Oni i mi

Blic Zena - - U Ovom Broju - JELENA ISAKOVIĆ Glavna urednica Medija centra za ženski sadržaj

Moje dete nikad nije videlo decu pored železničke stanice koje smo se moj muž i ja nagledali kad smo im nosili pomoć kao i mnogi drugi. Nije ih videla musave, smrznute, sa suzama u očima dok stežu prljave igračke i greju se oko upaljenih guma. Baš o njima sam razmišljala uoči 18. septembra, jer su se roditelji dece u Šidu pobunili i protestovali protiv ideje da njihova deca i deca migranti sede zajedno u klupama. Uprkos tome, 91 učenik iz izbegličkih centara krenuo je u škole u Šidu.

Razmišljala sam o tome kako bi to izgledalo u našoj školi i kako bi moja ćerka reagovala.

Zamišljam, ona i njeni drugari u svetlećim patikama, s cvećem u kosi, ošišani po poslednjoj modi, sa ajfonima i samsunzima, i mali Emran u odeći pristigloj možda baš i od nekog od njih, jedva govori srpski i pešačio je hiljade kilometara bežeći od pakla svoje zemlje.

Da li će mu i ova naša deca, uključujući i moje, napraviti novi pakao od života?

Deca umeju da budu surova, da ne podnose one koji su drugačiji i izopštavaju ih iz društva.

Ali umeju i da vole i da podrže, da skupe novac za lečenje bolesnog drugara i organizuju žurku iznenađenja kad se zdrav vrati. A šta umemo mi, roditelji? U slučaju škole u Šidu da podnesemo dopis u kome se navodi da mi, roditelji, nećemo pustiti svoju decu u školu ako i migranti krenu na nastavu. Negde provejava i zabrinutost zbog njihove higijene i zdravstvenog stanja. Da li to znači da su roditelji u onih 27 škola gde đaci iz izbegličkih centara već pohađaju nastavu manje brižni kad nisu pisali dopise i protestovali?

Briga i strah roditelja ozbiljne su stvari, pa nekada dovode i do pogrešnih reakcija, uz to, uključiti decu migrante u naš školski sistem, pripremiti nastavnike i roditelje, sprovesti to kako treba, sve je to kompleksan poduhvat. Za početak – svako treba da pomogne onako kako može. Ja bih svom detetu rekla da sedne u klupu sa Emranom, pokazala joj na karti gde je Avganistan, a kad malo poraste, dala joj u ruke knjigu „Lovac na zmajeve“da vidi kakva je to zemlja bila. Ona bi se možda bunila jer ga ne razume, možda bi joj neko rekao da će od njega dobiti vaške, možda bi ga ignorisala, a ja bih je podsetila kako se na moru savršeno razumela s Vjarom iz Sofije, kako je vaške dobila od drugarice s Vračara i koliko je bila tužna kada su je ignorisali jer plače u vrtiću.

Toliko možemo mi roditelji. Za početak.

O svoj našoj deci u Šidu, o nama roditeljima, o našim strahovima i postupcima...

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.