Putovanja

Legenda o Đavoljoj varoši

Blic Zena - - U Ovom - Nevena Dimitrijević nevena.dimitrijevic@bliczena.rs

Koga put nanese u ove krajeve, pa poželi da vidi nadaleko čuveno čudo prirode, odmah će primetiti da tu nisu čista posla. Kako pođete od glavnog prilaza, krivudava staza će vas uvući u šumu, a ona će vas odmah uzeti pod svoje. Bez sumnje će vas obuzeti nekakva čudna jeza jer se svud naokolo iz obližnjeg Crvenog vrela prelivaju kao krv crveni potoci. Sve izgleda kao da ste u nekom snu, a ne u malenom mestu na jugu Srbije. Moguće je da baš zato selo Đake ime nosi po albanskoj reči „gjak“(krv). Zapravo, ove vode, koje lagano otiču u Žuti potok, pune su gvožđa i zato imaju tako vatrenu boju.

Taman kad se priviknete na okoliš, skoro niotkuda, na strmini izvan šume, pred vama se stvore drevni gorostasi. U dve jaruge, Đa-

voljoj i Paklenoj, ugledaćete zemljane statue van vremena i prostora. Povući će vas nešto da se što pre popnete uz krivudave stepenice do vidikovca na kosini, da što bliže priđete tom čudu. I zapitaćete se sigurno da li je to delo prirode ili je sam nečastivi umešao prste.

U zbilji, ove figure rezultat su specifične erozije koja traje vekovima. Kiše su ovde od davnina rastvarale i odnosile tlo, a za sobom su

ostavile više od dve stotine zemljanih figura različitih oblika i dimenzija. Visine od dva do 15 metara i širine do tri metra, sa kamenim kapama na vrhu, one rastu, menjaju se, skraćuju, sasvim sporo nestaju i Đavolja varoš je 2007. bila srpski predstavnik u izboru za sedam novih svetskih čuda, i to kao najbolji plasirani kandidat u Evropi u širem izboru od 77 predloga. Ipak, nije ušla u 28 finalista, ali i danas privlači mnogo turista iz celog sveta ponovo se rađaju.

Vetar, sunce, zima i toplota su, takođe, učinili svoje, pa što duže gledate ove kule, sve manje verujete da ih je priroda oblikovala. Teško je razumeti kako jedna zemljana statua u osnovi široka tri metra i visoka više od 10 metara na tananom vrhu od tek dvadesetak centimetara drži kameni blok od 100 i više kilograma.

Ovaj geomorfološki fenomen jedinstven je u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi sličnih kula ima u Alpima, u Americi je to Bašta bogova. Međutim, u Đavoljoj varoši figure su brojnije, veće i znatno postojanije.

Mada je nauka rekla svoje, narod je na svoj način pokušao da objasni ove čudno izvajane i još čudnije poređane zemljane figure, obližnju vodu nesvakidašnjeg ukusa i mirisa, mistične zvuke kad dune vetar, od kojih hvata jeza. I onda je jasno da ova varoš i nije mogla biti nazvana drugačije nego Đavolja.

Dok prilazite ovom mestu, bez sumnje će vas obuzeti nekakva čudna jeza jer se svud naokolo iz obližnjeg Crvenog vrela prelivaju kao krv crveni potoci

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.