Jedna od nas

POSTOJIM ZBOG SVOJIH PACIJENATA

Blic Zena - - U Ovom -

Prof. dr Nadežda Basara Kada sam se posvetila najtežim bolesnicima, mama me je odvraćala: „Zašto si to odabrala? Pa tu svi umiru!“Tada je zaista bilo tako, ali za ovih 35 godina hematologija i onkologija su se toliko razvile da mi je čast što sam deo tog napretka

Kada sam se posvetila najtežim bolesnicima, mama me je odvraćala: „Zašto si to odabrala? Pa tu svi umiru!“Tada je zaista bilo tako, ali za ovih 35 godina hematologija i onkologija su se toliko razvile da mi je čast što sam deo tog napretka

Njeno ime jedno je od najcenjenijih u svetskim krugovima hematologije, onkologije i transplantacije matičnih ćelija. Pacijenti u prof. dr Nadeždi Basara vide spas jer je procenat izlečenja malignih bolesti kod nje čak 90 odsto. Smatraju je doktorkom kod koje pacijenti retko umiru, a onima iz Srbije više je od lekara – pruža im utehu kao najrođeniji. Za prof. dr Nadeždu Basaru ovog novembra sve je u znaku jubileja. Pred svoj 60. rođendan prof. dr Basara s punim ponosom može da se pohvali dvehiljaditom transplantacijom matičnih ćelija. Malo ko bi uopšte mogao i da pomisli kako izgleda spasti toliko života.

– Osećaj je izvanredan jer sam ostvarila svoje snove, ne samo u poslu već i kao žena i majka, a nadam se da ću uspeti i kao baka. Posao lekara, hematologa i onkologa, izuzetno je težak, zato to i nije posao, već životna misija. Kad sam 1982. godine počela da ulazim u oblast medicine koja se bavi teškim bolestima, mama me je odvraćala rekavši: „Zašto si odabrala tu granu medicine? Pa tu svi umiru!“I tada je zaista bilo tako. Međutim, hematologija i, još više, onkologija u poslednjih 35 godina toliko su se razvile da sam srećna što sam deo tog napretka – priča prof. dr Basara.

Neizlečiva bolest ne mora odmah da bude fatalna

Pored primene aktuelnih i savremenih metoda koje su, prema mišljenju Nadežde Basara, jedini način uspešnog lečenja malignih bolesti, važan je i odnos prema pacijentu.

– Prvo što uradim kada pacijent dođe kod mene jeste detaljan razgovor s njim i članovima porodice kako bih objasnila ceo koncept lečenja, jer lečenje hematoloških i on

koloških bolesti traje i do nekoliko godina. I dalje mi pada teško kada moram da saopštim da se radi o teškoj, hroničnoj, nekada neizlečivoj bolesti, ali objasnim da je medicina napredovala i da neizlečiva bolest ne mora da znači odmah fatalan ishod – priča doktorka Basara, koja je na otvaranju Sajma medicine i stomatologije u Beogradu pokazala model u kojem je pacijent u centru pažnje celog sistema.

Prof. dr Basara posebno razumevanje ima za probleme pacijenata iz Srbije, Crne Gore i Makedonije. To je, kaže, samo zato što joj je ljubav prema zemlji u kojoj je rođena, odrastala, školovala se i lečila bolesne iznad svega.

– Znam dobro koliko je naš čovek u mogućnosti da plati lečenje u inostranstvu, koje ne pokriva RFZO kao što to rade manje i siromašnije zemlje. Odrekla sam se šefovskog dodatka da im delimično pomognem u prikupljanju novca kako bi imali vrhunski tretman u lečenju – kaže.

Znanje je univerzalni jezik

Kada su pre 20 godina njen suprug Branislav i ona odlučili da se sa decom presele u Nemačku i kad je napustila mesto načelnika funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije, niko od njih, kaže, nije znao nemački jezik. Pošla je na kurs na Kolarcu, razumela je mnogo, ali joj je u početku bilo teško da govori. Ipak, nešto ju je ohrabrilo.

