To je, deco, bila zvezda, To je Prava Diva
U današnje vreme kada se skoro svako naziva zvezdom i divom, umetničko dostignuće i slava Milene Dravić možda traže neku drugu, bolju definiciju. Evo nekoliko primera šta znači biti zvezda, a opet biti običan i skroman
MILENA DRAVIĆ JE jedina glumica sa prostora bivše Jugoslavije čije je ime uvršteno u Svetsku enciklopediju filma. Rečnik filma (Laruss, 1986): ”Njena ljupkost i dar za komiku, sposobnost da igra i dramske i komične uloge, brzo su je nametnule kao zvezdu i ona postaje omiljena glumica reditelja novog talasa”.
Prva je, a upućeni kažu i jedina naša glumica koja se našla na naslovnoj strani “New York Timesa”.
U maju 2009, u Splitu je svečano otvorena obnovljena dvorana Kinoteke Zlatna vrata, u kojoj je sačuvana tradicija da svih 149 mesta umesto brojeva imaju najslavnija imena filmskih stvaralaca. Milena Dravić je u prvim redovima, uz Avu Gardner, Alfreda Hičkoka, Liv Ulman, Klinta Istvuda.
Novembra 2006. priređen joj je omaž u Trstu, u organizaciji “Alpa-adrija filma”, direktorke Ane Marije Perkovaci i našeg konzulata.
U Trebinju, avgusta 2014, u okviru Festivala mediteranskog i evropskog filma, prikazana je retrospektiva njenih odabranih filmova, kada je dobila Zlatni platan, prestižnu nagradu za doprinos evropskom filmu...
Omaži i retrospektive priređivane su joj i u zemlji, na Festivalu evropskog filma Palić, na Festu...
U knjizi Leksikon YU mitologije, između ostalog, piše: ”Da su naši standardi holivudski, Milena Dravić bi bila veća od Grete Garbo”.