Leksikon: Stevan Anđelković Nikad neću porasti

Još kad joj je kao curici otac prvi put dozvolio da pokrene ručicu za gas, znala je da neće biti kao druge devojke i da joj je ljubav prema dvotočkašima zapisna u genima

Blic Zena - - U Ovom - Nevena Dimitrijević redakcija@bliczena.rs

– Ne mogu ni da zamislim koliko je otac vere imao u mene kad mi je sa osam godina dozvolio da sama vozim motor. Prvi put sam kao devojčica pokrenula ručicu za gas na motoru i hipnotisao me je taj oštri, ljuti zvuk – seća se Marija Petrović i priznaje kako sumnja da će moći isto sa svojom decom. Ali, kako kaže, ima još vremena da brine o tome, mada je jasno da joj je ljubav prema dvotočkašima zapisana u genima.

Prve kilometre „tomosom kolibri“osvajala je po selu kod bake i mirnim ulicama po komšiluku u Železniku. Modeli su se potom menjali, sve dok se nije na prvi pogled zaljubila u „hondu hornet DPM 600“, motor iz limitirane serije „Night Fury“(Noćna furija).

– Ima ih 250 na svetu i svi su isti do poslednjeg šrafa. Koliko znam, postoje samo dva u Srbiji – priča Marija (29) ponosno. Ko god je vidi onako sićušnu na velikoj mašini, već dve decenije koliko vozi, mora da protrlja oči. Dobila je nebrojeno saveta o saobraćaju, stariji je redovno pitaju: „Sine, je l’ ti znaš koliko su motori opasni?“Svakog strpljivo sasluša i zahvali se.

– Jednom me je policajac na motoru pratio ulicama dok me nije zaustavio. Očekivala sam kaznu i pridiku, a on je samo hteo da me posavetuje na šta da pazim. U stvari, da proveri da li sam zaista devojka ili ga oči varaju – seća se kako je stekla još jednog prijatelja.

Kaže, devojaka nalik njoj ima više nego što se zna, jer su neprimetne pod opremom, mnogima se čine kao sitniji muškarci. I teško je razumeti šta bi jedna mlada dama u tom opasnom muškom svetu. Zato se one slične Mariji dovijaju da se pokažu, pa, posebno leti, kače kikice na kacige, ukrašavaju svoje ljubimce. Ponosne su i na svoju grupu na „Fejsbuku“– „Bajkerke sa guvernalom u rukama“.

A momci… Pogledi su im, kako kaže, uvek intenzivni, obojeni dečačkim snovima i prizorima iz američkih filmova.

– Pitaju obavezno da ih provozam krug. Jedan je čak priznao da sam žena njegovog života i zaprosio me – smeje se. Na kraju, uvek je dočekaju radoznali i sa osmehom, gde god da se pojavi.

Maraja, kako je zovu u bajkerskim krugovima, voli da je uvek doterana i našminkana, ali od ulepšavanja joj je još kao tinejdžerki slađe bilo da krpicom predano i ženski pedantno čisti fitilj svećice, da šmirgla garež. Očas posla promeni ulje i filter, očisti i podmaže lanac. Tu su i drugari, raspoloženi da pomognu ako bilo šta zatreba. I majsto-

ri po radionicama znaju je godinama. Priznaje, privilegovana je, uvek se prvo na njenom motoru menjaju gume.

Osećaj slobode dok vozi nemerljiv je s bilo čim drugim. Zato neretko, čim doručkuje na brzinu, trči u

garažu, pa odjuri u prirodu da upija mirise i zvuke. Grad je, kaže, najlepši leti kad je pust.

– Tada kraj dana obavezno provedem negde gde je dobra salsa ili RnB zvuk, a zoru dočekam na nekoj klupici uz sladoled.

Marija je i kaskader, snima reklame, džinglove, serije, pa ne čudi što gotovo uvek deluje kao da je upravo izašla iz nekog akcionog filma. Međutim, žestoki dvotočkaši, po nepisanom pravilu namenjeni velikim dečacima, nisu ceo njen svet. Po struci finansijski menadžer, ona je na čelu kancelarije jedne švajcarske kompanije u Srbiji. Uz to, prevodi sa engleskog jezika, daje besplatne časove osnovcima i udomljava kuce i mace.

– Mama, tata, brat i ja mnogo smo povezani, bučni smo, uvek raspoloženi za okupljanje, slavlje i druženje – otkriva kako u porodici oduvek nalazi podršku za svaku svoju šašavu ideju.

A dok ne sine neka nova, gleda da radi na sebi, ali i da uživa iz sve snage.

– U poslednje vreme ljubav i ja smo nešto posvađane. Nije ni tako loše, znam da će doći onaj koji će me oboriti s nogu.

Marija je rado provozala i našu novinarku

Devojaka nalik njoj, kaže, ima više nego što se zna jer su neprimetne pod

opremom

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.