– Sa 39 godina i naučnom karijerom koju sam donela iz rodnog Beograda bilo mi je neprijatno da govorim nemač

ki s greškama. A u Nemačkoj je inače ispravljanje stranca u govoru retko jer se smatra nekulturnim. U avgustu 1997. godine naučnim radom iz Nemačke učestvovala sam na internacionalnom kongresu hematologa u Kanu. Tada sam čula odlično predavanje jedne poznate francuske naučnice na veoma lošem engleskom. I rešila sam da prednost dam kvalitetu rada, a ne izgovoru nemačkog jezika. Jer mi koji smo došli kao odrasli u Nemačku, uvek imamo akcenat i čim progovorimo, znaju da nismo Nemci. Za mene kažu da imam prijatan akcenat i misle da dolazim iz Belgije, Holandije ili Francuske – priča.

Studentska ljubav i dalje traje

Svaki poslovni, ali i privatni korak u životu doktorke Basara podrazumeva podršku porodice, posebno supruga Branislava. Srećna je, kaže, što uz sebe ima svoju studentsku ljubav. – Moja drugarica koja je inače renomirani lekar, reumatolog i fizijatar najbolje je to opisala: „Imala si sreću što si za životnog partnera izabrala nekoga kao što je Bane. Empatičnog, odanog, istrajnog čoveka, a pre svega izuzetetnog oca“– priseća se prof. dr Basara i dodaje da bez njegove podrške ne bi bila tu gde jeste. Izuzetno je ponosna na sina Vukašina (34), koji je sa 13 godina u Nemačku doneo čak dve zlatne medalje s vaterpolo prvenstava Jugoslavije za pionire, kao i na ćerku Miljanu (29), koja je ponela izuzetan muzički talenat i u Nemačkoj osvojila mnoga prva mesta na takmičenjima u klaviru.

– Često sam razmišljala o tome šta smo dolaskom u Nemačku deci priredili. To je bilo kao da mlado drvo s korenom izvadite iz zemlje Srbije i ponovo ga zakopate u zemlju Nemačku i, naravno, očekujete da se primi i još da rađa. Zahvaljujući stabilnosti porodice i ulaganju vremena u vanškolske aktivnosti, naša deca su se „primila“na nemačkom tlu, ali nisu zaboravila Beograd – priča prof. dr Basara i dodaje da su i danas, iako nisu u istom gradu, vrlo povezani. Njen sin je diplomirao na prestižnom Elektrotehničkom fakultetu u Darmštatu i rukovodi projektima razvoda električne energije, a ćerka je posle muzičke akademije magistrirala psihologiju i radi kao psiholog,

– S decom se viđamo jednom mesečno i unapred planiramo druženja za celu godinu. Obavezno smo za slavu, Božić, Uskrs i rođendane zajedno. Osim toga, zajedno provodimo godišnji odmor, tako da učestvujemo u odrastanju našega unuka – kaže ponosna baka.

Pored posla, doktorka Basara je predana i svojim hobijima. Sa suprugom vozi bicikl svako drugo veče od maja do oktobra, čak do Danske i nazad, oko 30 kilometara. Zimi, kad je kišno, opušta se na fitnesu, a sviranje klavira, svoj dugogodišnji hobi, kaže, sada praktikuje samo kad je sama jer se plaši kritike ukućana. Uvek nađe vremena i za kuvanje. Nemačkim prijateljima, koji im dolaze na slavu, Svetog Jovana, dala je recepte za rusku salatu i sarmu. Ipak, s posebnom ljubavlju sprema jedno jelo – pileći paprikaš s noklicama, omiljeni ručak svog supruga.

Prof. dr Basara u svojoj karijeri uradila je dve hiljade transplantacija matičnih ćelija

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.