Đorđević izbegava da odgovori zašto nije proradio SOS telefon
ODGOVOR NOVINARKE „BLICA“NA OBRAZLOŽENJE MINISTARSTVA ZA RAD
Umesto da pruži odgovor zašto devet meseci nije proradio nacionalni SOS telefon za žene žrtve nasilja, da ne krši pravo maltretiranih žena na anonimnost, ministar rada Zoran Đorđević se poziva na dobru praksu. I daje obaćanja, a pokazalo se da mu ispunjavanje istih ne uspeva.
Krenimo redom. „Blic“je ukazao na sumnje da je konkurs za nacionalni SOS telefon namešten jer je Ministarstvo raspisalo konkurs, a ne javnu nabavku, iako Član 64 Zakona o socijalnoj zaštiti to izričito nalaže. Ministar rada se u odgovoru pozvao na dobru praksu i da mu to Zakon o udruženjima omogućava. Tačno je, postoje razne dobre prakse, ali se ne sprovode ako su u suprotnosti sa regulativama, što je ovde slučaj. Đorđević ne može da se poziva na Zakon o udruženjima kada traži pružanje socijalne usluge, što SOS telefon jeste. To je isto kao kad bi uslugu domskog smeštaja raspisao na taj način.
Dalje, Đorđević tvrdi da će se poštovati anonimnost žrtava, na šta ga obavezuje Istanbulska konvencija koju je Srbija usvojila pre pet godina. Obrazlaže da će se snimani razgovori koristili samo po nalogu suda, u krivičnim postupcima. Pitanje je kako će žrtve biti anonimne ako će njihovi podaci biti korišćeni u krivičnom i prekršajnom postupku?!
Uz to, iako mu je to resor, Đorđević zaboravlja da su žrtve koje zovu SOS telefon vrlo često u visokom riziku od ubistva. A čuvanjem njihovih priča na serverima, što se konkursom predviđa, postoji opasnost od hakerskih napada na sistem, curenja informacija, što sve povećava taj rizik.
Ministar Đorđević, međutim, i dalje nije dao odgovor kako je mogao da dozvoli da konkurs za ovako važnu temu već dva puta padne. Kako je moguće da ga raspiše “radi pružanja usluge SOS telefona osobama sa iskustvom nasilja” i da ne bude jasno da na šta se odnosi program finansiranja - obuku stručnjaka ili pružanje usluga? Kako je moguće da posle deset dana bude raspisan drugi konkurs za uvođenje nacionalnog SOS telefona, a da ne može da se ispuni zahtev da uslugu pruži licencirana organizacija, jer nijedna organizacija u to vreme nije imala nacionalnu licencu?!
Poslednje, ali ne i najmanje važno - Đorđević koristi grešku „Blica“(to što smo ga u jednom tekstu nazvali Aleksandar a ne Zoran) da zamajava javnost. On tvrdi da je “čuo da postoji Aleksandar Đorđević”, ali da ne radi od marta meseca i da će istražiti njegovu umešanost. Potpisnici ovih redova je dok je pisala prvi tekst u glavi bio poznati reditelj Aleksandar Đorđević, koji je uspešno režirao mnoge projekte, imajući u vidu želju Zorana Đorđevića da podjednako uspešno izrežira ovaj konkurs. Međutim, Đorđević je pao. Treći konkurs raspisan je 27. septebra, što znači da taj za koga je ministar “čuo da postoji” fizički nije mogao da učestvuje u nameštanju konkursa. Neko drugi jeste, a nadamo se da će nadležne državne službe istražiti ko je u pitanju i da će taj neko snositi posledice.
Ministar zamajava javnost dok već dva puta pada režiran tender