”

24 Sata (Serbia) - - AKTUELNO / SVET / EKONOMIJA - S. Todorović

Kao i mnogi hemičari, Dušan Kolarski (28) svoju karijeru započeo je u majčinoj kuhinji u Kovinu, jedinoj laboratoriji kojoj je imao pristup u tim godinama. Danas je naučnik, hemičar, i nalazi se u istraživačkom timu ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za hemiju profesora Bernarda Feringe, u Groningenu, u Holandiji.

USPEH - Profesor Feringa je mentor na Dušanovom doktoratu.

- Oduvek sam imao sreće da na naučnom putu nailazim na divne i inspirativne ljude, od profesora hemije do predavača u Petnici, koji su nesebičnim deljenjem znanja u meni produbljivali zainteresovanost za naukom. Petnica je u tom pogledu jedan od retkih dragulja koji Srbija ima - priča Dušan.

Tokom studija, imao je priliku da radi u raznim laboratorijama istraživačkih grupa u Beogradu, ali i u laboratoriji profesora Ognjena Miljanića na Univerzitetu u Hjustonu. Rad u laboratoriji profesora Miljanića inspirisao ga je da, nakon završenih osnovnih studija sa prosečnom ocenom 10, nastavi studije na jednom od najprestižnijih univerziteta u svetu - ETH Cirih. Naučni put doveo ga je do profesora Feringe, gde se i danas nalazi.

- Kako bih popločao put ka ostvarivanju

svojih ciljeva, bilo je neophodno da odem iz Srbije. U grupi profesora Feringe danas radi gotovo 40 ljudi iz različitih delova sveta, što govori da nismo samo mi, Srbi, neko ko traži sebe daleko van svojih granica - tvrdi Dušan.

Od prvog razgovora sa Feringom uočio je da je raditi sa njim drugačije.

- Atmosfera je uvek inspirativna i pozitivna. Kad god ima vremena, pridruži se našim proslavama i uz piće popriča sa nama - priča Dušan.

Ono najvrednije, nastavlja on, što svaki student u Feringovoj grupi nauči jeste da je moguće biti i veliki naučnik i nobelovac, a da sa svima budete na „ti“i da svakome pružite ruku i osmeh.

- Neverovatan je taj osećaj kada stojite ispred njegove kancelarije nakon dodele Nobelove nagrade i shvatate da je apsolutno ceo univerzitet tu, hodnici su puni, svi studenti i svi profesori su tu, iščekujući njegov govor sa podjednakom srećom. U tom momentu sam shvatio koliko je veliki čovek Ben Feringa, ne samo u naučnom smislu, već i u ljudskom priseća se Dušan.

Atmosfera je uvek inspirativna i pozitivna. Kad god ima vremena, pridruži se našim proslavama i uz piće popriča sa nama. Ben Feringa je veliki čovek, ne samo u naučnom smislu, već i u ljudskom.

Dušan Kolarski

Dan kada je profesor Feringa dobio Nobelovu nagradu, 5. oktobar, započeo je kao i bilo koji drugi. Dušan, profesor Feringa, Viktor, docent koji je drugi mentor našeg naučnika, počeli su sastanak i nauka ih je ubrzo odvela u svoj svet. Tačno u 10.45 prekinuo ih je telefon. Profesor Feringa ustao je i premišljajući se javio se na telefon. Zamolio ih je da izađu dok ne završi razgovor. Kroz 15 minuta profesor Feringa je otvorio vrata i zamolio ih da se vrate.

- U vazduhu se osetilo uzbuđenje, ali nije nam ništa rekao. Kasnije smo tek čuli da dobitnici Nobelove nagrade imaju veto da bilo kome saopšte vest pre javne objave - priča Dušan.

Kako kaže, gotovo svakog dana dobijaju pokoji "kvadratni metar torte od kompanija iz Holandije".

- Ceo institut već neko vreme uživa nakon proglašenja nobelovca - zaključuje Dušan.

Slatkiš u obliku Nobelove nagrade

BERNARD FERINGA I DUŠAN KOLARSKI

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.