Tek sad sam gladn

MARINA MALJKOVIĆ ZA “BLIC” O BRONZI, SLAVLJU, SLAVI, AMBICIJAMA, Ima 35 godina, a već je ušla u anale košarke. Najmlađa je selektorka na svetu, evropska šampionka i treća na Olimpijskim igrama. Koja je granica za Marinu Maljković?

- Stalno sam takva, kad se pokrenem. Kažu, Marina se ne smeje. Minut pre kraja meča sa Francuskom, Jelena Milovanović mi je rekla: “Ajde, nasmej se”. Ali, moji prijatelji i ljudi s kojima provodim vreme znaju za moj osmeh, to sam ja. Mora neko da bude ozbiljan, da kontroliše 12 vrlo specifičnih karaktera, energiju, sve drugo ne bi imalo smisla. To je ono prirodno u meni, dok radim - radim, dok se zezam - zezam se. Tako govorim i košarkašicama - kaže Marina Maljković za “Blic”. - Nemam reči, u momentu se sve desilo, ja sam prišla igračicama i one su me uzele na ruke. Svih 12, mnogo lepa slika, najveće zadovoljstvo je ta povratna emocija. To je neko potpuno ispunjenje.

- E to je draž, čovek mora uvek da sanja najviše i najviše, uvek postoji još nešto, bolje, više... U ovom trenutku, možda i glupo zvuči, s obzirom na to šta je postignuto, ali ima još takmičenja, treba da se ugledamo na naše vaterpoliste koji su sve osvojili. Moraš da težiš medalji na Svetskom prvenstvu, što sjajnijoj na Olimpijskim igrama, nastaviti sa osvajanjem odličja. - Jesam, svesna sam uspeha i to je super. Igračice lebde, zaslužile su slavu, ona njima pripada, ali polako, shvatiće. Ne treba još, pametne su, ne razmišljaju o tome, već o zajedništvu sa ostalim sportistima, dočeku na aerodromu, dolasku u “Blic”, dočeku ispred Skupštine... Nije isto kada pred narod izlaziš pojedinačno ili kao tim, sa svima ostalima, odgovornost se diže na najviši mogući nivo, odgovornost prema zemlji. - Biti s jedne strane ulice 2015. sa svojim timom, košarkašicama, bio je potpuni šok za nas, slika je obišla svet. Sad smo