Realnost pred vratima

Amandman u rezoluciji Evropskog parlamenta vezanog za Srbiju, kojim se predviđa prihvatanje izmene granica prema Kosovu (ako ne budu etnički povučene), prvi je pravi signal da se nešto u Briselu menja. Da li je to došao trenutak da Evropska unija uradi ono što već nekoliko godina unazad uporno naređuje srpskim i albanskim političarima - da prelomi i krene u rešavanje kosovskog pitanja? Zvuči čudno da se to rešenje kosovskog problema - adresira upravo Evropskom parlamentu i zvaničnicima EU, ali realnost je takva da su svi akteri u pregovorima, kao i javnost u Prištini i Beogradu, svesni: EU i SAD rešiće problem Kosova, ne naši političari.

#

Da li je Brisel prihvatio prekrajanje granica kao legitimnu ideju?

Tako je to uvek bilo na Balkanu, nema potrebe da “od tuge pravimo nauku”: velike sile krojile su ovde granice i u XIX i u XX veku, i u poslednjim ratovima koji su odškrinuli vrata XXI veka. Svi se sećamo izjava o tome da oni koje te granice kroje ionako neće živeti u državama koje su sklepali, u tim “prljavim balkanskim jazbinama”. Istorija se, dakle, ponavlja.

Ovoga puta, prve su u prihvatanje realnosti krenule SAD, koje pod vođstvom nove, neobične administracije na čelu koje se nalazi novi, u najmanju ruku neobični predsednik, traže trajno rešenje koje bi im obezbedilo povlačenje iz ovog dela Evrope. To povlačenje, najavio je Tramp ne jednom, cilj je njegove politike koja u fokusu ima pre svega američke građane. Stara Evropa, međutim, još se opire takvim radikalnim rezovima. Ipak, birokrate iz Brisele svesne su da im gori pod nogama sledeće godine armija populista napraviće “Gazimestan” od evropskog parlamenta, i verovatno veliki deo njih poslati u penziju i zameniti ih desničarima poput onih koji su na vlasti u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Italiji. Zato im se žuri da sporazumom regulišu “granice” između Beograda i Prištine. Hoće li u tome uspeti, ostaje da se vidi.