Na velika vrata filma je ušla kao - Malena
Pišući o filmu “Prekobrojna”, Ranko Munitić između ostalog navodi: “Milena pleni od prvog do poslednjeg kadra, njene oči, prozori njene duše, jesu uporište svekolike filmske priče i radnje, magija njene pojave, delanja, pa čak i običnog prisustva, prosto preplavljuju gledaoca svojom lepotom, ljudskom čistotom i kristalnom emotivnošću”.
Iako je prethodno za tri godine snimila šest filmova (“Vrata ostaju otvorena”, “Diližansa snova”, “Bolje je umeti”, “Zajednički stan”, “Leto je krivo za sve”, “Uzavreli grad”), uloga koja će značiti prekretnicu je Malena u filmu “Prekobrojna” Branka Bauera. Istini za volju, “Duga” je donela tekst sa naslovom “Zvezda je rođena” odmah nakon premijere njenog prvog filma, ali Milena će svesno glumačkom stazom krenuti tek sa tim sedmim filmom koji je radila.
- Na poseban način imam sentimentalan odnos prema filmu “Prekobrojna”. Gradsko sam dete, nikad nisam bila na radnim akcijama. Možda se i reditelj brinuo da li ću na pravi način umeti da odigram lik seljančice iz okoline Užica. Moguće da mi je to što u Užicu imam familiju koju sam obilazila povremeno pomoglo da brzo savladam akcenat. Ostalo se zasnivalo na ogromnom poverenju Branka Bauera, velikana režije, i njegovog sjajnog asistenta Kreše Golika, koji je izvrsno umeo da radi sa glumcima. Bila je to i moja prva uloga sa Ljubišom Samardžićem Smokijem. Nas dvoje smo izvrsno funkcionisali kao akcijaški par: Malena i Mikajlo. Kasnije smo snimili nekoliko zajedničkih, takođe uspešnih filmova - rekla je Milena.
Snimanje “Prekobrojne” odvijalo se pretežno na autoputu kod Vladičinog Hana.
- Atmosfera je bila odlična; svi smo bili puni elana. A onda je Ratko Dražević, legendarni direktor “Avala filma”, pregledao prvi materijal. Bio je nezadovoljan, hteo sve da obustavi. Njemu je to izgledalo konfuzno, ako me sećanje ne vara, mislim da je neko rekao kako je kazao da sve ide ka propasti... Sve je to, naravno, puno koštalo, ekipa velika... Dotrčaše ljudi iz “Avala filma”, napadoše Bauera... Međutim, Branko, koji je bio staložen čovek, odgovorio im je da sačekaju da završi snimanje i prvu montažu. Kad se snimanje završilo, izvesno vreme, čak dosta dugo, nismo bili u kontaktu. Jednog dana jave nam da se okupimo na prvoj projekciji, koju gleda i umetnički savet - pričala je Milena.
Na početak te projekcije Milena je, kaže, zakasnila. Zbog svojevrsnog straha. A njen kraj dočekala je ispred sale ne videvši film.
- Sedela sam napolju, ni sama ne znam kako bih opisala tu zebnju... Odjednom, otvaraju se vrata i ka meni idu ljudi suznih očiju. Čestitaju mi, ljube me... Među prvima Nada Kasapić, pa Radoš Novaković... Čudim se. Vidim ogromno oduševljenje. Nisam bila svesna svoje uloge, njenog značaja. Ni slučajno. I čuveni producent Ratko Dražević je očigledno bio zadovoljan. Samo, on nije srdačno hvalio ni grlio. Pamtim ga kao čoveka gromoglasnog smeha i skrivajućeg pogleda - sećala se glumica.
Usledile su premijerne projekcije “Prekobrojne” širom Jugoslavije, po raznim gradovima, mestima, festivalima... Ostalo je zabeleženo da su to bile scene poput onih u američkim filmovima. Primerice, nakon prve premijere održane u Domu sindikata, publika je glumce nosila na rukama.
- Godinama, decenijama nisam gledala “Prekobrojnu”. Kada su u ova novija vremena najavili prikazivanje tog filma, bila sam u dilemi kako će to danas biti primljeno, vreme radnih akcija je davno prošlo... Međutim, film ostavlja jak utisak. Vidi se velika režija Branka Bauera. Tema filma radne akcije, da l’ više iko zna i šta je to, može nekom da bude smešna, ali njegova iskrenost prevazilazi sve ove decenije i ostaje pravi dokument te epohe. Čestitost je primarno obeležje filma, a rekla bih i tog vremena - pričala je.